Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: Zatvorski logor Keraterm - Odbacene Optuzbe Za Genocid

Tuzitelji Tribunala bore se da dokazu optuzbe za genocid.
By IWPR ICTY

Protekle nedelje haski tuzioci ni po treci put nisu uspeli da isposluju presudu na osnovu optuzbe za genocid.


Dusko Sikirica, nekadasnji komandant zatvorskog logora Keraterm u Prijedoru, oslobodjen je optuzbe za genocid pred Trecim sudskim vecem, i sudijama Patrikom Robinsonom (predsedavajuci), Ricardom Mejom i Mohamedom El Habibom Fasi Fihrijem. Tuzitelji su nastojali da dokazu kako je, izvan svake razumne sumnje, postojala namera (mens rea) da se pocini genocid.


Sudije su zakljucile da, "optuzba nije uspela da dokaze nameru unistavanja, u celini ili delimicno, nacionalne, etnicke, verske ili rasne grupe kao takve". Bez postojanja takve namere, razume se, nema ni genocida.


Sikirica ce ostati u pritvoru, optuzen za zlocine protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja rata. On je optuzen za progon, ubistvo i nehumano i okrutno postupanje prema zatvorenicima logora Keraterm. Njegovi branioci zapocece iznosenje slucaja 27. juna.


Bio je to treci pokusaj tuzilaca da dokazu postojanje "genocidne namere" u vezi sa zlocinima u Bosni.


Jula 1998, prvi takav slucaj okoncan je pre vremena "visom silom", kada je dr Milan Kovacevic umro, otprilike tri nedelje po pocetku njegovog procesa. On je bio zamenik predsednika takozvanog kriznog staba u Prijedoru tokom 1992. Tuzioci su tvrdili da je ucestvovao u organizovanju i funkcionisanju zloglasnih zatvorskih logora Omarska, Keraterm i Trnopolje.


Tokom 1999, drugi pokusaj da se doticna optuzba sprovede zapeo je usred sudjenja Goranu Jelisicu. Posto su tuzioci okoncali iznosenje dokaza, sudsko vece je na vlastitu inicijativu (proprio motu) zakljucilo da ne postoje dokazi za to da je Jelisic - takozvani "Srpski Adolf" - ubijao s "genocidnom namerom" u Brckom, maja 1992. godine.


Po misljenju sudija, Jelisic je ubijao "nasumice", "iz zadovoljstva" i "za sebe i po sopstvenom nahodjenju". Jelisic je proglasen krivim za zlocine protiv covecnosti, zbog 14 ubistava koja je priznao, i nekoliko desetina koja mu je pripisao tuzilac. Osudjen je na 40 godina zatvora.


Tuzioci su se zalili na oslobadjajucu presudu za genocid. Jelisic je ulozio zalbu na duzinu kazne. Presuda Zalbenog veca ocekuje se krajem jula ove godine.


U slucaju Sikirica, napori da mu se sudi po optuzbama za genocid takodje su osujeceni usred procesa. Nakon sto su tuzioci okoncali iznosenje slucaja, Sikiricin branilac podneo je "predlog za oslobadjajucu presudu". Tokom protekle nedelje, na saslusanju po osnovu predloga Sikiricinog branioca, Majkl Grivs iz Ujedinjenog Kraljevstva tvrdio je, pored ostalog, i to da je "samo 300 ljudi" ubijeno u Keratermu, sto je "veoma malo u odnosu na ukupan broj Muslimana u Prijedoru".


Grivs je dokazivao da ubistva nisu pocinjena s "genocidnom namerom", nego uglavnom iz "privatnih razloga", kao sto su osveta ili pljacka.


Tuzilac Deril Mundis uzvratio je tezom da su prijedorski logori uspostavljeni u sklopu sistematskog, siroko rasprostranjenog i planiranog etnickog ciscenja. Kao komandant jednog od logora, Sikirica je svakako potpuno svesno ucestvovao u unistavanju jednog dela jedne etnicke grupe - naime, vodjstva, odnosno elite, prijedorskih Muslimana.


Sudije su, medjutim, zakljucile da optuzba nije iznela ubedljive dokaze za postojanje takve namere kod optuzenog. Saslusavanje po osnovu ostalih tacaka optuznice bice nastavljeno, pa stoga tek ostaje da se vidi hoce li optuzba uloziti zalbu na oslobadjajucu presudu povodom optuzbi za genocid.


Tokom ovog meseca ce i cetvrto sudjenje za genocid - nekadasnjem komandantu Drinskog korpusa armije bosanskih Srba Radislavu Krsticu - biti okoncano. Krstic je za genocid optuzen zbog svog navodnog ucesca u masakru pocinjenom nad vise od 7.000 starijih i mladjih Bosnjaka, nakon pada "zasticene zone" Ujedinjenih nacija i preuzimanja Srebrenice od strane snaga bosanskih Srba, jula 1995. godine.


U pripremi je jos nekoliko velikih sudjenja za genocid: nekadasnje vodje bosanskih Srba Momcilo Krajisnik i Biljana Plavsic suocavaju se sa optuzbama za zlocine pocinjene u citavoj Bosni; Radoslav Brdjanin i general Momir Talic za zlocine u Bosanskoj Krajini; Dragan Nikolic, bivsi komandant logora Susica, za zlocine u istocnoj Bosni; dr Milomir Stakic za zlocine u Prijedoru; i pukovnik Dragan Obrenovic za zlocine u Srebrenici.


Najmanje trojicu begunaca takodje cekaju optuzbe za genocid - nekadasnjeg vodju bosanskih Srba Radovana Karadzica, njegovog vojnog staresinu generala Ratka Mladica i nekadasnjeg komandanta logora u Omarskoj Zeljka Meakica. Mladic i Karadzic su, u stvari, suoceni sa dvema optuznicama za genocid - "opstom" optuznicom za genocid u Bosni i Hercegovini i optuznicom za zlocine u Srebrenici.


Osim ukoliko ne zele da ponove ranije neuspehe, tuzioci bi trebalo da preispitaju svoju strategiju dokazivanja postojanja "genocidne namere". Izvrsioci su ocigledno vrlo pazili da iza sebe ne ostave bilo kakve tragove genocidne namere, pa se pravne ili istrazne strategije moraju tome prilagoditi. Za sada je sud delimicno uspeo da utvrdi istinu o navodnom genocidu, ali do ovog trenutka nije uspeo da pronadje nikoga ko je neposredno odgovoran za takav zlocin.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR-a za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik Novinske agencije SENSE.