Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok opčaran Miloševićem

Dan 193
By IWPR ICTY
Rade Marković, nekadašnji Miloševićev šef policije, je bio poslednji svedok pre današnjeg, zaštićenog svedoka B-1775, nad kojim je Milošević demonstrirao svoju hipnotičku moć. Milošević kao da je u unakrsnom ispitivanju začarao B-1775, koji je bio zadužen za uklanjenje leševa ubijenih u severo-istočnoj Bosni od 1992. do 1995., nakon što je ovaj već opisao u direktnom ispitivanju kako je u aprilu 1992. sakupio stotine leševa sa nekoliko lokacija u okolini Zvornika. Naređenje za ovaj jezivi zadatak je primio od Arkana.

U unakrsnom ispitivanju koje je delovalo kao da je bilo režirano, Milošević je svedoku postavio niz pitanja o napadima Muslimana na Srbe, na koja je svedok odgovorio serijom potvrdnih odgovora. Njegova 'da' su potesćala na 'amen hor' iz afro-američkih crkava koji peva 'amen' (istina je) u odgovor na 'činjenice' koje jednu za drugom deklariše sveštenik. B-1775 je tako potvrdio svaku Miloševićevu tvrdnju, uključujući dugi spisak srpskih sela koja su, navodno Muslimani napali pre i nakon srpskog napada na Zvornik. Milošević je poimenice navodio imena ubijenih meštana, i pitao svedoka da li se seća kada su poginuli. B-1775 je tvrdio da se seća svakog.

Ohrabren svedokovom saradnjom, Milošević je pitao da li se seća na koji način su bila izmasakriran tela brojnih žrtava, i pojedinačno ih je opisao. Iako se svedok na početku unakrsnog ispitivanja složio sa optuženim da se ne seća svih detalja događaja od pre deset godina, bez teškoća se 'setio' svega na šta ga ja Milošević naveo. Složio se tako da je verovatnije da je pokupio 50 leševa u Zvorniku, na ne 100, kao što je rekao u odgovoru na tužiočevco pitanje. Kada ga je Milošević pitao da li se seća kada je prevezao barem 5000 'mrtvačkih sanduka srpskih boraca ... u Vlasenicu,' opet je odgovorio potvrdno. (Svi citati u ovom izveštaju su dvostruki prevodi -- sa srpsko-hrvatskog na engleski, pa ponovo na s-h, prim.prev.)

Kada je tužilac ponovo preuzeo ispitivanje, čarolija je privremeno prekinuta. Tužilac Dermot Grum (Dermot Groom) ga je ponovo pitao o tih 5000 sanduka: 'Da li su bili prazni ili su u njima bila tela?' 'Prazni,' odgovorio je B-1775. 'Da li su bili samo za Srbe, ili i za srpske i za muslimankske vojnike?' 'Bili su i za Srbe i za Muslimane.' Grum je tako sa dva pitanja otkrio Miloševićev pokušaj manipulacije.

Osvrćući se na Miloševićev spisak ubijenih, Grum je u nastavku direktnog ispitivanja napao amen hor: 'Koje su bile prirode povrede na telu Radomira Pavlovića?' B-1775 je rekao da se ne seća. 'Sećam se da sam otišao tamo, da sam preuzeo telo. Bilo ih je mnogo, pa se ne sećam.' Grum je insistirao: 'Radomor Božić, kakve su bile njegove povrede?' B-1775 se zapetljao: 'Ne sećam se svih povreda … Samo se sećam gde sam odlazio. Obično su bili u vrećama ili umotani u ćebad. Ja sam ih ukrcavao i odvozio. Nisam gledao.'

Pre nego što je Grum usepo da sruši toranj koji je Milošević sagradio, optuženi je uložio protest da ovo nisu korektna pitanja. 'Jedno je kada ja svedoku sve kažem, i ime i okolnosti. Ako mu se da samo ime, on ne može svega da se seti. Gospodin Grum namerno postavlja pitanja na način da svedok ne može da se priseti.' Miloševiću izgleda nije jasno da, kada svedoku ponudi odgovor, on u stvari svedoči umesto njega.

Sudija Mej je odobrio tužiocu da nastavi sa pitanjima iz kojih bi se videlo da li se svedok zaista seća događaja i pojedinačnih rana. Po pravilima dokaznog postupka, svedok mora da se samostalno seća događaja o kojima svedoči, ali ima pravo da osveži pamćenje koristeći beleške ili dnevnik iz tog perioda. Iz odgovora B-1775 je bilo jasno da se ne seća detalja. 'Ne sećam se rana jer nije bio moj običaj da ih gledam.' Da bi pojasnio, Grum je ponovio: 'Dakle, Vi sveočite da niste gledali tela i rane?' Svedok: 'Da.' U odgovoru na drugo tužiočevo pitanje, svedok je rekao da je informacije o skrnavljenju tela žrtava dobio iz radijskih i televizijskih izveštaja.

Iako to pravila ne dozvoljavaju, Milošević je od sudije Meja tražio da mu dozvoli da svedoku postavi još samo jedno pitanje da se razjasni 'nesporazum' nakon što je tužilac zaključio direktno ispitivanje. Iako ti nije uobičajeno, sudija je odobrio i postavio je svedoku sledeće pitanje: 'Sada Vas pitamo o skrnavljenju tela poginulih Srba. Upravo ste rekli tužiocu da su Vaša saznanja sa radija i televizije. Da li je to tačno ili ste lično videli masakrirane leševe?'

Svedok se hitro ponovo priključio amen horu: 'Bilo je izmasakriranih tela, bez ruku i nogu, creva su im se prosipala. Ja sam to video [pojedinačno je naveo pet lokacija]. Videlo se na televiziji -- ja sam spojio glavu sa telom.' Na pitanje kada je to bilo, svedok nije umeo da odgovori detaljnije nego da je to bilo nakon događaja u Zvorniku.

Na kraju današnjeg pretresa monoga su pitanja ostala bez odgovora. Da li je svedok podmetut tužilaštvu da bi svedočio u korist optuženog? Da li je pao pod Miloševićev uticaj? Da li je patološki lažov ili je prosto čovek koji ima potrebu da se dopadne svakom ispitivaču? Da li smo videli zanimljivu psihološku studiju, ili osrednju predstavu? Nakon toliko kontradiktornih informacija, koliko je -- odnosno, da li je išta -- od svedokove izjave vredno analize? Naravno, sudije će to da odluče.