Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok opisao šverc oružja za vreme Miloševićeve vladavine

Dan 236
By IWPR ICTY
Da li su srspka Služba državne bezbednosti i JNA/VJ dostavljali oružje, municiju i vojnu opremu Srbima u Bosni i Hrvatskoj kroz Udruženje iseljenika (Matica), i to lažno predstavljali kao humanitarnu pomoć? Danas je svedok B-179 je na suđenju Miloševiću tvrdio da jesu. A on zna, kaže, zato što je i sam u tome učestvovao.

Osim što je predvodio neke od konvoja, svedok B-179 kaže da je čuo deo razgovora između Milana Prodinića iz MUP-a Srbije i pukovnika VJ Bore Stanišića. U razgovoru je jedan od njih dvojice rekao da je u Bosnu i u Krajinu do kraja 1992 stiglo 1.200 kamiona punih oružja i municije. Oružje i oprema su bili iz vojnog magacina u Bubanj Potoku, a prevoženo je do Krajine i Bosne kamionima MUP-a Srbije i u nekim privatnim vozilima kojima su upravljali vozači Matice. Deo oružja uskladištenog u Bubanj Potoku bio je iz zaliha mesnih i republičkih štabova Teritorijalne odbrane.

B-179 je svedočio da je predsednik Matice, Brana Crnčević, imao crveni telefon kojim je mogao u svakom momentu da nazove Miloševića i MUP Srbije. Svedok tvrdi da je Milošević u svakom momentu imao potpune informacije o događajima na ratištu u Bosni i u Hrvatskoj, i o švercu oružja. Bora Stanišić i Milan Prodinić su bili u stalnom kontaktu i sastajali su se svakog popodneva. Svakog jutra su u SDB-u održavani sastanci kojima su prisustvovali predsednik Matice, Prodinić, Jovica Stanišić (šef SDB-a) i Mihalj Kertes (koji je, između ostalog, bio i član Predsedništva Srbjie).

Bio je malo nejasan deo svedočenja u kome je svedok rekao da je Milošević prisustvovao ovim sastancima. U direktnom ispitivanju je rekao da je Milošević znao za sastanke. U unakrsnom ispitivanju, Milošević ga je pitao da li su se Kertes, Stanišić, Crnčević i Milošević obično sastajali ujutro? Svedok je odgovorio potvrdno. Milošević je na to rekao da je apsurdno da bi on, koga predstavljaju kao autokratu, išao svakog jutra u SDB, pre nego što bi odlazio u svoju kancelariju. B-179 je odgovorio: 'Nisam rekao svakog jutra!' Izvor ove informacije, tvrdi, bio je Prodinić.

Da bi dokumentovao svoje tvrdnje, svedok je predočio razne dokumente. Među njima je bilo nekoliko računa za manje količine naoružanja i vojne opreme za koje svedok tvrdi da je bilo namenjeno za osoblje obezbeđenje Matice. To je oružje nabavljeno kroz uobičajene kanale -- podnet je bio zahtev Ministarstvu odbrane i JNA/VJ. Velike nabavke oružja u RS i RSK nisu išle preko Ministarstva odbrane. Samo je najuži krug u MUP-u Srbije i u JNA/VJ znao o njima. B-179 tvrdi da je u vezi tih transfera oružja čak i pukovnik Bora Stanišić dobijao naređenja iz MUP-a, a ne od svog komandanta u Armiji.

Neki od dokumenata idu u prilog njegovim tvrdnjama. Među njima je zahtev za nabavku prigušivača za oružje (što nije uobičajen deo vojnog arsenala) koji je podnela policija iz Donjeg Lapca. Svedok kaže da ih je izrađivao privatnik. Drugi dokument je priznanica o prijemu 225 82mm minobacača i granata, koju je svedok potpisao. B-179 je rekao da su svi koji su preuzimali oružje iz Bubanj Potoka morali da potpisuju priznanice. Navodno -- tako mu je rekao Prodinić -- su sve te priznanice posle izgorele u vatri magacina na ratištu. SDB je oduzela svedoku neke dokumente kada su pretražili njegov stan, ali B-179 tvrdi da ima još dokumenata sakrivenih na raznim mestima, ali da nije imao vremena da ih sakupi pre nego što je došao da svedoči. Kada ga je amicus Tapušković pitao za ime barem jedne osobe koja je u RS ili u RSK preuzimala oružje, svedok je rekao da to ne može da kaže, jer mu je nepoznata osoba već pretila ubistvom, zbog čega je morao da sakrije porodicu.

Svedok je pokazao i jedan dokument koga je potpisala Biljana Plavšić, članica Predsedništva RS. Radi se o priznanici o prijemu radio-predajnika koji je bio namenjen Radovanu Karadžiću. Neimenovan pošiljalac predajnika bio je u Nemačkoj. B-179 je rekao da je prevezao gdju. Plavšić do Batajnice, gde je potpisala prijem predajnika.

Milošević je započeo unakrsno ispitivanje nazvavši svedoka lažovom. 'Svedok govori neisitne, od početka do kraja,' optuženi je objavio Sudu. Kada se sudija Mej obratio svedoku pitanjem da li je to istina, B-179 je odgovorio: 'Ako je on lažov, ja nisam. Ja ne lažem!' Milošević je onda ukazao pažnju sudijama na to da je svedok rekao istraživačima tužilaštva da želi da svedoči 'da bi pokazao da Srbi nisu genocidan narod.' 'Šta je to genocid?,' pitao je svedoka optuženi. 'Ubijanje pripadnika jednog naroda, gospodine Miloševiću. Vi, kao predsednik Srbije, ste naneli najviše štete i genocid svom narodu, srpskom narodu,' odgovorio je svedok. U izjavi je svedok još rekao i da se priključio Srpskom pokretu Obnove (SPO) 1998 da bi rušio Miloševićev režim.

Kada je svedok opisivao kako je bilo opasno voziti konvoje oružja u RS i RSK, Milošević ge je pitao: 'To znači da su Srbi u mnogim mestima bili pod opsadom?' 'Da,' odgovorio je svedok. Ali kada je optuženi pitao: 'Da li su Srbi napadali Hrvate, ili su oni bili napadani?,' B-179 je odgovorio: 'Gospodine Miloševiću, mogao bi veoma opširno da odgovorim na to pitanje. Video sam toliko toga da više ne znam kome da verujem.' .

Optuženi je ugalvnom insistirao na pitanjima kojima je hteo da pokaže da su Matica (i Srbija) dostavljali samo humanitarnu pomoć u Bosnu i Hrvatsku. Nešto materijalne pomoći su Srbima u Hrvatskoj i Bosni slali iz dijaspore. Ostalu humanitarnu pomoć (lekove, hranu, odeću, ćebad) je Crveni krst dostavljao svima, bez obzira na nacionalnost.

B-179 je ispričao da je predvodio jedan takav konvoj u Bosnu, i da je jedan deo robe išao za Pale a drugi za Sarajevo. Međutim, kada su stigli na Pale, Radovan Karadžić je naredio da mu preda ceo konvoj. Svedok je onda ispričao dve različite priče o tome kako se odupro Karadžiću i kako je uspeo da odveze deo materijala u Sarajevo. U sudnici je ispričao da je, kada je odbio da preda ceo konvoj, Karadžić nazvao Đuritića, u Maticu. 'Đuritić je pitao Karadžića ko vodi konvoj. Kada je čuo moje ime, Karadžić je morao da popusti i propustio je konvoj.' U ranijom izjavi Kancelariji tužilaštva, Svedok je ispričao da je rekao Karadžiću da ukloni prepreke, ili će da puca. Kada ga je Milošević pitao kako to da se te dve priče razlikuju, svedok je rekao da su obe istinite. 'Ne znam da li je pretnja ili razgovor sa Đuritićem [doveo do toga da propusti konvoj].' Kada je optuženi nastavljao da ispituje svedoka o humanitarnoj pomoći koju je Matica dostavljala u Hrvatsku i u Bosnu, svedok se konačno pobunio: 'Da. Tačno je. Matica se bavila humanitarnim radom, ali se bavila i drugim poslovima o kojima izbegavate da pričate. Zašto me ne pitate o tome?'

Sudija Mej je na kraju svedočenja ponovno upozorio optuženog da ne ponavlja pitanja na koja je svedok već odgovorio samo zato što mu se ne dopada njegov odgovor. 'Svedok je rekao da je Matica delila oružje po Bosni i po Hrvatskoj. Vi se ne slažete. Mi ćemo morati o tome da odlučimo.' Iako se neki delovi svedočenja bili nejasni i nekonzistentni, čini se da neki detalji koje je svedok ispričao pokazuju da je on zaista učestvovao u švercu oružja kojeg su organizovali visoki oficiri MUP-a Srbije i JNA/VJ, koji su bili bliski Miloševiću. Elementi njegovog svedočenja koji nisu delovali uverljivo nisu toliko značajni da bi doveli ceo iskaz u pitanje, ali tek ostaje da se vidi koliko će sudije ozbiljno da shvate njegove dokaze.

Delovi stenograma sednica Skupštine RS koji su nedavno uneti u dokazni materijal ukazuju na to da je Srbija, uz Miloševićevo znanje I u punu podršku, opremala bosanske Srbe oružjem. General Ratko Mladić je lično rekao na jednoj sednici da je Armija RS dobila oko 90% vojne opreme i oružja od JNA/VJ. B-179 je govorio o jednom od načina na koji je, možda, to oružje stizalo kome je bilo namenjeno.