Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ VISEGRAD

Optuzenik se tereti sa "najstrasnijim pojedinacnim ogresenjem o covecnost" u citavom ratu.
By IWPR

Otkako je, jos pre tri godine, bivsi glavni tuzilac Luiz Arbur povukla optuznice protiv 14 "sitnih riba" optuzenih za zlocine u Omarskoj i Keratermu (vidi TU br. 75), haski tuzioci iskljucivo istrazuju osobe za koje se smatra da su posedovala mocne pozicije, kao i one koje su licno pocinile krajnje ozbiljne prekrsaje.


Mitar Vasiljevic pripada ovoj potonjoj kategoriji, ustvrdio je tuzilac Dermot Grum u svojoj uvodnoj izjavi na pocetku sudjenja za zlocine pocinjene u Visegradu.


"Vasiljevic nije najzloglasniji medju haskim optuzenicima. Nije cak ni mocan politicar, optuzen za kovanje velikih planova u senci Bosanskog pokolja", rekao je Grum. "On je obican konobar - i to podjednako omiljen medju Muslimanima i Srbima. Ali je neko ko je svojerucno izvrsio jedno od mozda najstrasnijih i u potpunosti necuvenih pojedinacnih ogresenja o covecnost tokom citavog rata - i to nad najnevinijim od svih zrtava."


Zlocin se dogodio 14. juna 1992, kada je najmanje 65 ljudi, uglavnom zena i dece, medju kojima se nasla i beba od svega dva dana, spaljeno u jednoj kuci u Visegradu. Vasiljevic je, prema optuznici, zajedno sa Milanom i Sredojem Lukicem - koji su takodje optuzeni, mada se jos uvek nalaze na slobodi - kao i brojnim neidentifikovanim pripadnicima paravojne formacije "Beli orlovi", ucestvovao u sprovodjenju tog zlodela.


Vasiljevic porice svaku vezu sa dogadjajem i nastoji da sebi izgradi alibi. On tvrdi da je istog dana slomio nogu tako sto je pao sa konja.


Na sudjenju je prva sedmica bila posvecena jednom drugom incidentu koji je takodje obuhvacen visegradskom optuznicom: ubistvom sedmorice ljudi na obali reke Drine, dana 7. juna 1992.


Optuzba je protekle nedelje rasvetlila taj dogadjaj, tako sto su dva coveka, koja su prezivela streljanje, govorila o Vasiljevicevoj ulozi u zlocinu. Dvojica zasticenih svedoka, VG 32 i 14, opisali su nacin na koji su ih, zajedno s jos petoricom drugih visegradskih Muslimana, Milan Lukic i dvojica pripadnika "Belih orlova" pronasli u stanovima i podrumima u kojima su se skrivali. Bilo im je receno da ce biti "razmenjeni" za Srbe koje su zarobili Muslimani.


Najpre su bili odvedeni u hotel "Viline vode", gde su sreli Mitra Vasiljevica, odevenog u uniformu i crni sesir sa oznakom dvoglavog orla, i naoruzanog automatskom puskom. Potom su sedmorica Muslimana i cetvorica "Belih orlova" seli u tri automobila i odvezli se do mesta zvanog Sase, na obali Drine. Zaustavili su se u neposrednoj blizini jedne napustene kuce, na oko 100 metara od reke, gde je zarobljenicima naredjeno da krenu prema Drini, jedan iza drugog.


Lukic, Vasiljevic i preostala dvojica Srba krenuli su za njima. Kad su stigli do obale, bilo im je naredjeno da se postroje u vrstu, licem prema reci. A potom su Srbi otvorili vatru na Muslimane. Dvojica prezivelih su se, nakon sto su culi prve pucnjeve, bacili u reku. Sacekali su da ubice odu i potom pobegli sa mesta zlocina.


U junu ove godine, VG 14 se na mesto zlocina vratio u pratnji haskih istrazitelja i jedinica SFOR. Ponovo je presao isti onaj put, od hotela u kojem im se pridruzio Vasiljevic, pa do lokacije na kojoj su izvrsena pogubljenja. Sudijama je prikazan video zapis sa ovog putovanja. Obojica prezivelih morace jos jednom da svedoce o patnjama kroz koje su prosli, i to onda kada Milan i Sredoje Lukic konacno budu predati Tribunalu.


Nezavisno od dvojice prezivelih, ciji se iskazi inace poklapaju, svedocio je i covek koji se na dan pogubljenja slucajno nasao na drugoj obali reke. Sa udaljenosti od nekih 500 metara, on je, uz pomoc dvogleda, pratio ono sto se dogadjalo od trenutka kada su se kola zaustavila ispred napustene zgrade, pa do same egzekucije i bekstva koje je sledilo, dvojice prezivelih. Njegovo svedocenje potvrdilo je njihove izjave.


Vasiljevic je pred sudom od strane dvojice prezivelih identifikovan kao jedan od ucesnika u pucnjavi. On je i sam indirektno svedocio o ovom dogadjaju. U izjavi koju je proslog novembra dao istraziteljima, a ciji je snimak takodje reprodukovan na sudu protekle nedelje, Vasiljevic nije poricao to da je doticnog dana zaista bio na mestu zlocina, ali je tvrdio da se to desilo "slucajno".


Izjavio je da je sa Lukicem i ostalima krenuo ka reci, ne da bi zajedno s njima ucestvovao u ubistvima, nego s namjerom da ih razumi. A kada je zapocela pucnjava, Vasiljevic je, prema vlastitoj tvrdnji, "okrenuo glavu u stranu jer nije mogao da podnese prizor pogubljenja".


Dvojica prezivelih tvrde suprotno. Oni, naime, kazu da je Vasiljevic hladno odgovorio na molbu jednog od Muslimana, Mehe Dzafica, inace njegovog poznanika i kolege, da ga postedi, uzvrativsi mu sa: "Ja tebe ne poznajem". A onda je, zajedno s ostalima, otvorio vatru.


Dokazni postupak optuzbe nastavice se tokom narednih nedelja.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.