SVEDOCI PORIČU DA JE JANKOVIĆEVA JEDINICA NAPADALA CIVILE
Pripadnici paravojne formacije tvrde da okrivljeni nije bio nadležan za operacije u okolini Foče.
SVEDOCI PORIČU DA JE JANKOVIĆEVA JEDINICA NAPADALA CIVILE
Pripadnici paravojne formacije tvrde da okrivljeni nije bio nadležan za operacije u okolini Foče.
Na suđenju Gojku Jankoviću – bosanskom Srbinu optuženom za silovanje i mučenje Bošnjakinja – ove sedmice su pred bosanskim Vijećem za ratne zločine saslušani svedoci koji su porekli da je okrivljeni predvodio napade na civile u okolini Foče (istočna Bosna).
Kao zamenika komandanta vojne policije, Jankovića optužnica tereti da je bio nadležan za grupu koja je napala Bošnjake koji su se skrivali na brdu Kremenik pokraj Foče, pri čemu su neki od njih ubijeni. On se takođe tereti i za izdvajanje nekoliko žena iz grupe, njihovo ispitivanje i silovanje. Jedna od njih je tada imala svega 15 godina.
Među optužbama se pominje i komandovanje grupom koja je 14. aprila 1992. napala bošnjačko selo Brezine kraj Zubovića. Mnogi od civila koji su tada uhapšeni odvedeni su u kazneno-popravni zavod u Foči, odakle im se kasnije gubi svaki trag.
Međutim, svedok Radmilo Tomović – pripadnik Jankovićeve paravojne jedinice koja je delovala u sklopu fočanske Taktičke brigade – izjavio je da je za napad na Brezine odgovoran Radmilo Babić, a ne Janković. On tvrdi da okrivljeni nije preuzeo tu dužnost sve do maja 1992.
Babić je navodno bio srpski dobrovoljac koji je u jedinicu stigao u isto vreme kao Janković i ovosedmični svedok. Odbrana je pokušala da dokaže da je prvih dana on bio nadležan za nju, nakon čega se vratio u Srbiju sa ostacima Jugoslovenske Narodne Armije (JNA). Tužilaštvo, pak, insistira na tome da Babić ne postoji i da se na ranijim saslušanjima pokazalo da neki svedoci nisu mogli da ga opišu.
Svedok Dragan Paprica je – kao član iste grupe – dodao kako su za operacije na području Zubovića nadležni bili pripadnici Srpske nacionalne garde, a ne Jankovićeva jedinica. „Oni su bili vojno daleko organizovaniji od nas“, rekao je on.
Njegovo je svedočenje potvrdio još jedan pripadnik iste paravojne formacije, Milenko Paprica [nije u srodstvu s Draganom], koji je takođe kazao da su Kremenik i Zubovići bili u nadležnosti Nacionalne garde, te da Jankovićeva grupa nije sudelovala u tim napadima. „Mi smo uglavnom izviđali i štitili pojedina područja“, rekao je Paprica, koji je ujedno i Jankovićev zet.
Potom je tužilac Filip Alkok (Phillip Alcock) upitao Papricu da li je ikada čuo za Zibu Džin. „Ta žena je pod zakletvom izjavila da ste je uhapsili, odveli u svoj auto i silovali“, rekao je on.
Paprica je to negirao, rekavši: „Odakle bi ona znala moje ime?“, na šta mu je Alkok ukazao na to da je svedokinja u autu videla njegovu vozačku dozvolu. „Ona se seća čak i Vašeg prezimena i mesta rođenja“, kazao je on.
Poslednji ovosedmični svedok bila je bosanska Srpkinja iz Foče, Zorica Živanović, koja je govorila o iskazima dveju prethodnih svedokinja optužbe.
Prva od njih, koja se pred sudom pojavila kao zaštićeni svedok 191, tvrdila je kako je iz svog doma bila odvedena u jednu kuću u Foči, gde su je Janković i njegovi ljudi držali kao seksualnu robinju. A druga, koja je predstavljena kao zaštićeni svedok 186, izjavila je kako je imala svega 12 godina kada ju je Janković uzeo za seksualnu robinju.
Zorica je izjavila da je tokom rata viđala obe žene, te da je sa svedokinjom 191 bila u prijateljskim odnosima. „Nikada mi nije ni pomenula Jankovića“, tvrdi Živanovićeva.
Takođe je ispričala kako je u kući svedokinje 191 upoznala svedokinju 186. „Ona [186] se oblačila i rekla mi da se sprema jer joj stiže momak. Pitala sam je ko je on, a ona mi je rekla da je to Gojko Janković“, rekla je Živanovićeva.
Kada ju je Alkok upitao da li joj je bilo čudno to što Jankovićeva devojka ima svega 12 godina, svedokinja je odgovorila: „Ljubav nam se svima događa, ponekad na prvi pogled, ponekad na deseti.“
Jankovićev slučaj je bosanskom Vijeću za ratne zločine prosleđen u julu 2005., da bi suđenje počelo deset meseci kasnije, 21. aprila ove godine u Sarajevu. Trojica njegovih saoptuženika – Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković – osuđeni su 2001. na 28, 20 i 12 godina zatvora. A preostala dvojica – Dragan Gagović i Janko Janjić – poginula su 1999., odnosno, 2000., pri pokušaju hapšenja
Slučaj će biti nastavljen 18. januara, svedočenjem još trojice Jankovićevih nekadašnjih saboraca i njegove supruge Milice. To su ujedno i poslednji svedoci odbrane; očekuje se da će suđenje biti okončano u februaru.
Denis Džidić je izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
Kao zamenika komandanta vojne policije, Jankovića optužnica tereti da je bio nadležan za grupu koja je napala Bošnjake koji su se skrivali na brdu Kremenik pokraj Foče, pri čemu su neki od njih ubijeni. On se takođe tereti i za izdvajanje nekoliko žena iz grupe, njihovo ispitivanje i silovanje. Jedna od njih je tada imala svega 15 godina.
Među optužbama se pominje i komandovanje grupom koja je 14. aprila 1992. napala bošnjačko selo Brezine kraj Zubovića. Mnogi od civila koji su tada uhapšeni odvedeni su u kazneno-popravni zavod u Foči, odakle im se kasnije gubi svaki trag.
Međutim, svedok Radmilo Tomović – pripadnik Jankovićeve paravojne jedinice koja je delovala u sklopu fočanske Taktičke brigade – izjavio je da je za napad na Brezine odgovoran Radmilo Babić, a ne Janković. On tvrdi da okrivljeni nije preuzeo tu dužnost sve do maja 1992.
Babić je navodno bio srpski dobrovoljac koji je u jedinicu stigao u isto vreme kao Janković i ovosedmični svedok. Odbrana je pokušala da dokaže da je prvih dana on bio nadležan za nju, nakon čega se vratio u Srbiju sa ostacima Jugoslovenske Narodne Armije (JNA). Tužilaštvo, pak, insistira na tome da Babić ne postoji i da se na ranijim saslušanjima pokazalo da neki svedoci nisu mogli da ga opišu.
Svedok Dragan Paprica je – kao član iste grupe – dodao kako su za operacije na području Zubovića nadležni bili pripadnici Srpske nacionalne garde, a ne Jankovićeva jedinica. „Oni su bili vojno daleko organizovaniji od nas“, rekao je on.
Njegovo je svedočenje potvrdio još jedan pripadnik iste paravojne formacije, Milenko Paprica [nije u srodstvu s Draganom], koji je takođe kazao da su Kremenik i Zubovići bili u nadležnosti Nacionalne garde, te da Jankovićeva grupa nije sudelovala u tim napadima. „Mi smo uglavnom izviđali i štitili pojedina područja“, rekao je Paprica, koji je ujedno i Jankovićev zet.
Potom je tužilac Filip Alkok (Phillip Alcock) upitao Papricu da li je ikada čuo za Zibu Džin. „Ta žena je pod zakletvom izjavila da ste je uhapsili, odveli u svoj auto i silovali“, rekao je on.
Paprica je to negirao, rekavši: „Odakle bi ona znala moje ime?“, na šta mu je Alkok ukazao na to da je svedokinja u autu videla njegovu vozačku dozvolu. „Ona se seća čak i Vašeg prezimena i mesta rođenja“, kazao je on.
Poslednji ovosedmični svedok bila je bosanska Srpkinja iz Foče, Zorica Živanović, koja je govorila o iskazima dveju prethodnih svedokinja optužbe.
Prva od njih, koja se pred sudom pojavila kao zaštićeni svedok 191, tvrdila je kako je iz svog doma bila odvedena u jednu kuću u Foči, gde su je Janković i njegovi ljudi držali kao seksualnu robinju. A druga, koja je predstavljena kao zaštićeni svedok 186, izjavila je kako je imala svega 12 godina kada ju je Janković uzeo za seksualnu robinju.
Zorica je izjavila da je tokom rata viđala obe žene, te da je sa svedokinjom 191 bila u prijateljskim odnosima. „Nikada mi nije ni pomenula Jankovića“, tvrdi Živanovićeva.
Takođe je ispričala kako je u kući svedokinje 191 upoznala svedokinju 186. „Ona [186] se oblačila i rekla mi da se sprema jer joj stiže momak. Pitala sam je ko je on, a ona mi je rekla da je to Gojko Janković“, rekla je Živanovićeva.
Kada ju je Alkok upitao da li joj je bilo čudno to što Jankovićeva devojka ima svega 12 godina, svedokinja je odgovorila: „Ljubav nam se svima događa, ponekad na prvi pogled, ponekad na deseti.“
Jankovićev slučaj je bosanskom Vijeću za ratne zločine prosleđen u julu 2005., da bi suđenje počelo deset meseci kasnije, 21. aprila ove godine u Sarajevu. Trojica njegovih saoptuženika – Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković – osuđeni su 2001. na 28, 20 i 12 godina zatvora. A preostala dvojica – Dragan Gagović i Janko Janjić – poginula su 1999., odnosno, 2000., pri pokušaju hapšenja
Slučaj će biti nastavljen 18. januara, svedočenjem još trojice Jankovićevih nekadašnjih saboraca i njegove supruge Milice. To su ujedno i poslednji svedoci odbrane; očekuje se da će suđenje biti okončano u februaru.
Denis Džidić je izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
