Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKO SASLUŠANJE O NESTALIM DOKUMENTIMA O OLUJI

Gotovinina odbrana pozvala je sudije da narede EU-u da preda zahtevana dokumenta.
By Rachel Irwin
Advokati bivšeg generala hrvatske vojske, Ante Gotovine, tvrde kako je 95 procenata izveštaja o onome što se dešavalo tokom vojne operacije Oluja nestalo iz arhive Evropske Unije (EU).



Oni kažu kako su, nakon što su sudije Haškog tribunala 28. februara 2008. naredile Posmatračkoj misiji EU-a da Gotovininoj odbrani odobri pristup arhvama, otkrili da ključna dokumenta nedostaju.



Gotovina se – zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem – tereti da je tokom Operacije Oluja naredio granatiranje civilnih područja, ubijanje srpskih civila i uništavanje njihove imovine. Procenjuje se da je u danima trajanja ofanzive oko 200,000 srpskih civila napustilo svoje kuće.



Gotovinin branilac Luka Mišetić izjavio je za IWPR da su ova dokumenta ključna za slučaj zbog toga što pružaju uvid u „ono što se zaista dogodilo“ tokom ove kratke ofanzive, koja je počela 4. avgusta 1995. i trajala svega 84 časa, a čiji je cilj bio da se ponovo zauzme hrvatsko područje Krajine, koje je do tada bilo pod srpskom kontrolom.



Mišetić kaže da su tokom rata timovi Posmatračke misije pisali izveštaje u kojima su beležili svakodnevna zbivanja na terenu, i koji su potom bili slati u regionalne posmatračke centre u Kninu i Zagrebu, kao i u štabove EU-a u Briselu.



Dnevni učinak je bio preciziran, objašnjava Mišetić, tako da nije teško izračunati koliko izveštaja nedostaje.



Dokumenta bi mogla da pomognu odbrani pri dokazivanju teze da je Operacija Oluja izvedena u skladu sa međunarodnim pravom i da granatiranje – pogotovo u gradu Kninu – nije bilo prekomerno, niti usmereno na civile, objasnio je Mišetić.



„Evropska Unija je . . . [bila ta koja je] iznela najteže navode – da je, u stvari, postojao neselektivan napad na Knin“, izjavio je Mišetić za IWPR. „A sada su nestali ključni izveštaji [koji potvrđuju] taj navod.“



„Teške navode“ je, nastavlja Mišetić, izvorno izneo Karl Bilt (Carl Bildt), koji je u vreme Operacije Oluja bio specijalni izaslanik EU-a za bivšu Jugoslaviju.



On je otvoreno kritikovao tu ofanzivu, a Vol Strit Džurnal (Wall Street Journal) je 1999. preneo njegove reči da je Operacija Oluja bila „najefikasnije etničko čišćenje koje smo videli na Balkanu“.



Biltove ocene su suprotne onima koje je izneo Piter Galbrajt (Peter Galbraith), koji je je od 1993. do 1998. bio ambasador Sjedinjenih Država u Hrvatskoj.



On se prošlog juna pojavio kao svedok Gotovininog tužilaštva i rekao sudu da je granatiranje Knina „bilo relativno kratko . . . ne previše razorno, te da se odigralo u kontekstu operacije čiji je cilj bilo zauzimanje grada“.



Mišetić je rekao kako – premda njegov tim poseduje nekoliko izveštaja Posmatračke misije sačinjenih u periodu od 4. do 6. avgusta – sva dokumenta koja „pokrivaju granatiranje Knina“ nedostaju.



„Ne znamo zbog čega“, kazao je on. „Sada imamo pristup arhivama, ali ne i sredstva za istraživanje zbog čega dokumenta nisu [tu].“



Odbrana je 20. marta podnela zahtev da sudije narede generalnom sekretaru Veća Evropske Unije, Havijeru Solani (Javier Solana), da obezbedi svu traženu dokumentaciju.



„Evropska Unija je tokom dve godine uporno odbijala dobrovoljnu saradnju s Gotovininom odbranom“, napiso je Mišetić u podnesku, osvrćući se na činjenicu da su oni morali da zahtevaju i da sud izda nalog kojim će im se odobriti pristup arhivu.



Osim toga, zahtevao je i da sudije nalože EU-u da, ukoliko nije u stanju da ih pribavi, pokrene istragu o tome šta se dogodilo sa nestalim dokumentima.



Očekuje se da će sudije odluku o tome doneti u narednih 10 dana.



Portparolka generalnog sekretara EU-a, Kristina Galjak (Cristina Gallach), insistira na tome da postoji „odlična saradnja“ između Haškog tribunala i EU-a.



Ona je dodala i da je „sve što je [Gotovinina odbrana] tražila bilo i dostavljeno“.



Na pitanje o nestalim dokumentima, ona je uskratila bilo kakav dalji komentar, pozivajući se na to da je sudski proces u toku.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.