Svedok kaže da je Mladić pretio da će ubiti civile

Rachel Irwin

Senior Reporter

Thursday, 12 July, 2012

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 749, 12. jul 2012.)

Jedan nekadašnji zvaničnik Ujedinjenih nacija, koji se u vreme trajanja konflikta više puta susreo sa ratnim komandantom bosanskih Srba, Ratkom Mladićem, izjavio je ove sedmice kako se činilo da okrivljeni ima pod kontrolom svoje potčinjene, te kako je tokom 1993. u istočnoj Bosni verbalno pretio da će pobiti civile.

Iskaz svedoka optužbe Dejvida Harlanda (David Harland) prekinut je 12. jula, nakon što se Mladić požalio da se ne oseća dobro. Haški tribunal je saopštio da je okrivljeni odveden u bolnicu iz „preventivnih razloga“. Nikakve dodatne informacije o optuženikovom zdravstvenom stanju nisu objavljene.

Harland je u periodu od 1993. do 1995. bio zvaničnik za civilne poslove i politički savetnik komandanta Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) u Bosni. Tužioci tvrde kako je Harland za vreme rata Mladića video dvadesetak puta.

Harland je počeo da svedoči 10. jula; on je drugi svedok optužbe koji na suđenju Mladiću iznosi dokaze.

Harland je prethodno već svedočio na još tri suđenja pred Haškim tribunalom, uključujući i suđenje Mladićevom ratnom pretpostavljenom, bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću (Opširnije o tome vidi u tekstu „Osporavanje Karadžićeve tvrdnje o ’prevari’ na Markalama“.)

Tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) pročitao je pred sudom ove nedelje odlomke iz beležaka koje je Harland načinio na sastanku sa Mladićem 3. novembra 1993. Harland je tu zapisao kako je general pretio da će pobiti civile u istočnobosanskim enklavama ukoliko 22 ratna zarobljenika srpske nacionalnosti ne budu oslobođena.

„Na sastanku sa načelnikom štaba UNPROFOR-a, [Mladić] je, između ostalog, pretio da će, ukoliko ratni zarobljenici ne budu vraćeni do 10. novembra, pobiti sve ljude iz istočnih enklava, izuzimajući decu“, kazao je Grum, citirajući Harlandove beleške.

Istočne enklave bile su strateški važne za bosanske Srbe, a obuhvatale su i Srebrenicu, koja je u aprilu 1993. bila proglašena demilitarizovanom „bezbednom zonom“ UN-a. U danima nakon što su Srebrenicu zauzele snage bosanskih Srba, u julu 1995., ubijeno je preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka – što se navodi i u jednoj tački optužnice protiv Mladića.

Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

On je optužen da je planirao i nadzirao opsadu Sarajeva – koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi – kao i za srebrenički masakr.

„A te pretnje da će civili u istočnim enklavama biti pobijeni – jeste li im Vi prisustvovali?“, pitao je Grum Harlanda.

„Da, on je tu pretnju izgovorio više puta, i pred drugima, ali ja sam se postarao da zabeležim one koje su se desile na sastancima kojima sam lično prisustvovao. Nije to bilo jedini put da je time zapretio“, kazao je Harland.

Grum je pitao da li su Harland i ostali zvaničnici UN-a bili zabrinuti zbog te Mladićeve izjave, i jesu li je doživeli kao praznu pretnju ili nešto više od toga.

Harland je odgovorio da rasprava sa Mladićem „zapravo nije bila racionalan razgovor“.

„Nije to bila konverzacija poput one koju mi vodimo. Bio je to naš protest i nakon toga neka vrsta verbalnog napada“, rekao je Harland sudu. „Mislim da je naš odnos prema tim pretnjama bio takav da smo smatrali da je on siledžija, koji bi – ukoliko mu se za ukaže prilika da realizuje te pretnje – verovatno to i učinio, ali da one zapravo nisu bile najava nekih planova.“

Tužilac je potom pročitao još nekoliko odlomaka iz Harlandovih beležaka: „Mladić je opasniji. On je frustriran i kao vojni komandant, i kao pojedinac. Kao vojni komandant, on oseća – opravdano – da je bio veoma efikasan, ali da njegova efikasnost na bojnom polju nije potvrđena nekim političkim rešenjem. Čini se da on za to krivi političko rukovodstvo.“

Harland je napisao i da je izgledalo da se Mladić, koji se u ranijoj fazi rata nalazio u središtu pažnje, tada osećao skrajnuto.

Grum je pak Harlanda upitao na šta je mislio kada je Mladića opisao kao nekoga ko postaje „opasniji“.

„[Mladić] je iznosio ratobornije pretnje nego obično“, odgovorio je Harland. „Prisustvovali smo sastancima sa njim na kojima bi on rekao – a onima oko njega je to bilo sasvim jasno – da političko rukovodstvo ne radi dobro i da će [vojska] možda morati da preduzme nove vojne akcije.“

Harland je rekao da su se njegovi susreti sa vojnim liderom bosanskih Srba odvijali po istom obrascu. Najpre bi Mladić pozvao komandanta UN-a kako bi mu izveo predstavu, koja se obično odnosila na proteste zbog ponašanja vojske bosanskih Srba. Sedeo bi mirno i beležio, i često bi dopuštao da se njegovi sagovornici raspričaju.

Potom bi nastupio i on, tako što bi „vrlo agresivno izneo niz logički ne previše povezanih tvrdnji – mešavinu pretnji, istorije i komentara aktuelne situacije“, rekao je Harland. „Na većini sastanaka bi se pojavile neke pretnje protiv bošnjačkog stanovništva ili protiv UNPROFOR-a.“

Grum je Harlandu postavljao pitanja o sastanku koji je održan 29. septembra 1993., a na kojem je – prema njegovim beleškama – general izneo „izvesne jedva prikrivene pretnje“, uključujući i upozorenje da će, ukoliko ne bude ukinut embargo na naftu, on početi da otima zalihe goriva gde god bude mogao.

„[Mladić] je rekao da ga zabavlja ideja vođenja nove politike, po kojoj ono što Srbi ne dobijaju, ne dobija ni bilo ko drugi“, napisao je Harland u svojim zabeleškama.

Nakon što je ustanovljeno da je svedok Mladićeve komentare beležio doslovno u obliku u kojem mu ih je prenosio prevodilac, advokat je pitao svedoka šta je podrazumevao pod „jedva prikrivenim pretnjama“.

„Obično bi general Mladić, ali ne samo [on], povezivao stvari – ukoliko se desi to i to, ukoliko Srbi ne dobiju gorivo, gorivo neće dobiti ni UNPROFOR ili [humanitarne organizacije]“, kazao je Harland.

Bez goriva, dodao je on, UNPROFOR nije mogao da ode do linija razdvajanja i motri šta se dešava, i nije mogao da prati konvoje hrane namenjene civilima sa onih područja koja je kontrolisala bosanska vlada.

Harland se u svom ovosedmičnom svedočenju dotakao i Mladićevog odnosa prema potčinjenima i njegove povezanosti sa događajima na terenu. On je rekao sudu kako je Mladića u više navrata video u društvu drugih generala i oficira nižeg ranga, te kako je bilo jasno da im je on nadređen. Njegovo osoblje ga je obaveštavalo o svim stvarima i ophodilo se prema njemu sa ogromnim poštovanjem – kazao je Harland.

Štaviše, postojala je, kako je rekao, „direktna veza između izjava generala Mladića i rezultata, efekata i postupanja na terenu – počev od veoma krupnih pitanja, pa do onih sitnih“.

Na primer, svedok je rekao kako je i trivijalna stvar poput njegovog zaustavljanja na nekom kontrolnom punktu „naposletku mogla da bude prosleđena sve do“ samog Mladića, čije je lično odobrenje bilo neophodno da bi Harland bio propušten.

„A onda, kada bi [odobrenje] stiglo, to bi najednom postalo moguće“, kazao je Harland.

Što se tiče važnijih stvari, Harland je rekao kako je Mladić „u mom prisustvu ulazio u najsitnije pojedinosti oko toga na koje su tačno položaje [u Sarajevu] srpske snage voljne da se rasporede, od kog trenutka i u kom pravcu. Kada bi on to naredio, to bi se i desilo.“

„Za nas nije postojala nikakva sumnja u to da je on kao oficir imao totalnu komandu i kontrolu nad snagama koje su mu bile potčinjene“, dodao je svedok.

U tom trenutku se Mladić – koji je bio odeven u odelo i koji je u sudnici sedeo iza svojih branilaca – nasmešio.

Na početku unakrsnog ispitivanja od strane odbrane, 11. jula, Mladićev advokat je Harlanda upitao za srpske žrtve u Sarajevu, te da li poseduje bilo kakve informacije o Srbima koji su bili odvođeni na front da bi kopali rovove.

Harland je klimnuo glavom i rekao da je to bilo jedno od pitanja zbog kojeg su zvaničnici UN-a uložili protest bosanskoj vojsci.

„Jeste li zatražili da vlada preduzme bilo kakve kaznene mere?“, pitao je Lukić.

„Kada bismo saznali za slučajeve u kojima su Srbi bili dovođeni u opasne situacije, ili su bili prisiljeni da ručno čiste mine u opasnim zonama, mi bismo ulagali formalne proteste i obaveštavali ih da potencijalno čine ratne zločine“, odgovorio je Harland.

Lukić ga je potom pitao za incident u kojem je iz dva snajpera vojske bosanske vlade bilo pucano na osoblje UN-a i obližnje pešake.

Harland je potvrdio da se to dešavalo, te da je bilo i drugih sličnih slučajeva.

„Da li je bilo situacija u kojima je BH-vojska [tj. vojska Bosne i Hercegovine] otvarala vatru sa područja oko bolnica i iz samog centra grada?“, pitao je Lukić.

Harlad je odgovorio da je video kako se to dešava.

Branilac se potom pozvao na jednu raniju Harlandovu izjavu, po kojoj je bosanska vlada „jahala na talasu međunarodne podrške i zauzimala sve tvrđi stav u mirovnim pregovorima“ što je rat dalje odmicao. On ga je pitao i ko je podržavao vladu u Sarajevu, doprinoseći tako da se ona oseti snažnijom i bolje pozicioniranom da zauzme tvrđi stav.

Svedok je odgovorio da je bosanska vlada osetila kako porast verovatnoće od vazdušnih udara NATO-a jača njenu pregovaračku poziciju.

„[Tako] je za njih postao moguć nastavak borbe kako bi se postigao bolji ishod pregovora“, objasnio je on.

Lukić se usprotivio svedokovoj tvrdnji da je UNPROFOR bio objektivan, ističući da su se oni svrstali „prevashodno uz Muslimane“ i da su uglavnom bili protiv Srba.

Harland se sa time nije složio, rekavši kako su britanska i francuska vlada, kao i mnogi zvaničnici UNPROFOR-a, bili relativno neprijateljski nastrojeni prema bosanskoj vladi u Sarajevu.

„Pretnje vazdušnim udarima [NATO-a] bile su posledica kampanje terora koju je srpska vojska vodila protiv civilnog stanovništva“, rekao je on. „Da se to u nekom uporedivom obimu dešavalo i na drugoj strani, ja iskreno mislim kako neke vlade ne bi bile spremne da učine bilo šta.“

Rachel Irwin je novinarka IWPR-a u Hagu.

Međutim, u optužnici je ostala optužba za genocid koja se odnosi na masakr koji je 1995. počinjen u Srebrenici, gde je ubijeno 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka; a isto važi i za optužbe za progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju, nehumano postupanje, teror, nezakonite napade, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija kao talaca.

Tužilaštvo je svoj dokazni postupak – nakon dvogodišnjeg saslušavanja svedoka – okončalo u maju.

Rachel Irwin je novinarka IWPR-a u Hagu.