Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedočenje Karadžićeve ratne sekretarice

Mira Mihajlović kaže da je predsednik bosanskih Srba kao šef bio „ljubazan i pun poštovanja“.
By Rachel Irwin
  • Mira Mihajlovic, a witness for the prosecution, in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Mira Mihajlovic, a witness for the prosecution, in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 728, 10. februar 2012.)

Lična ratna sekretarica Radovana Karadžića izjavila je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) „ljubazna osoba“ i da „nije bio netolerantan“ prema pripadnicima drugih nacionalnosti.

Svedokinja tužilaštva Mira Mihajlović bila je Karadžićeva sekretarica u periodu od 1993. do 1996. godine. Prilikom svedočenja, ona je prepoznala svoj rukopis u zvaničnoj knjizi sastanaka; objasnila proces zakazivanja sastanaka i telefonskih poziva; te upoznala sud sa načinima komunikacije između različitih institucija ratne vlasti bosanskih Srba.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske, odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Optužen je i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i tokom koje je poginulo oko 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.

Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Iskazi svedoka na njegovom suđenju traju od aprila 2010., a okrivljeni se pred sudom brani samostalno.

Kada je na Karadžića došao red da postavlja pitanja, on je od Mihajlovićeve zatražio da opiše njegov „odnos prema Muslimanima i Hrvatima“ u svetlu onoga za šta ga tereti optužnica.

„Koliko je meni poznato . . . ni na koji način niste bili netolerantni prema drugim narodima“, kazala je Mihajlovićeva. „Nikada niste izneli takav stav.“

Dodala je i da su mnogi njegovi „saradnici i savetnici“ bili mešane nacionalnosti ili u mešovitim brakovima.

„Hvala Vam, ali da li se slažete sa mnom da je katolička crkva u centru Pala ostala netaknuta, da je moja frizerka bila Hrvatica, i da nije bilo nikakvih slučajeva netolerancije prema tim ljudima?“, pitao je Karadžić.

„Da, katolička crkva je na Palama – gde živim – ostala do današnjeg dana, a sećam se i Vaše frizerke i znam da jeste bila Hrvatica. Sa time sam upoznata, jer smo to često pominjali“, odgovorila je Mihajlovićeva.

Pošto tužilaštvo tvrdi da su Karadžić i njegovi potčinjeni aktivno sprečavali humanitarne konvoje da dospeju do civila koji su bili u nevolji, okrivljeni je Mihajlovićevu pitao da li se seća da je on izdavao „naredbe čiji je cilj bio da se humanitarnim konvojima omogući prolaz“.

„Sećate li se mnoštva dokumenata koji su u tom smislu slati preko kancelarije, budući da je bilo mnogo humanitarnih konvoja koji su iz nekog razloga bili zaustavljeni?“, pitao je Karadžić.

„Da . . . i sećam se da ste Vi često intervenisali i govorili ljudima da budu pažljivi i poštuju Ženevsku konvenciju, kao i da budu pažljivi kada je u pitanju postupanje prema zarobljenicima. Znam da ste ponekad zaista bili uznemireni u situacijama kada je dolazilo do kršenja Vaših naredbi“, odgovorila je Mihajlovićeva.

Karadžić je dodao kako je – da bi izašao na kraj sa tim problemima – svog potpredsednika Nikolu Koljevića imenovao za „poverenika za humanitarna pitanja“.

„Dozvolite mi da Vas pitam o 1995. godini. Kada ste prvi put čuli za događaje u Srebrenici?“, pitao je Karadžić.

„Koliko mogu da se setim, za taj incident sam čula iz medija. Potpuno sam sigurna da o tome nisam razgovarala sa Vama ili Vašim pomoćnicima. U početku, da budem iskrena, nisam verovala u te medijske izveštaje, jer su mediji često pogrešno prikazivali [situaciju] ili prenosili netačne informacije“, kazala je Mihajlovićeva.

Dodala je i da je u to vreme bila trudna i „zauzeta drugim stvarima“, tako da „zaista nisam obraćala pažnju na informacije koje sam smatrala netačnima“.

Karadžić je potom od svedokinje zatražio da sudskom veću kaže kakva je on bio osoba „kao predsednik, ljudsko biće i šef“.

„Pa, pre svega, mogu da kažem da je naš odnos bio čisto profesionalan. Bili ste veoma ljubazni i puni poštovanja . . . prema zaposlenicima, uključujući i čistačice i konobare“, rekla je Mihajlovićeva.

„Mogu da kažem da su Vas svi poštovali. Niste bili osoba sklona vikanju, [mada je] možda bilo situacija u kojima biste se razbesneli ukoliko ljudi ne bi izvršili svoje obaveze. Na mene nikada niste povisili glas. Bili ste posvećeni svojoj porodici, što je na mene zaista ostavilo jak utisak. Sasvim sigurno je moje mišljenje bilo veoma pozitivno i . . . bili ste dobar šef“, nastavila je ona.

„Kao predsednik, niste bili osoba koja je volela da nameće svoj autoritet. Umesto toga, pokušavali ste da budete lider i da se prema zaposlenicima ophodite na demokratski način.“

Karadžić je odgovorio: „Hvala Vam, to je za mene veoma laskavo. Hteo bih da Vam poželim prijatan boravak ovde i sretan put kući; i molim Vas prenesite pozdrave svojoj porodici i vašim dvema kćerkama, koje su rođene u vreme kada sam pobegao u brda.“

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.