Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sukob oko skola podize tenzije

Sukob izmedju Moldavije i otcepljenog regiona Transdnjestar ulazi u novu, kriticnu fazu.
By Marian Chiriac

Dok brod odmice rekom Dnjestar, recne ptice se brckaju u plicaku. Mocna reka se probija izmedju zelenih brda i visokog drveca koje krasi ovaj zivopisni, ali zabaceni krajolik.


Priobalna sela Moldavije, u separatistickoj enklavi Transdnjestar, regionu na istoku Moldavije u kojem se uglavnom govori ruski, izgledaju udaljeno od civilizacije bar koliko i pre sto godina.


Uprkos svoj lepoti, ova zemlja daje malo hrane. Dovoljno samo za prezivljavanje lokalnih seljaka u njihovim sicusnim kucicama.


”Od svoje zarade mogu da kupim samo toliko hrane da za svoje dvoje male dece napravim sendvice za skolu”, izjavila je jedna mestanka, cije istaknute jagodice ukazuju na neuhranjenost. “Muz i najstariji sin rade u Rusiji i povremeno nam salju nesto novca da prezivimo.”


“Za letnji raspust saljem decu u kamp za rekreaciju u Molovati, samo da bih nesto ustedela”, dodaje.


Ipak, zena se ne zali previse. Vecina ljudi u Transdnjestru – kao i u centralnom delu Moldavije – deli slicnu sudbinu. Prosecan mesecni prihod u ovoj najsiromasnijoj zemlji u Evropi iznosi manje od 30 dolara, a nova radna mesta su retkost.


Ipak, moguce je da dolaze jos teza vremena. Ranije ovog meseca, proruske vlasti u Transdnjestru prekinule su isporuku elektricne energije i vode u moldavska sela i gradove na levoj obali Dnjestra. Tom prilikom je bez elektricne energije ostao i kamp za rekreaciju u Molovati, mada se nalazi unutar Transdnjestra.


Incident je usledio posle odluke vlasti u Tiraspolu, glavnom gradu otpadnicke republike, da zatvori sest skola u kojima je nastava drzana na moldavskom, tvrdeci da nisu registrovane kod transdnjestarskog ministarstva obrazovanja.


Moldavski je gotovo identican rumunskom. Jedina istorijska razlika je u tome sto su tokom nekoliko decenija sovjetske vlasti ljudi bili primorani da koriste rusku cirilicu umesto latinicnog pisma.


Sada je Moldavija vratila latinicno pismo, ali cirilica ostaje duboko usadjena na ruskom govornom podrucju Transdnjestra, osim u nekoliko otpadnickih skola, koje se uglavnom nalaze u moldavskim etnickim oblastima, gde ljudi ocekuju da ce im deca na studije ici u Moldaviju ili Rumuniju.


Napadi na skole izazvali su bes u Moldaviji, cak i kod vlade koju predvode komunisti, i koja se obicno trudi da ne uznemiri Moskvu.


Govoreci prosle nedelje, predsednik Vladimir Voronin je izjavio da separatisti imaju “sve odlike fasisticke kriminalne grupe.”


Obicno diplomatski oprezna Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, izjasnila se gotovo jednako ostro. Njen portparol u Moldaviji optuzio je vlasti Transdnjestra da krse ljudska prava. Savet Evrope i Amnesty International takodje su osudili ovaj potez.


Obe vlade su odmah pocele da razmenjuju kontra mere. Moldavija se povukla iz pregovora o trajnom politickom resenju i uvedenim ekonomskim sankcijama, dok je Transdnjestar blokirao zeleznicu i zaustavio nekoliko vozova koji su izli u Moldaviju.


Posle nekoliko dana zategnutosti, premijer Moldavije, Vasile Tarlev, i lider Transdnjestra, Igor Smirnov, postigli su sporazum o resavanju nastalih problema, zahvaljujuci telefonskom posredovanju predsednika Ukrajine, Leonida Kucme.


Krajem prosle sedmice, posle nekoliko dana natezanja sa vladom Moldavije, Tiraspol je objavio kompromis i registrovao jednu od skola na moldavskom jeziku na jednu godinu, cime je signaliziran privremeni kraj konflikta i umanjen strah da bi se mogli ponoviti dogadjaji iz 1992, kada je nasilje izmedju ove dve strane odnelo 300 zivota.


Posto se Transdnjestar odvojio od Moldavije 1990. godine, Moldavija je krajem 1992. potpisala mirovni sporazum, uz pomoc posrednika iz Ukrajine, OEBS i Rusije – samoproklamovanog zastitnika populacije Transdnjestra koja vecinom govori ruski i stvarne sile u osnovi separatistickih aspiracija lokalnih lidera.


Oko 1.500 ruskih vojnika i hiljade tona ratne opreme i dalje je angazovano u regionu – sto je jasan signal Moldaviji da Transdnejstar ima mocnog zastitnika.


Trajno resenje za ovaj sukob jos nije pronadjeno. Stav Evrope je odmeren. Svesna je siromastva i korupcije u Moldaviji, ali je brine i mogucnost da Transdnejstar postane jos ozbiljniji izvor nestabilnosti u regionu.


Izvor zabrinutosti je i nedefinisana granica izmedju Moldavije i otcepljenog regiona koja deluje kao magnet za svercere i trgovce ljudima.


“Porozna granica ove samoproklamovane republike predstavlja kapiju Evrope za trgovce ljudima i svercere oruzja i droge”, izjavio je za IWPR politicki analiticar iz Moldavije, Niku Popesku.


”Sverc, pranje novca i organizovani kriminal koncentrisani u Transdnjestru predstavljaju regionalni problem, koji negativno utice na Moldaviju, Rumuniju, Ukrajinu, a uskoro i Evropsku uniju.”


Mozda se ostre kritike Transdnjestra kao legla kriminala mogu i ocekivati od izvora u Moldaviji. Ali, i medjunarodna tela takodje su uznemirena zbog nekih poslovnih aktivnosti koje se odvijaju u Transdnjestru.


U svom skorasnjem izvestaju, Medjunarodna krizna grupa, ICG, navodi da veruje da u Transdnjestru radi pet ili sest fabrika oruzja, koje proizvode rucno oruzje, minobacace i lansere raketa koji se nude na prodaju u delovima sveta u kojima tinjaju sukobi.


“Moldavija i Ukrajina moraju razviti efikasne antikorupcijske programe za kontrolu carine, granica i poreske sluzbe da bi mogle izaci na kraj sa svercom u, iz i kroz Transdnjestar”, kaze se u izvestaju ICG.


Za vecinu ljudi u Moldaviji poslednji sukob sa Transdnjestrom je mracno podsecanje da trajni mir, kao i eventualni napredak ka zapadnjackom prosperitetu, i dalje predstavlja udaljeni cilj.


Ali, buduci da se Moldavija ne moze nadati da ce sama uspeti da resi svoje probleme sa Transdnjstrom, a simpatije Rusije su na strani pobunjenika, sve njene nade su usmerene na sve veci interes Zapada za nastajucu krizu.


Drugo je pitanje da li se ovaj angazman moze materijalizovati na neki nacin, sve dok Moldavija ostaje pod sadasnjim komunistickim, uglavnom proruskim vodjstvom,


Moldavci se ipak nadaju da moze. “Uloga EU i SAD u resavanju spora sa Transdnjestrom trebalo bi da bude u tome da se Rusiji pokaze da se njena podrska totalitarnim rezimima ne moze produzavati, a da to ne utice na ukupne odnose izmedju Moskve i zapadnih demokratija”, izjavio je Niku Popesku


“Trebalo bi jasno pokazati da saradnja Rusije sa NATO, EU i SAD u pitanjima bezbednosti ne moze napredovati ako Rusija narusava deklarisana nacela strateskog partnerstva Rusije sa Zapadom. Transdnjestar bi mogao biti dobar test za to.”


Marian Kiriak je redovni saradnik IWPR-a.