Svedocenje o genocidu iza zatvorenih vrata?

Sa samo nekoliko preostalih dana za svoj glavni slucaj - slucaj protiv
Slobodana Milosevica, i sve vise skracenja preostalog vremena zbog loseg
zdravstvenog stanja okrivljenog, tuzilastvo zuri sa nekim od najznacajnijih
svedoka relevantnih za optuzbe za genocid i saucesnistvo u genocidu. Kada se
pojavio svedok B-1804, oficir bosanskih Srba, direktno svedocenje kojima
raspolaze tuzilastvo bilo je sacinjeno od izlaganja tema koje su bile
sadrzane u njegovim pisanim izjavama predatim sudu. Izuzetak se dogodio kada
je tuzilac Dzefri Najs ukazao na svedokovu tvrdnju da nijedna jedinica
Vojske Jugoslavije (VJ) nije ucestvovala u srebrenickoj kampanji. Da nije
bilo dodatnog ispitivanja svedoka B-1804 od strane Dzefrija Najsa koje je
usledilo nakon unakrsnog ispitivanja javnost bi bila u nedoumici ciji svedok
je on bio. I zaista, tokom unakrsnog ispitivanja izgledalo je da je on vise
od pomoci okrivljenom. Ipak, nastupi ponekad mogu da prevare na ovom
sudjenju na kome se znacajna kolicina dokaza daje pismeno i na sudjenjima
zatvorenim za javnost (razlog za ovo je zastita svedoka ili njegove
porodice).
Neuobicajeno, Milosevicevo unakrsno ispitivanje bilo je upravo to – unakrsno
ispitivanje umesto govora. On je postavljao lukavo pripremljena pitanja
sacinjena da izmame 'da' ili 'ne' odgovore, koja su ocigledno pratila
svedokovu pisanu izjavu. Umece unakrsnog ispitivanja ukljucuje sposobnost da
se postave pitanja kojima se dobijaju zeljeni odgovori i Milosevic je
pokazao da je sposoban da to radi. Svedok je takodje bio kooperativan,
odgovarajuci sa jednom ili dve reci na vecinu pitanja. On se slozio sa
vecinom Milosevicevih tvrdnji, premda najveci deo nije relevantan za
Srebrenicu, koja je fokus njegovog iskaza. Najcesce, svedok je odgovarao da
nema informacije, 'da mu je to receno' ili da je 'citao o' dogadjaju koji je
Milosevic opisao. On je potvrdio da naredjenja koja mu je optuzeni pokazao
kazu ono sto kazu. Iako je bio kooperativan, on nije dao neposredne dokaze
za mnoga pitanja. Svedok B-1804 je izabrao da se sa Milosevicevim suoci sa
nekonfrontirajucim stilom.
Na primer, optuzeni mu je sugerisao da je, posto su Srbi i Jugoslovenska
narodna armija (JNA) bili zainteresovani za ocuvanje Jugoslavije to stvorilo
utisak da su oni bili saveznici. B-1804 je odgovorio: 'Verovatno jeste'.
Milosevic je nastavio pitajuci da j bilo nesto lose u tome. 'Ne u pocetku',
rekao je svedok, ostavljajuci mnogo toga nedorecenim.
Drugom prilikom, Milosevic je pitao da li je JNA pokusala da ostane
neutralna. Svedok je odgovorio: 'Do napada na Kula Grad'. Milosevic ga je
ispravio: 'Ja pretpostavljam da Vi mislite na napad IZ Kula Grada'. Na to je
B-1804 odgovrio: 'Vi mozete na to da gledate i tako'. Razlika u odgovoru
ukazuje na to ko je agresor.
Jos uspesnije, Milosevic je obezbedio saglasnost B-1804 da njegova jedinica
nije pocinila nijedan zlocin, da on nije znao ni za jedan plan za
likvidiciju koji je napravilo vojno rukovodstvo, i da nije verovatno da bi
bilo koje naredjenje o pridrzavanju medjunarodnih konvencija sprecilo
osvetnicke napade kada su Srbi zauzeli Srebrenicu. Svedok je takodje rekao
da on nije znao da je bilo ko iz Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije
(MUP-a) delovao u Bosni.
U odgovoru na pitanje prijatelja suda Branislava Tapuskovica, svedok B-1804
se slozio da nije pomenuo bilo kakav plan povezan sa rasprostranjenim,
sistematskim unistavanjem i ugrozavanjem civila. Naravno, on je pred sudom
rekao da nije bio u visim nivoima rukovodstva. Gospodin Tapuskovic je uspeo
da od svedoka dobije procenu da je izmedju 500 i 1500 vojnika bosanske Vlade
ubijeno u zestokim borbama sa VRS-om u oblasti Srebrenice. On je rekao da je
svoje procene zasnovao na izjavama svedoka koje mu je tuzilastvo pokazao.
Cak I da je ovaj broj od 1500 Bosnjaka ubijenih u borbi tacan, jos najmanje
6000 mrtvih ostaje bez objasnjenja. Pogotovo ako se zna da je mnogo vrpci za
vezivanje i poveza za oci nadjeno medju telima ekshumiranim iz masovnih
grobnica.
Gospodin Najs je zapoceo svoje dodatno ispitivanje pitanjem svedoku da
potvrdi verodostojnost naredjenja Drinskom korpusu od 17. marta 1995.godine:
'Planiranom i dobro osmisljenom borbenom operacijom, stvorite nepodnosljivu
situaciju totalne zivotne nesigurnosti bez nade za dalji opstanak stanovnika
Srebrenice i Zepe'. B-1804 je objasnio da je to bio uopsten dokument 'kojim
su podeljena sira zaduzenja za duzi vremenski period' od onih u ostalim
naredjenjima koja je Milosevic ranije pokazao pred sudom. Naredjenje iz
jula, na primer, kojim su izdate smernice da se razdvoje enklave Zepa i
Srebrenica i da se njihova velicina smanji na cisto urbana jezgra, je izdato
kao dodatak naredjenju iz marta, objasnio je svedok.
Svedok B-1804 se takodje slozio sa tuziocem da su se usmena naredjenja
razlikovala od pisanih, kao sto su bila ona o pridrzavanju svih
medjunarodnih konvencija i zakona koji se ticu tretmana ratnih zatvorenika i
civila. Kada mu je Milosevic pokazao dva takva naredjenja tokom unakrsnog
ispitivanja, svedok je odgovorio da ih nikada ranije nije video.
Bivsi oficir je izgledao uzdrzan u navodjenju zlocina koje su pocinili
njegovi sunarodnici u Srebrenici. Referisuci se na eufemizam koji je
upotrebio prijatelj suda, gospodin Najs je pitao kako su neki ljudi u
Srebrenici 'izgubili zivote'? Da li se to dogodilo u borbi ili na drugi
nacin? B-1804 je odgovorio da su oni ubijeni na razlicite nacine. Na
tuziocevo insistiranje, on je priznao da oni koji nisu bili ubijeni u borbi
ubijeni na 'nezakonite nacine'. Najblize sto je mogao da dodje u blizem
opisu dogadjaja bilo je pozivanje na masovna ubistva i navodjenje dva
stratista, Orahovca i Petkovaca. Na kraju, odgovarajuci na pitanje tuzioca o
izvestaju o borbama od 15. jula koji je sacinio Vinko Pandurevic u vezi
navoda da ce odredjen broj ljudi morati da bude pusten, svedok je odgovorio:
'Oni nisu pusteni. Ubijeni su kasnije'. (Verovatno je nekoliko hiljada
muskaraca, uglavnom vojnika, koji su u koloni pokusavali da se probiju kroz
srpske linije bilo propusteno kroz linije dok nije dato naredjenje da se to
zaustavi. Ostatak je zatvoren i zadrzan sa ostalim muslimanskim muskarcima i
mladicima, i na kraju pobijen). Samo oni koji su upoznati sa dogadjajima u
Srebrenici razumeju da B-1804 govori o egzekucijama hiljada muslimanskih
muskaraca i mladica nakon pada zasticene zone Srebrenica.
Milosevic je od svedoka izmamio priznanje da on nije bio ni na koji nacin
pod komandom JNA/VJ, uprkos tome sto su nastavili da ga placaju. U dodatnom
ispitivanju, Najs ga je pitao da li se on jos uvek ostaje pri svojoj pisanoj
izjavi da je 'sebe smatrao pripadnikom JNA'. B-1804 je rekao da jos uvek
ostaje pri tome. Takodje prilikom dodatnog ispitivanja, on je izjavio da su
svi oficiri u njegovoj jedinici, njih 15 do 20, primali platu iz Beograda.
Ovo je jos jedan dodatak dokazima koje je sud cuo o tome da je Beograd
pomagao VRS.
Optuzeni je uspeo da dobije od bivseg oficira izjavu da je on (svedok)
verovao da je VRS mogla da opstane bez pomoci JNA/VJ, sto je suprotno onome
sto su Radovan Karadzic I Ratko Mladic rekli pred Skupstinom RS 1994.
odnosno 1995. godine. Gospodin Najs je postavio pitanje da li vojna jedinica
moze opstati bez svojih oficira, na sta je B-1804 odgovorio da nijedna vojna
jedinica ne moze opstati bez oficira koji je vode. Svedok je takodje priznao
da on nije imao saznanja koliki je nivo vojne pomoci VJ pruzila VRS-u.
Na kraju, gospodin Najs je ponovo dobio svedokovu originalnu izjavu da on
nije imao saznanja da li je MUP Srbije bio umesan u ratu u Bosni. Milosevic
je uspeo da izgleda da je svedok znao da MUP nije bio umesan.
Ono sto je sud saznao iz dela sudjenja sa koga je javnost bila iskljucena o
saznanjima svedoka o masakru u Srebrenici ostace nepoznato javnosti da bi se
zastitio svedokov identitet. Pretnje svedocima odmazu sudjenju time sto se
dokazi cuvaju od javnosti, a takodje neki svedoci zbog pretnji odustaju od
svedocenja. Ono sto mi saznali od svedoka B-1804 jeste da Zenevske
konvencije nisu postovane tokom dogadjaja vezanih za Srebrenicu. Moze se
pretpostaviti da sud zna mnogo vise.