Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: Srebrenica - Tuzioc pronasao 'kariku koja je nedostajala'

Bivsi general bosanskih Srba pribavio kljucni dokaz protiv generala Krstica.
By Mirko Klarin

Nekadasnji vojni staresina bosanskih Srba, sada nastanjen u Srbiji, moguce da je obezbedio "kariku koja je nedostajala" u utvrdjivanju lanca komande koji bi generala Radislava Krstica povezao sa srebrenickim masakrima.


Iako su izlaganja optuzbe i odbrane prestala jos pre dva meseca, odgovorne sudije dozvolile su optuzbi da izlozi novi dokaz - dokument kojim se Drinski korpus obavestava da je stavljen pod Krsticevu komandu.


Tokom celog procesa, tuzba nije uspela ubedljivo dokazati da je Krstic kontrolu nad Drinskim korpusom Vojske Republike Srpske (VRS) preuzeo upravo onih dana u julu 1995. kada je pobijeno vise od 7.000 bosnjackih (muslimanskih) muskaraca i decaka.


Jedna je karika nedostajala u cvrstom lancu dokaza koje je optuzba iznela tereteci Krstica za zlocin: dokument koji bi potvrdio datum kada optuzeni preuzeo komandu nad Drinskim korpusom, cije su jedinice jula 1995. ucestvovale u zauzimanju enklave pod zastitom Ujedinjenih nacija.


Optuzba je tvrdila da je general Krstic komandu preuzeo najkasnije 13. jula. To bi znacilo da je i najveci deo masovnih pogubljenja - koja su se dogodila u periodu izmedju 12. i 17. jula - bio izveden pod njegovim zapovednistvom. Medjutim, optuzba je bila primorana da to dokazuje indirektno, buduci da nije raspolagala dokumentom koji bi potvrdio datum Krsticevog postavljenja.


Odbrana je, pak, tvrdila da je Krstic poziciju komandanta "formalno" zauzeo 20. jula, ali da je duznost "fakticki" preuzeo tek 2. avgusta, kada je, pod njegovom komandom, zapoceta Operacija Zepa (zauzimanje druge enklave pod "zastitom" UN).


Obe strane iznele su brojne dokumente, ali nijedna nije bila dovoljno ubedljiva. Tuzba je posedovala naredbu generala Krstica izdatu 13. jula, kojom se jedinice Drinskog korpusa salju u akciju "pretrazivanja terena" - to jest u lov na grupice bosnjackih boraca i civila, koje su nastojale da se kroz sume probiju do teritorije pod kontrolom Armije BH.


Krstic je naredbu potpisao kao "komandant", ali odbrana i njen vojni ekspert ipak tvrde da se to odnosi na njegov polozaj "komandanta operacije koja je vodjena u Zepi", a ne na polozaj komandanta korpusa.


Odbrana je dostavila odluku "vrhovnog komandanta i predsednika republike" Radovana Karadzica od 14. jula. Tom naredbom je Krstic postavljen na polozaj komandanta Drinskog korpusa. Naredba je, po odbrani, na snagu stupila sledeceg dana, 15. jula. Krstic je u to vreme bio odsutan iz Zepe, tako da komandu nije preuzeo sve do 20. jula.


Optuzba je tvrdila da je pisanoj odluci prethodilo usmeno naredjenje, ali nije raspolagala dokumentima koji bi ovakvu njenu tvrdnju i podrzali.


Spor oko ovih dokaza prakticno je trajao od samog pocetka sudjenja, 13. marta 2000. Cinilo se da ce slucaj biti zakljucen bez iznosenja dokaza koji bi nepobitno ukazao na datum kada je Krstic preuzeo Drinski korpus.


A onda je aprila ove godine, nakon sto su i optuzba i odbrana zakljucile svoje dokazne postupke, optuzba konacno pronasla ono za cim je tragala, kada su se istrazitelji Tribunala sastali sa generalom VRS Milenkom Zivanovicem, Krsticevim prethodnikom na polozaju komandanta Drinskog korpusa koji danas zivi kao penzioner u Valjevu, u Srbiji. On je obezbedio dokument kojim se 13.-og jula 1995. jedinice Drinskog korpusa obavestavaju da je general Krstic primio duznost komandanta.


Prema Svedoku JJ, sluzbeniku u Kancelariji tuzioca, Zivanovic je istraziteljima rekao da je 11.jula razresen duznosti nad Drinskim korpusom. Dodao je da mu je sledeceg dana receno da je Krstic postavljen za novog komandanta. Objasnio je da se 13. jula, u prisustvu generala Ratka Mladica i samog Krstica, oprostio od svojih vojnika na svecanosti odrzanoj ispred komande Drinskog korpusa u Vlasenici.


Odbrana je najpre nastojala da ospori autenticnost ovog dokumenta. Potom je, suocena sa analizom strucnjaka koje je pozvala optuzba, promenila taktiku i pocela da osporava njegov znacaj. Vojni ekspert odbrane, general Vojske Jugoslavije Radovan Radinovic, rekao je sudu da je rec o "potpuno nezvanicnom i neobavezujucem dokumentu", koji "ne moze posluziti kao dokaz o primopredaji duznosti".


Jedini pouzdan dokaz, po tvrdnjama odbrane i njenog eksperta, zapravo bi bili zapisnici sa sastanka na kome je izvrsena smena na polozaju, a takve zapisnike nije moguce pronaci ni u jednom od arhiva VRS.


Odbrana je odsustvo bilo kakvog zapisnika pripisala "zaveri" koju su protiv Krstica organizovale njegove nekadasnje kolege, sveteci mu se za njegovo nastojanje da na sudjenju za zlocine pocinjene u Srebrenici - koje ne osporava - pravda sustigne i generala Mladica i njegove obavestajne oficire.


Uprkos tome sto je odbrana sam dokument odbacila kao "bezvredan", sudije su, posle kraceg razmisljanja, zakljucile da on predstavlja znacajan dokaz i uvrstile ga u tuziocev materijal.


Zavrsna obracanja optuzbe i odbrane zakazana su za 26-29. jun. Presuda bi mogla biti doneta sredinom jula, na sestu godisnjicu srebrenickog masakra.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR-a za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik Novinske agencije SENSE.