SUOCAVANJE RUMUNIJE SA PORICANJEM HOLOKAUSTA
Parlament je usvojo zakon protiv onih koji poricu ulogu Rumunije u ubijanju evropskih Jevreja.
SUOCAVANJE RUMUNIJE SA PORICANJEM HOLOKAUSTA
Parlament je usvojo zakon protiv onih koji poricu ulogu Rumunije u ubijanju evropskih Jevreja.
Sezdeset godina posle kraja Drugog svetskog rata, mnogi Rumuni su i dalje nespremni da priznaju ucesce svoje zemlje u holokaustu pod vodjstvom ratnog diktatora Jona Antoneskua.
Mada mnogi ostaju u stanju odlucnog poricanja, to se ne moze reci za parlament, koji je 4. maja izglasao da se javno poricanje holokausta proglasi za krivicno delo koje se kaznjava zatvorskom kaznom u trajanju od sest meseci do pet godina. Novi zakon zabranjuje postavljanje simbola ili podizanje spomenika ljudima koji se vide kao krivci za zlocine protiv covecnosti, kao i osnivanje organizacija zasnovanih na ideologiji fasizma, rasizma ili ksenofobije. Za ovaj poslednji prestup predvidjena je kazna od 15 godina zatvora.
Stavise, rasturanje, prodaja ili proizvodnja simbola fasizma, rasizma ili ksenofobije, kao i njihovo posedovanje u cilju rasturanja, podleze zatvorskoj kazni u trajanju od tri meseca do tri godine.
Odluka zakonodavaca bacila je novo svetlo na tekucu kontroverzu u vezi sa odgovornoscu Antoneskua za masovna ubistva rumunskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Mnogi Rumuni su odrasli dozivljavajuci Antoneskua kao antikomunistickog heroja zbog kampanje koju je poveo protiv Sovjetskog Saveza 1941. godine, kada je povratio severoistocne teritorije Beserabije i Bukovine. Zemlja je ponovo morala da ih se odrekne na kraju rata.
Pored toga, neuspeh demokratije da obezbedi prosperitet posle pada komunistickog diktatora Nikolae Causeskua 1989. godine dovela je do jacanja nostalgije za autoritarnim vladarima kao sto je Antonesku.
Mnogi se ne slazu sa ovakvim postupkom parlamenta, jer to dozivljavaju kao napad na onu verziju istorije koju prihvataju.
"Ne mozete pokusavati da izmenite istoriju tako sto cete usvojiti zakon protiv jedne legende", pobunio se jedan stariji covek.
"Antonesku je pokusao da odbrani svoju zemlju. Sta za nas cine ljudi koji sada vladaju Rumunijom? Nase penzije su male, a oni zive u vilama."
Medju Rumunima je rasireno osecanje da su viktimozovani, sto dodatno zamagljuje njihovo vidjenje problematicne proslosti zemlje.
Rezultat je drustvo u kojem mnogi osiromaseni ljudi svoje demokratski izabrane lidere dozivljavaju kao prevarante, dok se od ljudi poput Antoneskua i Causeskua prave idoli.
Mihaj Soveanu, istrazivac u rumunskom Centru za noviju istoriju, IRIR, u Bukurestu, veruje da previse Rumuna, ukljucujuci i clanove politickih elita, i dalje ima iskrivljenu predstavu o dogadjajima iz Drugog svetskog rata.
"Vecina ovdasnjeg stanovnistva nije anitisemitski raspolozena, ali nije ni dobro informisana o ratu i nastavlja da gaji iluzije o ponasanju Rumunije u konfliktu", rekao je Sovanu za IWPR.
Uopsteno govoreci, postoje dve verzije ratne istorije u Rumuniji.
Prema nacionalistickoj verzji, uprkos nesrecnom savezu sa Hitlerom, Rumunija je uspela da spase mnoge od svojih Jevreja od deportacije zahvaljujuci Antoneskuovoj intervenciji.
To je u ostrom kontrastu prema prikazima koje nude ozbiljni istoricari, a prema kojima je u Rumuniji pre rata zivelo 760.000 Jevreja, od kojih je tokom rata ubijeno vise od polovine.
Mnogi od njih ubijeni su u koncentracionim logorima koje je Anotoneskuov rezim osnovao u onim delovima zemlje koje je uspeo da povrati od Sovjetskog Saveza.
Takodje, oko 130.000 Jevreja je nestalo iz Rumunije nakon sto ih je Madjarska deportovala iz Transilvanije i drugih oblasti koje je dobila od Rumunije na osnovu Hitlerove arbitraze.
Narocito zestok pogrom odigrao se 1941. godine u Jasiju, na severoistoku zemlje, gde su rumunski i nemacki vojnici ubili vise od 10.000 Jevreja.
Oko 20.000 rumunskih Roma takodje je nestalo u ratnim logorima i pogromima.
Zbog masovnog ubijanja i posleratnog egzodusa u Izrael, rumunska jevrejska zajednica je danas tek senka onoga sto je bila pre rata, svedena na oko 6.000 ljudi, uglavnom staraca.
Poslednjih godina zvanicni stavovi su poceli da se menjaju, delom zahvaljujuci pritisku potrebe da se ispune standardi koji su preduslov za prijem u clanstvo NATO i Evropske unije.
Rumunija je sprovela niz mera kroz koje treba da se suoci sa svojom kontroverznom prosloscu. Uveden je dan holokausta i osnovana je medjunarodna komisija koja treba da rasvetli dogadjaje iz onog vremena.
Od prosle jeseni predavanja o holokaustu su postala obavezna u rumunskim visim skolama. Vlasti su takodje nalozile uklanjanje skulptura i drugih spomenika posvecenih Antoneskuu.
Ali, kriticari kazu da ostaje jos mnogo toga sto treba uciniti. "Novi zakon i pokusaji da se mladi ljudi informisu o ulozi zemlje u holokaustu veoma su vazni", tvrdi Mihaj Soveanu.
"Ipak, to ne znaci da su ljudi odjednom razvili svest o ovoj osetljivoj temi ili prihvatili ideje izlozene u novim udzbenicima istorije. I dalje nam je potrebna kriticnija javna debata o nedavnoj proslosti."
Preostali rumunski Jevreji se slazu. "Moramo oprostiti, ali ne smemo zaboraviti", izjavio je Oto Adler, predsednik organizacije rumunskih Jevreja koji su preziveli Birkenau i Ausvic. "Istinu treba reci otvoreno. To je jedini nacin da se suprotstavimo ovom zlu."
Marian Kiriak je rumunski direktor Balkanske istrazivacke mreze – lokalnog projekta IWPR
