Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sumadija Preuzima Funkcije Beograda

Razocarani Beogradom I liderima opozicije, stanovnici Sumadije, regije u kojoj su pocinjale sve pobune u Srbiji odlucili su da se sami nose sa Milosevicevim rezimom.
By IWPR Balkans

Kao i njihovi preci pre 100 godina, stanovnici Sumadije pripremaju se za pobunu.


Izvoriste nekoliko pobuna protiv turske vladavine u devetnaestom veku, ovaj centralni region Srbije, sa gradovima Cacak, Kragujevac i Kraljevo, postao je sada centar otpora protiv Milosevicevog rezima.


"Pobuna protiv Turaka pocela je ovde 1804. godine, pa ce i ova antimilosevicevska", kaze s ponosom dr Predrag Stojanovic iz Kraljeva.


Ovog proleca u Kraljevu su proteste relativno bezazleno poceli prosvetni radnici, a prihvatili ucenici. Zatim su gradjani trazili vracanje TV predajnika koje je oduzela savezna vlast. Najzad su rezervisti odbili da se odazovu mobilizaciji uputivsi Generalstabu ultimatum da obustavi sve pritiske I akcije prema Crnoj Gori.


Posto je grupa generala dosla u Kraljevo da smiri rezerviste, a u stvari glatko odbila njihove zahteve, sada svi ocekuju barikade na mostovima oko Kraljeva i potpunu blokadu grada.


U susednom gradu Cacku gradjani su se samoorganizovali u odbrani svoje televizije. Oko repetitora su razapeli i travom maskirali zamke za medvede koje se aktiviraju kada se na njih nagazi.


Do slicnih demonstracija doslo je u Cupriji, Pozegi i Kragujevcu.


Svi protesti proticu skoro bez ikakvog uticaja politickih stranaka, a ako se stranke negde i ukljuce, gradjani brzo konstatuju da im samo smetaju.


Kao kontrast metezu u Sumadiji, u gradovima kao sto je Beograd sve je relativno mirno. Gradonacelinik Cacka Velimir Ilic i jedan od lidera Saveza za promene smatra da su za cutanje Beogradjana krive lose opozicione stranke, oslabljene nizom nerazumljivih postupaka i neprirodnih koalicija.


"Stvar je prosta", govori za IWPR Ilic, "lideri kojima su Beogradjani verovali, izdali su ih i oni sada traze nove snage."


Nesto slicno tvrdi jedan od autoriteta srpske pravoslavne crkve, Episkop zicki Stefan koji kaze: "U Srbiji je vlast formirala opoziciju i cvrsto je drzi u kandzama. Narod je to shvatio i mora da ide u borbu za slobodu sam."


Mladomir Novakovic, gradonacelnik Kraljeva smatra da su Kraljevcani predugo cekali na opozicione signale iz Beograda koji ako su i nekad stizali, bili pogresni. On kaze: "Sada je dosta. Nikoga vise ne cekamo. Ako Beograd zeli da nam se pridruzi, bice nam lakse, ali, vidite, mozemo i bez njega."


Slicno misli i Nebojsa Krstic visoki funkcioner Gradjanskog Saveza iz Kragujevca. "Beograd mozda ima, ali mi nemamo vremena za cekanje. Kragujevac umire kao grad. Mi ne protestujemo protiv vlasti, mi se borimo za elementarni zivot."


Znacajan podsticaj budjenju gradova centralne Srbije dala je i medjunarodna zajednica, stavljajuci do znanja gradjanima da je pozeljno graditi demokratske odnose i boriti se protiv Miloseviceve diktature.


Na lokalnim izborima u zimu 1996/97 godine, gradove u centralnoj Srbiji dobila je opozicija. Od tada ih gradjani zovu slobodnim gradovima. Ma koliko opozicija proteklih godina bila razjedinjena, ti gradovi su izmakli diktaturi.


Sociolog Aleksandar Veljkovic kaze: "U Kraljevu, Cacku i Kragujevcu ljudi tesko zive, ali su bar osetili sta znaci malo slobode i pozeleli da to malo slobode sacuvaju i prosire."


Najveci srpski policar izmedju dva svetska rata Nikola Pasic govorio je da je za bedu i neslobodu jednog naroda odgovorna vlast, a za njegovu buducnost i njegov moral opozicija.


Gradonacelnik Cacka Velimir Ilic duboko veruje u tu krilaticu: "Srpski narod zivi lose zato sto ima losu vlast, ali ako nema nadu za buducnost, onda je to zato sto ima losu opoziciju."


Pobuna gradjana protiv Milosevica dogodila se neposredno posle NATO udara, proslog leta. Pobuna je ugusena, jer se na celo protesta stavila opozicija sa svim slabostima koje ima. Provincija je, izgleda, izvukla pouku, ali je i sama daje: srpskoj opoziciji ostavlja mogucnost da se oko novog otpora ujedini i rehabilituje.


Miroslav Filipovic je dopisnik za beogradski dnevni list "Danas" iz Kraljeva.