Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok govori o plaćanju srpskih paravojnih formacija

On kaže da su neke od tih jedinica finansirali zvaničnici bosanskih Srba.
By Rachel Irwin
  • Petko Panic, witness in the Karadzic trial. (Photo: ICTY)
    Petko Panic, witness in the Karadzic trial. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 710, 23. septembar 2011.)

Komandant rezervnog sastava policije bosanskih Srba posvedočio je ove sedmice na suđenju Radovanu Karadžiću da su paravojne jedinice koje su izazivale strah na područjima na koja su pravo polagali Srbi bile finansirane od strane zvaničnika bosanskih Srba.

„Da li su [te paravojne formacije] bile pozvane – ja to ne znam“, izjavio je Petko Panić, koji je 1992. bio pomoćnik komandanta rezervne policijske stanice grada Zvornika (severoistočna Bosna). On je već svedočio na jednom suđenju u Haškom tribunalu.

No, Panić je ostao pri tvrdnji da su barem neke jedinice za svoje usluge dobijale novac od opštinskih i policijskih zvaničnika.

Na čelu jedne od zloglasnih paravojnih grupa – one pod nazivom Arkanovi Tigrovi – bio je Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan. Ova grupa je u aprilu 1992. sudelovala u zauzimanju Zvornika i postala je čuvena po zlostavljanju i ubijanju nesrpskih civila i  pljački njihove imovine.

„[Arkan] je važio za osobu rđave naravi“, kazao je pred sudom Panić. „Već je samo njegovo ime svima uterivalo strah u kosti.“

Arkan je 2000. godine ubijen u jednom beogradskom hotelu, tako da mu se nije moglo suditi u Hagu. Međutim, u optužnici protiv Karadžića on je – skupa sa okrivljenim, kao i još nekim pripadnicima političkog i vojnog rukovodstva – spomenut kao učesnik navodnog zajedničkog zločinačkog poduhvata.

Svedok je govorio i o onome što se dogodilo Bošnjacima uhapšenim na okolnim područjima i odvedenim u Tehničku školu u Karakaju.

„Jeste li čuli da su se u toj tehničkoj školi desila bilo kakva ubistva?“, pitala je tužiteljka Sjuzen Eliot (Susanne Elliot).

„Govorilo se o tome da su paravojne jedinice otišle tamo i da su mučile i tukle ljude, ali da li su ih ubijale ili nisu – to mi zaista nije poznato“, odgovorio je Panić.

On je rekao da je od jednog drugog policajca čuo kako su pripadnici paravojnih formacija odvodili grupe zatvorenika u obližnju klanicu, gde su vršena pogubljenja.

„Gradom su se širile glasine i pričalo se o tome“, ponovio je svedok.

Tužioci tvrde da je Karadžić, koji je u periodu od 1992. do 1996.  bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Okrivljeni se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Kada je na Karadžića došao red da ispita svedoka, on ga je pitao da li je opština raspolagala sredstvima za plaćanje paravojnih formacija.

Panić je odgovorio da opština nije raspolagala fondovima za te svrhe, a „kako su uspeli da ih pribave – to ne znam“.

Okrivljeni je takođe pitao da li je policija koja je čuvala pritvorske objekte bila u stanju da spreči pripadnike paravojnih formacija i obične građane da uđu unutra.

Svedok je rekao kako obični građani „nikada nisu ulazili“ u zatvore, ali kako ni policijske snage nisu bile u mogućnosti  da pripadnike paravojnih formacija spreče da uđu, jer „nisu bile dovoljno jake“.

„Pripadnici paravojske su uvek bili jači“, kazao je Panić. „Oni su imali borbeno iskustvo koje su stekli prethodnih godina, dok su policiju činili obični ljudi koji su pre izbijanja sukoba radili redovan policijski posao.“

Karadžić je tvrdio i da su pripadnici paravojnih formacija „pretili“ policajcima „noževima i puškama“ sa ciljem da im se dopusti da uđu u zatvore – a svedok je potvrdio da se to povremeno doista dešavalo.

Da bi rešila taj problem, policija je – po Karadžićevim rečima – pokušala da „ojača brave i poveća bezbednost u zatvoru . . . kako bi sprečila da paravojne formacije uđu u zatvor i maltretiraju zatočenike – da li je to tačno?“

„Jeste“, odgovorio je svedok.

Karadžić je kasnije pitao da li se ikada „desilo da pripadnici paravojske prisile policiju da ode na front“.

„Oni sami bi ostali u gradu i uznemiravali Srbe i ne-Srbe“, kazao je Karadžić.

„Da, pogotovo je to bio slučaj u početku“, odgovorio je Panić.

Pred sudom su ove sedmice dokaze o onome što se dešavalo po bosanskim opštinama iznela još trojica svedoka, od kojih je jedan svedočio isključivo iza zatvorenih vrata. Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.