Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sukob oko Ferhadija dzamije

U Banjaluci rastu tenzije zbog plana Islamske zajednice da ponovo izgradi Ferhadija dzamiju, I pre dobijanja potrebnih dozvola.
By Nermina Durmic-Kahrovic

Planovi o pocetku rekonstrukcije Ferhadija dzamije u Banjaluci sledeceg meseca izazvali su sukobe izmedju pristalica ovog projekta i Vlade Republike Srpske.


Bosanska islamska zajednica objavila je 8. avgusta da ce poceti rekonstrukciju ovog objekta, bez obzira na to da li ima potrebne dozvole od lokalnih vlasti. Ovu izjavu podrzao je banjalucki muftija, Edhem Camdzic, koji je u ranijim prilikama isticao svoju resenost da se pocne sa izvodjenjem radova ovog leta.


Dzamiju Ferhadiju, izgradjenu 1579.godine, unistile su bosansko srpske snage u maju 1993. godine. Ova dzamija bila je jedno od najlepsih evropskih kutlurnih zdanja, pod zastitom UNESCO.


Izmedju 1992. i 1993. godine, bosansko-srpske snage unistile su oko 600 dzamija, ukljucujuci 16 u Banjaluci. Pre rata u ovom gradu zivelo je oko 175.000 ljudi, 30.000 Muslimana. Banjaluka je sada glavni grad Republike Srpske i u njemu zivi 3.000 Muslimana.


Muftija Camdzic vec godinama zahteva da se ovo zdanje obnovi i negoduje zbog toga sto Muslimani ovog grada nemaju gde da idu na versku sluzbu. Pojedinci u bosansko-muslimanskoj zajednici nazvali su ovaj projekat "prioritetom nad prioritetima".


Nekadasnji gradonacelnik Banjaluke, Djordje Umicevic veruje, medjutim, da obnova Ferhadije predstavlja "trn u oku srpskog naroda".


Ferhadija ima duboki religiozni, kulturni i arhitektonski znacaj za bosanske Muslimane. Narocito za one sto su isterani iz Banjaluke, za koje ce ova obnova znaciti i mogucnost da se vrate u svoje domove od pre rata.


Izgradnja ovog projekta povlaci i probleme koji postoje oko vlasnistva. U imovini koja je vlasnistvo banjaluckih Muslimana sada zive bosanski Srbi, koji su bili primorani da napuste svoje domove u drugim krajevima Bosne i Hercegovine, ili Hrvatske. Sadasnji srpski stanari veoma tesko vracaju ovu imovinu njihovim prethodnim vlasnicima jer im ponovo preti raseljavanje.


Na zahtev upucen gradskim vlastima da izdaju dozvolu za gradnju dzamije nije stigao nikakav odgovor, uprkos instrukciji bosanskog suda za ljudska prava juna 1999.godine da lokalne vlasti odobre obnovu cetiri dzamije, ukljucujuci i Ferhadiju.


Wolfgang Petrisch, Visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni, izrazio je svoju podrsku kampanji muftije Camdzica prilikom nekadasnje posete Banjaluci.


"Ferhadija mora biti obnovljena, to je preduslov o kome se nece raspravljati", rekao je Petritsch. Dodao je da ce radovi biti deo sire zamisli ostvarivanja Daytonskog sporazuma, koji ukljucuje povratak raseljenih lica njihovim kucama.


Petrisch je dodao da ce sprovodjenje sporazuma "ojacati Republiku Srpsku" posto sporazum priznaje njen entitet kao jednog od dva ravnopravna partnera.


Thomas Miller, ambasador SAD u Bosni i Hercegovini rekao je "da je isteklo vreme za razgovor".


Medjutim, otpor bosansko-srpskih vlasti je jos uvek jak. Dragoljub Davidovic sadasnji gradonacelnik Banjaluke, izjavio je: "Ne prihvatam ni manipulaciju, ni ucenu. Narocito, ukoliko ona doprinosi podizanju tenzija i narusava mir". Gradonacelnik je rekao da se vlasti u principu ne protive izgradnji dzamije, ali su protiv odluke da radovi pocnu bez dobijanja potrebnih dozvola.


Posto se priblizavaju opsti izvori zakazani za novembar, politicari Republike Srpske zabrinuti su da bi im odobravanje obnove dzamije moglo doneti gubitak glasova.


Jedan prodavac iz Banjaluke kaze: "Ta dzamija unistena je da bi Muslimani shvatili da nisu dobrodosli u ovaj grad. Zasto oni misle da se bilo sta promenilo? Zato sto je sada mirno i stranci nas primoravaju da ponovo zivimo zajedno sa njima!? Sve me to jako nervira!".


Rada Djuric, penzioner iz Banjaluke, rekla je da ljudi u gradu imaju mnogo vaznijih problema.


"Po ovom toplom avgustovskom vremenu, vecina ljudi iz Banjaluke ne razmislja o unistenim dzamijama", rekla je Djuric. "Penzioneri su izasli na ulice da traze redovno isplacivanje njihovih bednih penzija… U ovoj zemlji ima toliko problema koji treba da se rese i nisam sigurna da bi obnova bilo kakvih religioznih mesta, cak iako to covek zeli, trebala uskoro da dodje na red."


Misljenje Srba iz Banjaluke nije uniformno. Jedna zena od 28 godina rekla je: "Te noci 1993.godine cim smo culi eksploziju rekla sam sebi - to je Ferhadija. Bilo mi je iskreno zao sto su je unistili. Odrasla sam pored nje."


Milan Vasic, 47, stanovnik Banjaluke misli da je "to je jedna od nasih najvecih gresaka koje cemo se uvek stideti, cak iako nismo ucestvovali u njenom unistavanju".


Milorad Dodik, prozapadno orijentisani premijer Republike Srpske, kaze: "O Ferhadiji se moze diskutovati tek posle novembarskih izbora". Dodik je dodao da bez dozvole nece odobriti pocetak radova na rekonstrukciji.


Nermina Durmic-Kahrovic je redovni IWPR dopisnik.