Svedok kaze da su vojnici iz Srbije bili u Srebrenici

Mladic koji je preziveo srebrenicka polja smrti
pruzio je neke od prvih dokaza o umesanosti Srbije u
dogadjaje u Srebrenici jula 1995. Svedok B-1401 bio je
u koloni mladica i muskaraca koja se predala srpskim
snagama u blizini puta za Konjevic Polje. Nakon sto su
prebaceni na livadu u Sandicima, jedan od vojnika im
se obratio: 'Mi smo iz Srbije'. Svedok je rekao da je
on bio 'pun sebe'. Pokazujuci na ranjenike, vojnik je
nastavio: 'Pogledajte drugove. Trebalo je da se
predate ranije'. Rugajuci se muskarcima, rekao im je
da ce ih prebaciti u hangare i da im nece dati nista
za veceru. 'Smejao se jer je znao sta nam se sprema',
rekao je B-1401. Covek koji se predstavio kao Srbin iz
Srbije naterao je Bosnjake da legnu na zemlju i da
vicu: 'Ziveo kralj!'

Tokom unakrsnog ispitivanja Milosevic je rekao da to
dokazuje da vojnici nisu mogli biti iz Srbije. B-1401
je odgovorio: 'Ja ne mogu da potvrdim da li su oni
bili iz Srbije ili nisu. Cinjenica je da je vojnik to
rekao i mi smo to vikali dok su oni verovatno ubijali
ranjene'.

B-1401 imao je 17 godina i bio je izbeglica kada su se
on i njegova porodica nasli u vrtlogu rata, etnickog
ciscenja i masovnih egezekucija, koje su svetu postale
poznate kao 'Srebrenica'. Negde izmedju 7 i 10 hiljada
bosanskih muskaraca i mladica je ubijeno, preko 30
hiljada civila bosanskih Muslimana je nasilno
iseljeno, i u oblasti vise nije bilo Muslimana.
Slobodan Milosevic je optuzen za genocid i
saucesnistvo u genocidu zbog svoje navodne umesanosti
u zlocine u Srebrenici.

Srebrenica je bila zasticena zona UN-a kada su je
srpske snage napale i pregazile u julu 1995.godine.
B-1401, zajedno sa ostalim zdravstveno sposobnim
muslimanskim muskarcima i mladicima, morao je da
odluci da li da zatrazi utociste u bazi UNPROFOR-a
(Snage UN-a za zastitu) u Potocarima sa zenama i
decom, ili da pobegne u sumu. Nemajuci poverenja u to
da ce UNPROFOR zastititi muslimanske muskarce i
mladice, B-1401 je, zajedno sa svojim ocem, stricem i
drugim muskim rodjacima, pobegao u sumu.

Oni su se pridruzili koloni od 15 hiljada muskaraca na
cijem celu je bilo izmedju hiljadu i tri hiljade
pripadnika bosanske Armije. Kolona se kretala prema
teritoriji koju su kontrolisali Bosnjaci. U teskim
borbama, vojnici ABiH su se probili kroz
neprijateljske linije. Civili i nesto vojnika su
ostavljeni iza. Kada je Milosevic postavio pitanja
svedoku o napustanju civila od strane vojske, ovaj je
odgovorio: 'Morali su da spasavaju sebe. Da su nas
poveli, niko ne bi preziveo'.

Preostali civili proveli su noc u sumi pod jakim
granatiranjem. B-1401 je opisao scenu velikog haosa i
panike. Ljudi su bili ranjeni i umirali su. Neki su
halucinirali, a nekolicina su sebi oduzeli zivot ne
zeleci da se predaju. Nisu znali gde se nalaze. Svedok
je izgubio kontakt sa svojim ocem sa kojim je krenuo u
bekstvo, i nikada ga vise nije video.

Narednog dana granatiranje je stalo i srpske snage su
zahtevale da se ljudi iz kolone predaju. Dok su neki
ljudi nastavili da se probijaju dublje u sumu, hiljade
muskaraca krenulo je sa podignutim rukama prema
srpskim vojnicima. B-1401 opisao je kako je hodao
preko leseva, gledajuci tela muskaraca cija su lica i
ruke bile raznesene granatama. Na Milosevicevo pitanje
on je procenio da je u sumi ubijeno oko 500 ljudi.

Nakon sto su zahtevali da muskarci odloze svoje
oruzje, vrednosti i nemacke marke, srpski cuvari
sproveli su ih na livadu u Sandicima. Odatle su u
prenatrpanim kamionima odvezeni u Bratunac, gde su
proveli noc u kamionima bez hrane ili vode. Sledeceg
jutra, odvezeni su u Zvornik, a zatim u skolu u
Petkovcima. Zarobljenici su natrpani u skolsku zgradu
u kojoj su uslovi bili jos gori od onih u kamionu.
Naterani su da ponavljaju: 'Ovo je srpska zemlja. Uvek
je bila i uvek ce biti'. Do tog trenutka, ljudi su
bili toliko zedni da su pili sopstvenu mokracu.

Kada je pala noc, ljudi su izvodjeni u grupama od tri
do pet, a zatim bi se zaculi pucnji. Nedugo zatim
vojnici su poceli da izvode preostale ljude napolje,
vezujuci im ruke i ukrcavajuci ih u kamion. Svedok je
opisao kako je osecao mekanu podlogu pod nogama i
video velike gomile ubijenih zatvorenika ispred skole.
Nakon pet ili deset minuta voznje, kamion se
zaustavio. Ljudi su izvodjeni u grupama po pet. Svaki
put preostali bi nakon izvodjenja culi pucnje. B-1401
je rekao da su muskarci pokusavali da izbegnu
izvodjenje iz kamiona, znajuci da ce biti ubijeni.
Mnogi su molili za vodu. Nisu zeleli da umru zedni.
Svedok je rekao da je i on pokusavao da se sakrije.
'Zeleo sam samo da zivim minut ili dva duze'.

Kada je dosao red na njega, srpski vojnici su njemu i
njegovoj grupi rekli da nadju mesta medju mrtvim
telima da legnu. 'Sve se dogodilo toliko brzo', rekao
je. 'Mislio sam da cu uskoro umreti i da vise necu
patiti, da moja majka nikada nece saznati gde sam'.
Tada su vojnici otvorili vatru. B-1401 je pogodjen u
desnu stranu (tela). Ubijanje je nastavljeno jos sat
vremena. Kada je sledeca grupa dovedena i pucanje
pocelo, on je ponovo ranjen - ovaj put u levu nogu.
Kasnije je pogodjen jos jednom. Pred sudom je rekao da
su ga rane toliko bolele da je hteo da vristi i da
moli da ga ubiju. Covek pored njega je uzdisao i zbog
toga dobio metak u glavu.

Svedok je istakao da je bol bio toliko jak da on
nikada ne bi ni pokusao da pobegne da nije bilo jos
jednog prezivelog. Oni su puzali na stomacima preko
polja leseva, zubima odvezavsi jedan drugom ruke, i
dospeli su do vrha brda. Odatle su sledeceg jutra
mogli da posmatraju zuti utovarivac koji je skupljao
tela i ubacivao ih u kamion. Oni su videli 'veoma
veliku gomilu (tela)'. Govoreci o bekstvu kroz sumu
zajedno sa drugim prezivelim, B-1401 je rekao: 'On je
jedini koji zna koliko sam tesko patio. Nisam mogao da
hodam. On bi me ostavljao, a zatim se vracao i
preklinjao me da nastavim. Bio sam tesko povredjen.'
Nakon cetiri dana pesacenja on i njegov saputnik
stigli su na sigurno.

Prijatelj suda Branislav Tapuskovic pokusao je da
iskoristi cinjenicu da svedok B-1401, u tri od cetiri
izjave koje je dao nakon izbavljenja, nije
konzistentno opisao svoje rane. U jednoj je rekao da
je pogodjen u desnu stranu grudi i u podlakticu. U
drugoj je rekao da je pogodjen u stomak. Kada ga je
Tapuskovic suocio s tim, svedok je odgovorio: 'Vi
ocekujete od mene da kazem istu recenicu u svakoj
izjavi. Ja sam pogodjen delovima metaka. Istrazitelji
su videli rendgenske snimke. Ali tamo je bilo puno
pucnjave. Meci su se rasprsli. Rendgenski snimci to
pokazuju.' Njegovi medicinski nalazi, ukljucujuci i
rendgenske snimke, su prilozeni kao dokazi.

Ni sudija Robinson ni sudija Mej nisu videli razlog za
pokusaj da se ukaze na razlike u izjavama koje su date
veoma brzo nakon ekstremne traume koju je svedok
preziveo. Sudija Mej je istakao da sud poseduje
fotografije rana, dok je sudija Robinson rekao da nije
uspeo da shvati smisao ovog pravca ispitivanja, osim
ako Tapuskovic ne sugerise da B-1401 nije ranjen, u
kom slucaju bi trebalo da svedoka pita direktno. Kada
se prijatelj suda usprotivio i rekao da to ne bi
trebalo da objasnjava, sudija Mej ga je opomenuo da
pokusava da se bavi stvarima za koje sud smatra da
nisu osporene. 'Cak ni gospodin Milosevic nije rekao
da svedok nije povredjen. Ne mislim ni da biste Vi
trebali.' Sud je drugom prilikom upozorio gospodina
Tapuskovica da se ponasa vise kao branilac nego kao
prijatelj suda.

Veoma je delikatna stvar ispitivati svedoke koji
svedoce o ekstremno traumatizujucim dogadjajima. Cak
je i Milosevic, koji smatra da je citav postupak farsa
i da su skoro svi svedoci lazovi, pokazao blazi odnos
prema B-1401. Na pocetku unakrsnog ispitivanja
optuzeni se obratio svedoku: 'Ne zelim da Vas povredim
na bilo koji nacin u odnosu na ono sto ste preziveli'.
Iako je unakrsno ispitivanje koje testira svedokov
kredibilitet prikladno, svaki advokat odbrane mora
izvagati prednosti pokusaja da se razotkrije da svedok
laze sa opasnostima da isprovocira bes i zastitnicki
odgovor od onoga ko treba da presudi o cinjenicama,
bez obzira da li se u toj ulozi nalazi sudija ili
porota. U ovom slucaju izbor gospodina Tapuskovica je
bio pogresan.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Milosevic je drzao
mudriji kurs. On je svedoka ispitivao o sastavu kolone
muskaraca: koliko ih je bilo naoruzano, koliko je bilo
vojnika bosanske vojske, koliko je ljudi u sumama
ubijeno u borbi. Ta linija ispitivanja bila je
usmerena da podrzi Milosevicevu odbranu da je veliki
broj stradalih u Srebrenici ubijen u borbi. Reci da je
ovo prikladna i relevantna linija ispitivanja ne znaci
da je bila i uspesna. Cak i ako je 500 ljudi ubijeno u
sumi a ne u egzekucijama, to i dalje ne objasnjava sta
se dogodilo sa preostalih 6500 ili i vise.

Milosevic je takodje osporio iskaz svedoka o vojniku
koji je, kako je vec pomenuto ranije, zatvorenicima na
livadi u Sandicima rekao: 'Mi smo iz Srbije'. Kako je
svedok ostao pri svom iskazu, Miloseviceva jednostavna
izjava da to ne moze biti istina nije imala efekta u
osporavanju iskaza. Ovo je prvi iskaz pred sudom kojim
se tvrdi da su vojnici iz Srbije bili umesani. Iako je
iskaz znacajan, potrebni su i materijalni dokazi koji
ga potvrdjuju da bi se podrzao pravno utemeljen nalaz
u tom smeru.

Optuzeni je takodje ispitivao svedoka o ociglednim
razlikama izmedju njegovih izjava. U prvoj izjavi koju
je dao odmah nakon dogadjaja, B-1401 je rekao da su on
i drugi odvezeni u skolu u Petkovcima, sto je lokacija
koju je on bio u mogucnosti da prepozna tako sto je
podigao zastor na kamionu. U izjavi datoj nesto
kasnije, on nije bio u stanju da prepozna lokaciju
skole po imenu. Kako je vec naglaseno ranije, ovakve
razlike ne ugrozavaju njegovo svedocenje u znacajnijoj
meri, posto se radi o relativno nevaznim stvarima,
koje se lako mogu objasniti prirodom trauma i secanja.
Govoreci o teskocama u identifikovanju mesta
egzekucije, B-1401 je rekao Milosevicu: 'To se
dogodilo tokom noci. Vi nikada necete biti u stanju da
razumete osecaj koji ima onaj koji je izveden napolje
da bi bio ubijen'.