Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Suroi: 'Zaustavljanje Ratnog Trenda'

Izgledi iznenadnog dogovora su sve samo ne nezamislivi i kosovski Albanci pokusavaju da se psiholoski i prakticno prilagode radikalnoj promeni od rata ka miru.
By IWPR

IWPR: Bob Dole smatra da je ovo najbolji sporazum koji kosovski Albanci mogu da dobiju. Da li se slazete?


Suroi: Da, slazem se, u ovim konkretnim okolnostima. Za Pristinu je najveci problem iznenadni efekat mira - koji bi zaustavio ratni trend. Potrebna je potpuna demilitarizacija kosovskih Albanaca, tako da mlada gerilska sila koja je narasla van razmera sada treba sebe samu da otpise. Sa politicke strane, sporazum ostavlja Kosovo u nedemokratskom okruzenjeu -- pokusavajuci da izgradi demokratsko drustvo u nedemokratskom okruzenju.


IWPR: Da li time mislite, kada bi se to jednostavnije reklo, da sporazum ne daje nezavisnost?


Suroi: Nije rec o nedavanju nezavisnosti, vec o prirodi kompromisa. Ma kakvo resenje bilo pronadjeno mi bismo morali da ostavimo nesto prostora za Beograd. Nije rec o tome da je kompromis los. Vec o tome da je strana u okviru tog kompromisa losa.


IWPR: Da li govorite of aspektima politickog dogovora ili, preciznije, u slucaju da sadasnji Beograd pokrene te poluge?


Suroi: Pa, na primer, ostavite politiku na stranu i samo pogledajte monetarnu politiku. Imate vladu koja je zbog prirode svoje vlasti totalno neodgovorna. Monetarna politika je bila jedna poluga pomocu koje je ona nastavila sa ocuvanjem drzave kojom se vlada na komunisticki nacin. Odjednom, mi pokusavamo da stvorimo kosovsko demokratsko drustvo sa monetarnom politikom Beograda. Te dve stvari ne idu zajedno. To ce biti permanentni izvor konflikta, i doci ce do otpetljavanja iz jugoslovenskog sistema.


IWPR: Pa zasto je onda tako tesko potpisati? Da li je to zaista onda stvar toga sto su ljudi sa oruzjem sisli sa brda?


Suroi: To je deo price. Mi ovde govorimo o drustvu koje ima jedan veoma dug sukob. On je stvorio kolektivne mentalne mehanizme, odbrane, ucvrstilo se verovanje da ce kriza trajati do beskonacnosti. Odjednom imate mogucnost trenutnog mira, nesto o cemu nije bilo reci u decembru. Mogucnost dovodjenja 30.000 NATO trupa je na stolu. To je najdramaticnija promena koju ovo drustvo moze imati, i to je razumljivo, barem meni, da delovi drustva nisu psiholoski spremni to odmah da prihvate. Ocigledno nije bilo dobro sto sporazum nije potpisan u Rambujeu. Ali mi smo imali dve nedelje da izvagamo kolika je podrska. Sada imamo vecinu, veoma vaznu podrsku vecine, koja je zapravo voljna da se ukljuci. Dve sedmice i ovo citavo stvaranje jednog glasa nam daje priliku da nemamo otpadnicke grupe, da izbegnemo podelu drustva po pitanju rata i mira.


IWPR: Da li postoje razlozi sto neki zele da nastave da insistiraju, ma kako to bilo riskantno i opasno - uzdrzavajuci se da bi dobili vise?


Suroi: Mislim da ne bi trebalo da postoje. Nastaviti sa ponovnim otvaranjem sporazuma je i takticka i strateska greska. U nasu korist bi bilo da ga potpisemo danas. Ja mislim da ce biti potpisan. OVK je ovlastila Hasima Tacija da potpise, i to predstavlja ozbiljan korak napred. Ja bih veoma zeleo da se to dogodi ove sedmice...


IWPR: Ali upravo u toku te pauze pitanje potpisa ostaje u vazduhu.


Suroi: Najvece prepreke i sumnje su prevazidjene. To je sada takticko pitanje.


IWPR: Ovom pitanju se moze prici i iz drugog ugla: koliko je poverenje u resenost Zapada, konkretnije, da vrsi pritisak na Beograd? Zasto potpisati ukoliko niste sigurni da ce Zapad da ispuni svoj deo dogovora?


Suroi: Nikada nije postojala ozbiljnija resenost od ove. Ovo je igra partnerstva, i morate unapred uloziti izvestan stepen poverenja. Mi ne mozemo da stvorimo novi Zapad: on je ono sto sada jeste a mi moramo da saradjujemo sa njim na toj osnovi.


IWPR: Kako zamisljate protektorat?


Suroi: Imacemo krhki inicijalni period od devet meseci dok dogovor i izbori ne stupe na snagu. Najvaznija stvar je uspostavljanje trenda, sto ce sacinjavati vojna bezbednost i odlazak srpskih snaga, mere izgradnje poverenja. Trend ce takodje oznaciti rast na Kosovu - obucavanje policije, pripreme za izbore, otvaranje ekonomije, i, u osnovi, mogucnost ljudi da se ovuda slobodno krecu.


IWPR: U svojim ranim clancima koje ste pisali za IWPR, cak i u ona teska vremena, govorili ste o potrebi institucionalizacije i demokratizacije politike kosovskih Albanaca. Kako ce se to sada desiti?


Suroi: To je jezgro sprazuma, i imace ogroman psiholoski efekat na citav organizovan politicki zivot. Po prvi put, politicari ce se baviti pitanjima vezanim za svoju sopstvenu drzavu, koja vise ili manje treba da se izgradi ovde. Kako se odnositi prema ekonomskim pitanjima, ili prema gradjanskim slobodama, kako reagovati kao neko ko je odgovoran birackom telu? Oni nece moci da smeste debatu u visoke oblake nezavisnosti.


IWPR: Da li ce se OVK i grupa u okviru nje koja se uzdrzava transformisati?


Suroi: Po definiciji, OVK je kao gerilska snaga heterogena. Mnogi ljudi u okviru nje su seljaci koji stite svoje sela. Mnogi su studenti koji su otisli da se bore za ideal. Neki od njih su bivsi politicki aktivisti i oni mogu da se vrate politici. Videcemo postepenu reintegraciju OVK u svoj orginialni sastav, ulogama koje su ljudi igrali u drustvu. Sigurno je da pomisao o samo-odbrani ne moze da se ukloni ovde. Moramo kreativno razmisljati kako da se ta osnovna misao inegrise u prakticne oblast: policiju, vojno obrazovanje za one koji se smatraju vojnicima bez obzira na sve, i ostale ideje u kontekstu sporazuma.


IWPR: Da li ce biti uloge za kosovske Srbe?


Suroi: Mislim da hoce. Postoje dve prednosti za kosovske Srbe. Jedna ce biti mnogo vece eknomske koristi. Intenzitet novca koji ce ovde pumpati stvorice novu dinamiku koju ce Srbi osetiti. Druga je da ce oni, kao narod u manjini, biti deo mehanizma, koji je jedinstven u Evropi, za pozitivnu diskriminaciju, prema kome su predstavljeni vise od svog broja i koji im pruza jak glas u struktuiranju novog zivota. U korist Srba je da pokusaju da se ukljuce u ovaj sporazum i da pokusaju da izvuku korist. Videcemo dramaticnu promenu stavova ovde, i posle godinu dana, rodjaci iz Srbije ce u stvari zavideti na razvoju Kosova.


IWPR: U retrospektivi, da li je onda nenasilni pristup koji je zatupao Ibrahim Rugova i Demokratski savez Kosova (LDK) bio greska?


Suroi: Ne, bio je neophodan. Prvo, da smo krenuli u rat 1991.-92. godine videli bismo mnogo vece razaranje. Mirovni pristup sprecio je da ovde bukne ranije kada smo bili potpuno nepripremljeni. Drugo, on je stvorio atmosferu u kojoj mi biramo evolucionu a ne revolucionarnu promenu. Trece, pripremio je svet da se bavi ovim pitanjem. Pre deset godina nikoga ne bi bilo briga kakav je dogovor postignut sve dok nesto moze brzo da se zakrpi. Sada, posle ratova u Hrvatskoj i Bosni, svet je malo bolje shvatio dinamiku etnickog sukoba, i pogotovo dinamiku ovog regiona i bivse Jugoslavije uopste. Sada se nezavisnost smatra jednom od buducih opcija - ne samo od strane izolovanih pojedinaca vec i u okviru analitickih odeljenja i u nekim ministarstvima spoljnih poslova.


IWPR: Kakav je najgori scenario?


Suroi: Najgori ishod bio bi kada bi svi napustili ideju mirovnog dogovora. Ali to nije verovatno. U medjuvremenu, nastala bi potreba da se nametne mir vojnim putem, na jedan ili drugi nacin. Ali, ukoliko se to dogodi, ocito je da ce izazvati velike zrtve, i ponovo bi se doslo do tacke na kojoj smo bili u Rambujeu. I jos uvek moramo biti u tom okviru.


IWPR: Nije li upravo to Miloseviceva poslednja karta?


Suroi: Sve smo blize onoj fazi kada zapadna intervencija postaje stvar koje se ne moze promeniti. Cena neintervenisanja je mnogo, mnogo visa, ne zbog Kosova vec zbog NATO-a i osnovnih pitanja o ulozi Zapada u buducnosti.