Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOK KAŽE DA JE GOTOVINA POKUŠAO DA DISCIPLINUJE VOJSKU

Vojni veštak tvrdi da je Operaciju Oluja general izveo „dobro i uspešno“.
By Goran Jungvirth
Jedan veštak je na suđenju Anti Gotovini za ratne zločine ove sedmice rekao da je hrvatski general „učinio sve što je mogao“ kako bi disciplinovao pripadnike jedinica kojima je u vreme hrvatske vojne Operacija Oluja komandovao.



Gotovina je „kao komandant, svoj zadatak izvršio sasvim dobro i uspešno“, rekao je svedok Entoni Rej Džouns (Anthony Ray Jones), penzionisani general iz Sjedinjenih Država, koji se na Gotovininom suđenju pred Haškim tribunalom pojavio kao svedok odbrane.



Gotovini se pripisuje odgovornost za zločine koji su počinjeni otprilike u vreme pomenute vojne operacije, koja se odigrala u avgustu 1995. godine, kada je hrvatska vojska uspešno povratila područje Krajine – hrvatsku teritoriju koja je do tada bila pod srpskom kontrolom.



General je u toj akciji bio glavni operativni komandant za južni deo Krajine, a sudi mu se zajedno sa generalom Mladenom Markačem, koji je komandovao specijalnom policijom, i generalom Ivanom Čermakom, koji je u vreme kada su počinjeni zločini komandovao kninskim garnizonom.



Trojica se generala terete za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo „trajno uklanjanje srpskog stanovništva sa područja Krajine – nasiljem, zastrašivanjem ili pretnjom nasiljem, progonom, prisilnim raseljavanjem, razmeštanjem i deportacijom, oduzimanjem i uništavanjem imovine ili na druge načine“.



Gotovinina odbrana je Džounsa predstavila kao stručnjaka koji je 36 godina proveo u vojnoj službi, radeći u Pentagonu i sudelujući u prekookeanskim operacijama u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku.



Osim toga, on je vodio i istragu o zločinu koji su američki vojnici počinili u zatvoru Abu Graib u Iraku.



Tim odbrane je svedoka zamolio da pripremi izveštaj o dužnostima operativnog vojnog komandanta u kojem će razmotriti Gotovinine aktivnosti tokom rata, uključujući i naređenja koja su mu izdavana.



Džouns je sudu rekao kako je u naznačeno vreme pratio Operaciju Oluja, jer ga je zanimalo kako će ona proteći. Objasnio je da nije bio siguran u to kako će Gotovina voditi tek formiranu vojsku u bitku.



„Šta se dešava kada komandant ne raspolaže profesionalnom vojskom i stalnom podrškom svojih snaga, nego uglavnom neobučenim vojnicima i mladom vojskom koju je poveo u rat?“, upitao je on ove sedmice u sudu.



Džouns je rekao da Gotovina – uprkos onome što tužilaštvo tvrdi u optužnici – nije sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje Srba sa tog područja.



Umesto toga, Gotovina je, po Džounsu, „usmerio vlastite napore ka ostvarenju strateških ciljeva zemlje . . . ka vođenju ofanzive sa ciljem oslobađanja teritorije . . . i, na kraju, omogućavanju potpisivanja Dejtonskog sporazuma“, kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni i Hercegovini.



Odbrana je na suđenju tvrdila kako Gotovina nije imao vremena da proveri šta se dešava na toj teritoriji nakon što je ona bila oduzeta Srbima.



Svedok je ove sedmice naglasio da je Gotovina uglavnom bio zaokupljen napredovanjem na frontu i vođenjem borbi, tako što je zauzimao pojedina mesta i potom odlazio dalje – te da nije bio odgovoran za ponovnu uspostavu zakona i poretka.



„[Operacija] Oluja je bila samo središnji cilj, između početnog i krajnjeg cilja. Iako je ponovno zauzimanje Knina predstavljalo veoma važan cilj, [Gotovina] je morao da se kreće po bojištu i ide dalje, umesto da vodi računa o pozadini. Imao je elemente na koje je mogao i one na koje nije mogao da računa, i naglašavao je važnost discipline u svojim redovima“, rekao je Džouns.



Međutim, iako je Džouns više puta rekao da Gotovina nije odgovoran za uspostavu poretka i civilne vlasti, dodao je i da je bilo očigledno da je general preduzeo mere za rešavanje problema vojničke discipline.



Da bi osnažio argument koji su izneli i svedok i odbrana – po kojima je Gotovina učinio sve što je bilo u njegovoj moći da spreči nedolično ponašanje hrvatskih vojnika – advokat okrivljenog, Gregori Kihou (Gregory Kehoe), emitovao je video-snimak sastanka hrvatskih generala, koji je održan 6. avgusta 1995., u vreme dok je kontroverzna operacija još bila u toku.



Na snimku se vidi kako Gotovina, nakon što je čuo da su vojnici sudelovali u nekim zločinima, viče na grupu svojih potčinjenih i insistira na tome da takvo ponašanje neće biti tolerisano.



Nakon što je u sudu emitovan video-snimak, svedok je zapazio da se Gotovina na njemu ne obraća samo jednom ili dvojici komandanata, nego većoj grupi.



„Sve ih je pozvao sa terena kako bi im jasno i glasno saopštio šta se od njih očekuje . . . Gotovina je bio jedan od retkih koji su shvatali da će se ishod čitave te operacije odraziti na budućnost zemlje“, kazao je Džouns, dodajući da se na snimku jasno vidi kako je general pokušao da zaustavi zločine.



Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je svedoku kazalo kako komandant snosi odgovornost za svoje jedinice – stare i nove – sve dok područje nije predato civilnim vlastima, koje potom preuzimaju odgovornost za poštovanje zakona i poretka.



Džouns se saglasio sa tom tvrdnjom.



Prilikom ispitivanja svedoka, tužilaštvo je dovelo u pitanje i ideju da je Gotovina pokušao da spreči zločine svojih jedinica.



Tužilaštvo je kao primer navelo komandanta po imenu Slaven Zdilar, koga je – kako je navelo – lično Gotovina otpustio iz vojne službe tokom prvog dana trajanja Operacije Oluja, nakon što je uhvaćen u pljački u gradovima Grahovo i Glamoč.



Međutim, samo mesec dana kasnije, Zdilar je – prema novodima tužilaštva – vraćen u službu i unapređen u čin brigadira.



Tužilac je Džounsa pitao da li je unapređenje bilo nagrada za pljačku – ili pak Zdilar nije bio otpušten iz službe zbog toga što je činio zločine.



Svedok na to pitanje nije odgovorio direktno, već je samo izjavio da je u to vreme stanje u hrvatskoj vojsci bilo teško.



„Sa moje tačke gledišta, ponekad . . . ako neko ima problem sa rukovođenjem, i ako nemate dovoljno resursa iz prošlosti na koje biste se oslonili, a morate da formirate novu komandu, [nije neobično] da se toj osobi pruži nova šansa“, rekao je penzionisani general.



Tužilaštvo je svedoka odbrane potom zamolilo da objasni zbog čega je Gotovina u Kninu angažovao Četvrtu i Sedmu gardijsku brigadu hrvatske vojske, s obzirom na to da je bio obavešten o tome da su ti vojnici uoči Operacije Oluja pljačkali i palili imovinu u bosanskom gradu Grahovu.



Džouns je odgovorio da su po njegovom mišljenju te jedinice bile najbolje koje su Gotovini bile na raspolaganju.



„[Gotovini] su one bile potrebne i on ih je obučio, misleći da su u stanju da izvrše zadatak. Njihova zamena na frontu bi u to vreme verovatno bila suviše rizična za ishod misije koja mu je poverena“, kazao je Džouns.



Da bi potkrepio tvrdnju kako je uništavanje srpske imovine od strane hrvatskih snaga bilo tolerisano, tužilaštvo je predočilo jednu naredbu koju je glavnokomandujući Zvonimir Červenko uputio zapovedniku nižeg ranga, Mladenu Fuzulu.



Pozivajući se na tu naredbu, Džouns je zapazio kako Červenko u njoj od hrvatskih snaga zahteva da ne uništavaju zgrade koje su već oštećene.



Džouns je rekao da ta naredba ne znači i da je Červenko verovao da vojne jedinice namerno uništavaju i spaljuju imovinu.



Suđenje se nastavlja.



Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Zagreba.