Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok izjavio da je Zapad podrzavao OVK - a da je Milosevic upravljao Arkanom

By IWPR ICTY
Franc-Jozef Huc, vojni profesionalac i slobodni novinar, zavrsio je svoje svedocenje danas na sudjenju Slobodanu Milosevicu. Pod unakrsnim ispitivanjem, on je izlozio svoje vidjenje stvari po kome su pripreme za rat NATO-a protiv Srbije pocele jos 1996.godine u Bosni, kada je kompanija koju finansira vlada SAD (MPRI – Military Professional Resources, Inc.) regrutovala i obucavala oficire da bi snabdeli Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) vestinama i sredstvima koje ona do tada nije imala. Oficiri su trebali da postupaju kao posmatraci na terenu za vazdusne udare NATO.



Ovo protivreci dokazima tuzilastva da je OVK bila mala otpadnicka skupina nezadovoljnih pojedinaca sve do trenutka kada joj preterana upotreba sile od strane Srbije nije dala kredibilitet medju kosovskim Albancima i naglo povecanje podrske. To takodje protivreci dokazima da su drzave i medjunarodne institucije bile spore u intervenciji u krizi na Kosovu koja je eskalirala, stalno popustajuci Milosevicevim praznim obecanjima.



Huc je izjavio da je cilj NATO-a u ratu na Kosovu bio ne samo da se izbegne humanitarna katastrofa, nego da se srusi Slobodan Milosevic. On je uporedio situaciju u Iraku, gde su se proklamovani ciljevi invazije predvodjene od strane SAD s vremena na vreme menjali da bi ukljucili uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti. (U ratu na Kosovu, medjutim, koalicija NATO zemalja ovlastila je NATO da napadne Srbiju). Huc je rekao da NATO nije mogao da ukloni Milosevica bez kopnenih trupa. (U svojoj knjizi general Vesli Klark, lider NATO saveza, napisao je da bi trebalo mnogo vise vremena. On je neprestano trazio od svojih pretpostavljenih upotrebu kopnenih snaga – ali ne da bi se uhvatio Milosevic, nego da bi se rat dobio mnogo brze)



Osvrnuvsi se na cesto ponavljanu tvrdnju svedoka da je OVK provocirala disproporcionalne napade srpskih snaga, tuzilac Dzefri Najs pitao je da li bi se to moglo drugacije posmatrati tako da su “Srbi koristili relativno “male akte” [pocinjene od strane OVK-a] da bi naneli velike patnje [okolnim] selima”. Huc je odgovorio da on ima problem da se ubistvo srpskog policajca nazove “malim aktom”, ali da bi se inace slozio.



On se takodje slozio da su srpske snage bile znacajno vece od snaga OVK-a u aprilu 1999.godine: 20.000 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i 30.000 pripadnika srpske policije (MUP). On je osporio preciznost drugog broja tvrdeci da je mnogo pripadnika srpske policije bilo u redovima paravojski u svojim slobodnim satima i danima. Njihovi pretpostavljeni, rekao je svedok, “zmurili su na jedno oko”. On je takodje rekao da su VJ, MUP i paravojske delovali zajedno u operacijama na Kosovu. On je okrivio i VJ i MUP da su koristili civile kosovske Albance kao zivi stit, time sto su smestali vojnike i vojnu opremu na nizim spratovima kuca u kojima su stanovali civili.



Sto se tice paravojski, svedok je govorio o intervjuu sa Zeljkom Raznatovicem – Arkanom, u kome je Arkan rekao da je “odbacen” od strane Milosevica jer je previse znao. Prema ovom ratnom vodji, Franko Simatovic (Frenki) ga je zamenio na mestu komandanta paravojski na Kosovu. Arkan je takodje rekao svedoku da je sve sto je uradio uradio pod komandom srpske vojske i Milosevica. Huc je rekao da nije bio u mogucnosti da proveri Arkanovu izjavu i da nije mogao da kaze da li je 100% jasno da su instrukcije da se koriste paravojne jedinice dosle od Milosevica ili od vojnih komandanata. Arkan je ubijen u beogradskom hotelu nakon rata.



Najs se vratio na pitanja o Bosni i svedokovom intervjuu sa generalom Ratkom Mladicem. Tuzilac se pozvao na clanak koji je Huc objavio 21.oktobra 2000.godine u kome je rekao da je “Slobodan Milosevic pustio sa uzice svoje pse rata Karadzica i Mladica”. Svedok je potvrdio da je to napisao i rekao da se oslonio na sluzbe bezbednosti zapadnoevropskih zemalja za izvorne materijale. “To je bilo veoma verovatno i u saglasnosti sa dokumentima”.



Pozivajuci se na intervju sa Ratkom Mladicem iz 1996.godine i njegovu jucerasnju izjavu da se taj intervju dogodio u Sarajevu “gde je Mladic i dalje”, Najs je pitao: “Pretpostavljam da Vi ne sugerisete da znate gde je on sada?” Na to je Huc odgovorio: “Hajde da to postavimo ovako. Postoji vise od glasina o tome gde on odseda. NATO i SFOR imaju informacije o tome gde je on”. Upitan da li mu je poznato da su cinjeni napori 1995. i 1996.godine da se Mladicu obezbedi da se nikada ne preda MKSJ-u, svedok je odgovorio da bi radije na to pitanje odgovorio u “intimnijoj atmosferi”. Uzimajuci u obzir nacin njegovog svedocenja, moglo bi se ocekivati da se tuzilac i gospodin Huc ponovo sretnu.



U intervjuu koji je dao Hucu, Mladic je rekao da mu je potpuno nepoznat broj od 7000 muslimana ubijenih u Srebrenici i objasnio mrtve na obe strane teskim borbama. Kada ga je Huc “pritisnuo” time da kruze price o odvajanju muskaraca od zena i njihovom odvodjenju na streljanje, Mladic ih je nazvao “bajkama”. Rekao je da je prosao kroz grad i obezbedio da ljudi budu tretirani u skladu sa Zenevskim konvencijama (poveo je i svog licnog snimatelja da bi ovekovecio taj “herojski” trenutak).



Huc ga je takodje suocio sa glasinama da Srebrenica nije mogla biti uzeta bez beogradskog dogovora. Mladic je odgovorio: “Zar ne mislite da mi Srbi mozemo sami da resimo svoje probleme u Bosni?”, a nakon toga insistirao da na sledece pitanje odgovori sa: “Ja ne primam naredjenja od Milosevica. Mi smo dovoljno odrasli da resavamo svoje probleme”.





Kada je Najs rekao da Mladic “nikada nije rekao da li je okrivljeni sa njim tada razgovarao ili pokusao da mu da instrukcije, vec samo da on ne bi primao naredjenja od njega” svedok se slozio.



Kao sto je KMP juce pisao, svedocenje gospodina Huca nije bilo u potpunosti u korist ili protiv jedne strane u postupku. Sigurno je da tuzilastvo mora sa zahvalnoscu primiti dodatne dokaze da su VJ, MUP i paravojne jedinice delovale zajedno na Kosovu, da su napadale sela, koristile civile kao zivi stit, odgovarale na provokacije OVK-a nesrazmernom silom (cesto protiv civila), i to sto je Arkan rekao da je primao naredjenja od Milosevica. Iskaz svedoka o snazi OVK, ranom podrskom koju je imala iz stranih izvora, njenom ulogom u evakucijama sela i kreiranju humanitarne krize da bi istu koristila mora biti dodatno cenjeno zajedno sa dokazima o protivnom kojima raspolaze tuzilastvo i onim sto ce okrivljeni izneti u daljem toku postupka.