Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok odbrane izneo opsta razmisljanja i malo cinjenica o nasilju na Kosovu

By IWPR ICTY
Hag – Tuzilac je danas zapoceo unakrsno ispitivanje svedoka odbrane Ditmara Hartviga, bivseg oficira Zapadne Nemacke i samoproklamovanog «sefa» Diplomatske posmatracke misije Evropske Unije na Kosovu (EU-KDOM). U najvecem delu iskaz koji je dao gospodin Hartvig, kako u delu datom u direktnom ispitivanju od strane Milosevica, tako i u delu datom pod unakrsnim ispitivanjem od strane tuzioca, ne uspeva da detaljno opise dogadjanja na terenu na Kosovu u periodu od decembra 1998. do marta 1999.godine. Umesto toga, Hartvigovo svedocenje bilo je na nivou opsteg, a samo jednim manjim delom zasnovano je na svedokovom licnom iskustvu. Ono se u najvecem delu zasniva na izvestajima drugih i onim sto bismo nazvali «rekla-kazala».

Gospodin Milosevic nije iskoristio svedocenje gospodina Hartviga da bi osporio neke konkretne navode o kriminalnom ponasanju srpskih snaga bezbednosti na Kosovu. Umesto toga, on je svedoka upotrebio da uopsteno posvedoci da su srpske akcije u pokrajini cesto bile izvodjene kao reakcija na provokacije OVK. Svedok, medjutim, nije mogao mnogo da kaze na osnovu iskustva iz prve ruke o dogadjajima u kojima je on licno video napad OVK i reakciju srpskih snaga bezbednosti. Umesto toga, Hartvig je najveci deo svog svedocenja zasnovao na izvestajima sa terena koje su mu dostavili drugi clanovi EU-KDOM-a.

Odbrana (i u manjoj meri tuzilastvo) pokusali su da upotrebe svedoka vise kao vestaka koji je ovlascen da daje strucno misljenje (sto Hartvig nije), a ne kao svedoka ocevica. Milosevic je Hartviga pitao da li su srpske snage upotrebile «prekomernu» silu u odgovoru na napade OVK. Sudija Robinson dozvolio je svedoku da iznese pravni zakljucak (na okolnost da li je upotrebljena prekomerna sila) pored iskustva iz prve ruke – neposrednog opazanja o vrsti sile koja je upotrebljena, uz primedbu da je svedocima optuzbe bilo dozvoljeno da komentarisu proporcionalnost. Gospodin Hartvig je primetio da su srpske snage bezbednosti upotrebljavale teske mitraljeze samo kada bi se nasle pod teskom vatrom, a da je o upotrebi artiljerije u kasnijim fazama sukoba samo slusao.

Tuzilastvo je takodje zatrazilo misljenje od gospodina Hartviga, pitajuci ga da li on «prihvata» nalaze iz izvestaja organizacije «Human Rights Watch», Verifikacione misije OEBS-a i drugih, da su kosovski Albanci napustali svoje domove zbog akcija srpskih snaga bezbednosti. Gospodin Hartvig je, medjutim, odgovorio da on nema licna saznanja o razlozima zbog kojih su kosovski Alabanci bezali.

Gospodin Milosevic je svakako bio razocaran performansom svog svedoka kada je upitao Hartviga o srpskim naporima da se izbegnu civilni gubici. Svedok je odgovorio da «nije cuo nista o tome». Tuzilastvo je efektno «iseckalo» Hartvigovo svedocenje primedbom da nacrti svedokovih izvestaja pruzaju malo detalja da bi se osporila ekstenzivna gradja prikupljena iz drugih izvora o zverstvima koje su pocinile srpske snage. Cak sta vise, svedok nije mogao da pronadje izvestaje koje je navodno dostavljao, vec je doneo samo nacrte. Tuzilastvo dalje tvrdi da Hartvigovi tekstovi (ukljucujuci i srdacno pismo koje je on napisao komandiru srpske policije generalu Lukicu u kome su izlozene Hartvigove impresije o situaciji na Kosovu) bili pod snaznim uticajem njegovih susreta sa Lukicem i da predstavljaju ogoljenu pro-srpsku pristrasnost, sto je svedok energicno odbio.