Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUKOBI DRZE KOSOVSKE PORODICE U ZATOCENISTVU

Godinama nakon sto su Ujedinjene nacije uvele moderan pravni sistem na Kosovu, mnogi i dalje veruju da istinska pravda pociva na starim kanonima casti i krvi. Pisu: Jeton Musliu i Bajram Lani iz Besiana i Pristine
By Jeton Musliu

Ne sme da izlazi napolje zbog krvne osvete izmedju njegove porodice i porodice Jonuzi koja zivi 300 metara dalje.


Proslo je vise od godinu dana otkako je bilo ko od muskaraca u kuci Mehmetijevih izasao napolje. Sukob je poceo kada je Jetonov brat Besim ubio muza svoje sestre, Selatina Jonuzija.


Jetonov otac, Sahin, plasi se da bi susedi mogli ubiti decaka ako izadje iz kuce.


Ovaj rat izmedju porodica ima svoje korene u Kanonu Leke Dukadjinija, srednjevekovnom pravnom kodeksu koji regulise krvnu osvetu u Albaniji i na Kosovu.


Teorijski, kanon zabranjuje ubijanje dece, ali u praksi, izmene u tumacenju pravila znace da i mladi mogu biti izlozeni osvetnickim napadima.


Zabranjeno je, takodje, ubijati zene, starce, mentalno obolele ili bilo koga ko se nalazi u blizini dzamije ili crkve.


Dvoriste oko kuce Mehmetijevih, ogradjeno visokim zidom od cigli, jedino je mesto na koje muskarci i decaci iz ove kuce izlaze. Pravni sistem koji regulise zivot porodice, bar teorijski, jeste moderni pravni okvir koji je postavila i koji nadzire administracija Ujedinjenih nacija nadlezna za Kosovo.


Ali novi pravni sistem, mada sasvim funkcionalan, u oblastima kao sto je cast porodice trpi konkurenciju kodeksa Leke Dukadjinija.


Odredbe kanona su veoma precizne kada je u pitanju ubistvo. Porodica zrtve duzna je da ubije jednog muskog clana iz porodice ubice. "Krv se placa krvlju", kaze kanon. Zbog takvih pravila moguce je da svi muski pripadnici neke porodice budu ubijeni jedan po jedan u seriji takvih uzvratnih ubistava. Muski clanovi porodice koja se smatra odgovornom za ubistvo mogu izaci iz kuce jedino ako im porodica zrtve da jemstvo bezbednosti poznato kao "besa". Bez toga, oni moraju ostati zatvoreni, ili rizikuju napad iz zasede. Prema misljenju studenta prava Florima Karolija, kanon je za svoje vreme bio prilicno progresivan, s obzirom na bezakonje koje je ovde vladalo u srednjem veku. "Sistem je imao za cilj da broj ubistava svede na najmanju mogucu meru", objasnjava on.


Mnogo vekova kasnije, kanon i dalje ima veliki uticaj. Zvanicni pravni sisetm jedva da funkcionise u mnogim regionima, narocito u udaljenim planinskim i nerazvijenim krajevima. "U nekim mestima na Kosovu vise se postuju ova pravila nego zakon", kaze Tome Gasi, advokat iz Pristine.


Malo je medjunarodnih zvanicnika koji su spremni da govore o zilavosti ovog kanona, a i lokalni zvanicnici uglavnom odbijaju da daju komentare.


Cinjenica da porodicni sukobi i dalje opterecuju ruralno drustvo predstavlja razocaranje za neke aktiviste na Kosovu. Godine 1989. oni su osnovali komisiju sastavljenu od dobrovoljaca koja je imala zadatak da radi na izmirenju izmedju zavadjenih porodica. Za dve godine komisija je uspela da zaustavi 2.000 krvnih osveta. Ali, mnoge porodice su saradjivale samo dok je Srbija upravljala Kosovom i dok svi Albanci bili ujedinjeni protiv nje. Kada je srpska vlast okoncana sukobom 1999. godine, ponovo se pojavila krvna osveta. Fadil Maloku, profesor sociologije na Univerzitetu u Pristini, kaze da novi sistem nije uhvatio korena u umovima mnogih ljudi. "On se ne uklapa u tradicionalne norme, i zato se mnogi okrecu starim obicajima", kaze on.


U slucaju porodice Mehmeti, mali Jeton je i dalje u opasnosti jer je porodica Jonuzi odbila da da besu kojom bi se garantovala njegova bezbednost ako izadje napolje. Oni se plase osvete porodice Jonuzi, i pored toga sto se dva Jetonova brata vec nalaze u zatvoru zbog pocinjenog ubistva.


Zbog toga dve Jetonove sestre, Valdete i Sipe, moraju da rade da bi prehranile muske clanove porodice.


One seku drva u planini u blizni sela i prodaju ih u gradu Besiana. Sada su u skolskom uzrastu, ali ne mogu da idu u skolu jer moraju da izdrzavaju porodicu.


Trista metara dalje, porodica zrtve ne pokazuje nimalo sazaljenja zbog patnji njihovih suseda.


Bislim Jonuzi, brat ubijenog Selatina, kaze da im nikada nece oprostiti ubistvo brata, jer je ubijen u sopstvenom dvoristu.


Porodica Mehmeti je slala mnoge emisare u kucu Jonuzijevih trazeci oprostaj, ali uzalud.


"Odbili su sve ljude koje smo slali, tako da i dalje nemamo besu", izjavio je Sahin Mehmeti.


Tako, pet godina posle zavrsetka rata i uvodjenja medjunarodne uprave na Kosovu, jedan sedmogodisnjak ne sme da ide u skolu zato sto je njegov brat ubio njegovog zeta.


Jeton Musliu je novinar dnevnika Express, Bajram Lani radi za kosovski dnevnik Epoka e re.