SUDSKA KRONIKA: JUGOSLAVIJA PROTIV BOSNE
Pise: Daniela Valenta iz Medjunarodnog suda pravde (TU Br. 288, 4 - 8 novembar, 2002)
SUDSKA KRONIKA: JUGOSLAVIJA PROTIV BOSNE
Pise: Daniela Valenta iz Medjunarodnog suda pravde (TU Br. 288, 4 - 8 novembar, 2002)
Jos davne 1993., manje od godinu dana nakon sto je stupila u UN, Bosna je pred sudom najznacajnije medjunarodne organizacije optuzila Jugoslaviju za genocid, zbog njene navodne podrske srpskim separatistima.
Godine 1996., MSP je - kao sud koji je formiran da bi rjeesavao sporove medju drzavama-clanicama - sebe proglasio nadleznim i za ovaj slucaj.
Medjutim, cetiri godine kasnije, bez izjasnjavanja o navodnim zlocinima, Jugoslavija je, pokrenula kontra-spor.
Pravila MSP-a ne dopustaju zalbeni postupak, te je umjesto toga Beograd posegnuo za jedinom slamkom spasa. Zahtijevao je od Suda da se zbog cinjenice da je Jugoslavija, u vreme navodnog genocida, bila iskljucena iz UN-a, ipak proglasi nenadleznim za doticno sudjenje.
Ovih se dana i pravni zastupnik Beograda, Tibor Varadi (Tibor Varady), u velebnoj haskoj Palaci mira (svega tri bloka udaljenoj od zgrade Tribunala) obratio trinaestorici sudaca. Tom prilikom rekao im je da oni ne treba da se bave ovim slucajem.
Kada se nekadasnja Jugoslavija pocetkom devedesetih raspala na vise nezavisnih drzava, Srbija i Crna Gora proglasile su se njenim nasljednicama.
Novu federaciju, medjutim, nisu svi prihvatili kao drzavu-sukcesora, te su joj tako i UN odbile dati stolicu u Glavnoj skupstini.
Jugoslavija je ipak zadrzala svoju njujorsku misiju pri UN-u, nastavljajuci cak uplacivati i clanarinu.
Problem za jugoslavenske advokate je u cinjenici da se ta drzava, iako joj nije bila data stolica u UN-u, 1992. godine svojevoljno opredijelila da postuje pravila te organizacije.
S obzirom na cinjenicu da jugoslovenskoj federaciji nije bilo priznato clanstvo u UN-u, MSP nema prava da joj sudi, tvrdi Varadi.
Ovo je drugi put da Beograd osporava jurisdikciju Suda, koji je 1996. odbacio primjedbe Jugoslavije i ostao pri vlastitoj nadleznosti za citav slucaj.
Varadi je rekao i da je Jugoslavija u svakom trenutku spremna pregovarati o izvansudskoj nagodbi, ali je odgovor Bosne za sada negativan. Sarajevo inzistira na tome da su se za Jugoslaviju sve vrijeme vazila pravila UN-a.
Iako jugoslovensko clanstvo u UN-u mozda i nije bilo tipicno - istice Alen Pele (Allain Pellet), francuski advokat iz bosanskog tima, - odluka Beograda da se 1992. povinuje pravilima te organizacije ipak predstavljala svojevrsnu "politicku izjavu".
Varadi je, pak, od sudaca zatrazio da od ovog slucaja odustanu i zbog toga sto ce on nepovoljno utjecati na ionako nestabilne odnose izmedju Jugoslavije i Bosne, koje su i diplomatske odnose uspostavile tek prije dve godine.
Bosanski predstavnik Sakib Softic uzvratio je da ovaj slucaj predstavlja jedini moguci nacin oslobadjanja od duhova proslosti.
"To ce biti teret samo za one koji strahuju od mogucnosti da jednom bude ispricana i istinita prica o ratu", rekao je on. "Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) nije zeljela prihvatiti Bosnu i Hercegovinu kao multietnicku drzavu. Ona je zeljela da njen veci dio pripoji Velikoj Srbiji.
"Genocid je bio jedno od sredstava za postizanje tog cilja. Projekt Velike Srbije kostao je 200.000 ljudskih zivota, dok se vise stotina tisuca osiromasenih ljudi do dana danasnjeg potuca sirom planete, od Aljaske do Novog Zelanda."
On je rekao i da je vazno razlikovati ovaj slucaj, pokrenut protiv jugoslovenske vlade, od sudjenja za ratne zlocine, u okviru kojih se za zlocine sudi pojedincima.
Suci MSP-a svoju presudu ce vjerovatno saopciti pocetkom sljedece godine.
Daniela Valenta je specijalna dopisnica IWPR-a iz Medjunarodnog suda pravde.
