SUDSKA HRONIKA: Slucaj Visegrad
Sudski vestaci vode bitku oko alibija optuzenog i teze o smanjenoj uracunljivosti.
SUDSKA HRONIKA: Slucaj Visegrad
Sudski vestaci vode bitku oko alibija optuzenog i teze o smanjenoj uracunljivosti.
Zavrsetak sudjenja Mitru Vasiljevicu, za zlocine pocinjene u Visegradu (istocna Bosna) tokom leta 1992, protice u sporu medju ekspertima.
Sudski vestaci iz tuzilastva i odbrane izneli su dijametralno oprecne stavove o kljucnim elementima samog procesa.
Pred sam kraj svog dokaznog postupka, odbrana je protekle sedmice pozvala dvoje strucnjaka kako bi potvrdili Vasiljevicev alibi i tvrdnje o njegovoj smanjenoj uracunljivosti u vreme odigravanja zlocina.
Vasiljevic ostaje pri iskazu da je na sam dan najtezeg zlocina koji se pominje u optuznici - spaljivanja najmanje 65 Bosnjaka u napustenoj kuci u Pionirskoj ulici, 14. juna 1992. - pao s konja i slomio nogu, nakon cega je prebacen u bolnicu u Uzicu (zapadna Srbija).
Otuda on, kako kaze, nije mogao ni prisustvovati samom zlocinu. No, njegov branilac je izjavio da se optuzeni, u vreme na koje se optuznica odnosi, nalazio i u stanju smanjene uracunljivosti, zahtevajuci od suda da i to uzme u obzir prilikom donosenja presude.
Prvi svedok odbrane, dr Cedomir Vucetic - beogradski ortoped - uporedio je navodni rentgenski snimak optuzenikove leve noge nacinjen 1992., koji je odbrana prilozila kao dokaz, sa onim koji je septembra meseca, u Pritvorskoj jedinici i na zahtev optuzbe, nacinio jedan belgijski vestak.
Belgijanac je odlucno negirao da su u pitanju snimci iste noge, dok je vestak odbrane - uz napomenu da je tesko porediti dva rentgenska snimka izmedju kojih je proteklo devet godina - insistirao na suprotnom stavu.
Naime, dr Vucetic je razlike u snimcima protumacio normalnim promenama na samoj kosti nakon devet godina.
Nakon njega, odbrana je pozvala beogradskog psihopatologa, dr Zorku Lopicic, koja je - na osnovu razgovora koji je prosle godine obavila sa optuzenim, kao i uvida u njegove medicinske nalaze - zakljucila da je, cak i pre samih visegradskih dogadjaja, Vasiljevic pokazivao simptome "afektivne psihoze", te da je, nakon sto je upucen na lecenje u Uzice, "potpuno izgubio svaki dodir s realnoscu".
Ona je izjavila da bi se, po kriterijima vazecim u Jugoslaviji, moglo reci da se Vasiljevic nalazio u stanju "bitno smanjene uracunljivosti" i pre hospitalizacije, te da je docnije, u bolnici, postao i "potpuno neuracunljiv".
Dr Lopicic je uzroke za to pronasla u porodicnoj istoriji psihijatrijske bolesti, navodeci da su majka i tetka optuzenog izvrsile samoubistvo, kao i da su i ostali clanovi njegove najuze porodice patili od psiholoskih poremecaja.
Optuzba je na to uzvratila zakljuccima sopstvenih vestaka. Protivrececi dr Vuceticu, dr Najdzel Rejbi - skotski radiolog - kategoricki je protekle sedmice izjavio da dva rentgenska snimka ne prikazuju istu nogu.
Bitka koju medjusobno vode eksperti bice nastavljena iduce sedmice, kada ce svedociti dr Vera Folnegovic Smalc, strucnjak za sudsku psihijatriju. Ona je, takodje, ali na zahtev optuzbe, obavila razgovor s Vasiljevicem, i o tome sacinila izvestaj.
Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.
