Svedocio autor Memoranduma SANU

Slobodan Milosevic pozvao je jos jednog clana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) da svedoci u njegovu korist na sudjenju za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid. Profesor Kosta Mihajlovic je ekonomski ekspert i jedan od autora cuvenog ili po zlu cuvenog (u zavisnosti od vaseg gledista) memoranduma SANU. Njegov iskaz o ekonomskoj poziciji Srbije u odnosu na druge republike bivse Jugoslavije 80-tih godina nije dovoljno relevantan, ako je uopste relevantan, da pobije optuzbe protiv Milosevica. Ipak, optuzeni je potrosio znacajno vreme da bi izmamio profesorovo misljenje da je Srbija bila u neravnopravnom ekonomskom polozaju. Milosevic je potrosio najvise 20 minuta ispitujuci Mihajlovica o Memorandumu SANU, sto je mnogo relevantnije za postupak, posto je taj dokument navodno bio osnov za program koji je Milosevic implementirao i koji je doveo do nasilnog raspada Jugoslavije. U odgovoru na ispitivanje od strane okrivljenog, Mihajlovic je vecu rekao da je SANU pripremio Memorandum kao upozorenje srpskom predsedniku i Skupstini o postojecoj krizi i o tome kuda bi ta kriza mogla odvesti. On je negirao da je to bio nacionalisticki program za Veliku Srbiju. Memorandum je bio samo nacrt i nije bila namera da se objavi, rekao je svedok, i dodao da je Memorandum procureo u javnost 1986.godine nakon sto je bio poslat profesoru Jovanu Djordjevicu na komentar.



Tokom unakrsnog ispitivanja tuzilac Dzefri Najs naveo je reci bivseg predsednika Srbije Ivana Stambolica, nekada mentora Slobodana Milosevica, citirajuci delove knjige koju je Stambolic napisao o raspadu Jugoslavije. Stambolic kaze da je Memorandum bio nacionalisticki i da je iz tog razloga predstavljao citulju za Jugoslaviju. Iako je tvrdio da je od SANU-a prethodno zatrazio pomoc, Stambolic je odmah reagovao protiv ovog dokumenta. 'Mi smo ocekivali da nam Akademija pomogne, a ne da nas saplice. Memorandum je politicka insinuacija koja ne doprinosi nauci nego proizvodi zlu krv i mrak.' Mihajlovic je ocenio da je to pogresna dijagnoza i okrivio Stambolica za ono stoje usledilo.



Pokusavajuci da ospori misljenje svedoka da Memorandum nije namerno objavljen u nameri da se uzburka javnost, Najs je citirao profesorov komentar Memoranduma, napisan kada su on i njegove kolege taj dokument ponovo izdali 1995.godine: 'Memorandum je pogodio 'zicu' javnosti koja je time dobila potvrdu za mnoge observacije o situaciji u zemlji. Lucidna analiza izneta u Memorandumu i njegova jasna poruka imale su snazan efekat u oblikovanju javnog mnjenja?' Iako nije zvanicno objavljen 1986.godine on je kopiran, prenosen iz ruke u ruku, prodavan na ulicama, napisao je svedok. Mihajlovic je zestoko negirao da su clanovi SANU nameravali da document ima ovakav efekat, insistirajuci na tome da ga nisu namerno pustili u javnost. On je, medjutim, priznao da je kada se nasao u javnosti, Memorandum uticao na situaciju.



Tuzilac je neuspesno pokusao da izmami profesorovo slaganje sa tim da je Milosevic, pretvoren u kultnog lidera od strane intelktualne elite i medijske propagande, instrumentalizovao Memorandum, odnosno da ga je pretvorio u stvarnost. Miloseviceve ideje su prosto koincidirale sa idejama iznetim u dokumentu, naveo je svedok.



Mihajlovic se nije slozio ni sa tim da su on i drugi tvorci Memoranduma postali Milosevicevi savetnici, ali samo zbog toga sto on nije zvanicno imenovan. Kada ga je Milosevic pozvao, on se odazvao. Nakon nekoliko pokusaja dam u osvezi memoriju, Najs je uspeo da dobije potvrdu od svedoka da je Milosevic odabrao njega i nekolicinu drugih za dodatne susrete sa hrvatskim predstavnicima nakon cesto pominjanog sastanka Milosevica i predsednika Hrvatske Franje Tudjmana u Karadjordjevu, bivsem Titovom lovistu. Na osnovu dokaza izvedenih na sudjenju, na tom sastanku su dva predsednika odlucila da izmedju sebe podele Bosnu, podsetio je Najs. Milosevic je ostro prigovorio da za to ne postoje dokazi. Najs je, medjutim, citirao iskaze lorda Pedija Esdauna, Stipe Mesica, Ante Markovica, Hrvoja Sarinica i Milana Babica. Iako je Mihajlovic potvrdio da je prisustvovao na tri sastanka koji su sledili, on je rekao da srpski predstavnici nisu imali instrukcije sta da urade. Oni su se usredsredili na ono sto bi se moglo desiti Krajini, naveo je svedok.



Najs je takodje iskoristio Milosevicevog svedoka da se pred sudom osvrne na stenografske beleske sa sastanaka Saveta za harmonizaciju kojima je predsedavao Dobrica Cosic. Iako je Mihajlovic rekao da je bio samo na dva sastanka i da se seca samo diskusija o Vens-Ovenovom mirovnom planu, tuzilac je procitao primedbe bivseg saveznog premijera Milana Panica unete u zapisnik. Na sastanku od 18.avgusta 1992.godine Panic je okupljenima, ukljucujuci i Milosevica, rekao da su optuzeni za izazivanje i podrzavanje rata u Bosni, ostavljanje oruzja bosanskim Srbima i finansiranje Radovana Karadzica. Kada je Milosevic pokusao da ublazi njegovu zabrinutost, Panic je izjavio: 'Ovog popodneva sam dobio informaciju da je pocelo etnicko ciscenje. Petnaest hiljada (15.000) muslimana iz Sanskog Mosta je dobilo rok od osam casova da napuste svoje domove.' Informacija je dosla od Ujedinjenih nacija, koje su trazile od premijera da to zaustavi. Iako se profesor nije setio ovog sastanka ili razgovora, stenografske beleske se ne mogu ignorisati, i jasno je da je Milosevic bio upozoren.



Iako je Milosevicevo ispitivanje svedoka odbrane bolje od njegovih ranijih unakrsnih ispitivanje svedoka optuzbe, njegovim strateskim odlukama o tome koje svedoke pozvati i na cemu fokusirati njihova svedocenja je potrebno poboljsanje. Vreme za iznosenje njegove odbrane je strogo ograniceno i zbog toga bi okrivljeni trebalo da se pomeri od istoricara i akademika SANU.