Svedočio prvi svedok tužilaštva

Danas je u sudjenju Slobodanu Miloševiću, optuženom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, svedočio Mahmut Bakalli, prvi od najavljenih devedesetak svedoka tužilaštva. Bukalli je bio komunistički rukovodilac s Kosova od 1970 do 1981, a trenutno je član kosovskog parlamenta.

Gospodin Bakalli je danas pred sudom svedočio o otvorenom pismu Miloševiću koje je napisao nakon njegovog čuvenog govora na Gazimestanu 1989-te godine povodom 600-te godišnjice kosovke bitke. Rekao je da je tada doživeo Miloševićev govor kao ratni projekat, a ne kao najavu mirnog rešenja kosovskog problema. Uskoro nakon Miloševićevog govora, dodao je gospodin Bakalli, Kosovu je oduzeta autonomija i uspostavljen je aparthejd.

Gospodin Bakalli je takođe rekao da je 1997 godine od srpskih rukovodilaca čuo o planu uništenja 700 naselja, tzv. princip 'spaljena zemlja'. U aprilu 1998, nakon masakra u selu Drenica, u kome srpske snage ubile sve članove porodice Jashari osim jednog dečaka, Bakalli je bio član delegacije koja se srela sa Miloševićem. Bakalli je posvedočio da je u toku sastanka rekao Miloševiću: 'Ubijate žene i decu,' na šta je ovaj odgovorio: 'Borimo se protiv terorista.' Bakalli je ponovio: 'Ali ubijate žene i decu,' a Milošević je uzvartio: 'Ali, dali smo im dva sata da pobegnu.'

Gospodin Bakalli je zatim izneo svoje uverenje da je srpska delegacija koja je 1989-te poslana na razgovore o političkom rešenju krize bila sastavljena od ekstremnih nacionalista koji nisu imali nameru da pregovaraju o političkom rešenju.

U tri i po sata oštrog unakrsnog ispitivanja, koje je jedan posmatrač uporedio sa policijskim ispitivanjima iz perioda Miloševićeve vlasti, Milošević je razvijao svoju interpretaciju istorije i rata na Kosovu. Pokušao je da predstavi albanski otpor srpskoj vlasti tokom 80-tih I 90-tih godina kao poslednje poglavlje stoletne borbe za 'Veliku Albaniju', što je Bakalli rezolutno odbijao. Milošević je osporio i Bakallijevu tvrdnju da su kosovski albanici izgubili značajna prava nakon njegovog dolaska na vlast u Srbiji, kao to da je on započeo proces promene Ustava kojim je Kosovu bila ukinuta autonomija i pravo na samoupravu.

U nastojanju da dovede u pitanje legitimnost Bakallija kao svedoka, Milošević je od njega zahtevao podatke koje ovaj nije imao, kao na primer imena imena političkih zatvorenika Albanaca pre početka rata na Kosovu i tekst zakletve koju su navodno morali da potpišu zaposleni u (jugoslovenskim) državniom firmama. Iako je, kako je kasnije komentarisao Sudija May, Milošević ispitivao svedoka o temama koje se nisu odnosile na optužnicu, tužioci su to mirno slušali i nisu ulagali žalbe. Sudija May je interveniisao u nekoliko situacija kada je smatrao da se pitanja ponavljaju ili da im cilj nije dobijanje odgovora. Na primer, kada je bilo govora o ubistvima porodice Jashari, Milošević je počeo sa: 'Rekli ste da su (porodica Jashari) imali dva sata da pobegnu,' ali ga je sudija May opomenuo da je to ranije rekao Milošević, a ne Bakalli.

Kada je Milošević završio unakrsno ispitivanje, tužilac Geoffrey Nice je postavio samo četiri dodatna pitanja svedoku. Tužiolac ima pravo da se obrati svom svedoku nakon unakrsnog ispitivanja, da bio mu dao priliku da objasni ono što je možda bilo nepotpuno ili nedovoljno jasno rečeno tokom unakrsnog ispitivanja, i da 'rehabilituje' svedoka, tj. da potvrdi njegovu kredibilnost. Za sada se čini da je tužilaštvu zadovoljno time što Milošević aktivno učestvuje u suđenju za koje je i dalje tvrdi da je nelegitimno. Sa svoje strane, Milošević se očigledno primarno ne obraća sudu, već srpskoj javnosti i možda onima koji će jednom sa istorijske distance o njemu da sude.