SUDSKA HRONIKA: Slucaj Visegrad

Protekle sedmice, na sudjenju Mitru Vasiljevicu, dvoboj izmedju sudskih vestaka tuzilastva i odbrane nastavio se svedocenjem dr Vere Folnegovic Smalc, strucnjaka za sudsku psihijatriju iz Zagreba, koja je razgovor s optuzenim, na zahtev optuzbe, obavila pocetkom ove godine u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.

Vasiljevic je optuzen za zlocine koji su, u maju i junu 1992, pocinjeni nad bosnjackim Muslimanima u Visegradu (istocna Bosna); optuznicom je obuhvaceno pogubljenje sedmorice Bosnjaka 7. juna, kao i spaljivanje 65 zivih bosnjackih civila u Pionirskoj ulici, 14. juna 1992.

Oni koji su iz plamena u Pionirskoj ulici izvukli zivu glavu, potvrdili su pred sudom ucesce optuzenog u tom zlocinu.

Njegovi branioci, medjutim, tvrde da se on u to vreme nalazio u bolnici u Uzicu, zato sto je slomio nogu. Svemu ovome - za slucaj da alibi "ne upali" - oni dodaju i stav da je optuzeni u to vreme patio od dusevnog poremecaja, usled cega bi, cak i da je bio prisutan na mestu zlocina, mogao snositi tek malu, ili nikakvu, odgovornost za pocinjena dela.

S druge strane, zagrebacki psihijatar zakljucila je da optuzenik u vreme visegradskih zlocina nije pokazivao nikakve znake psihickih poremecaja, te da se svi takvi simptomi odnose tek na period koji je usledio nakon njegovog dolaska u uzicku bolnicu (jul 1992.).

Na osnovu njihovog kratkog razgovora, kao i optuzenikovih medicinskih nalaza, dr Folnegovic je izjavila da Vasiljevic verovatno jos od 1973. pati od hronicnog alkoholizma, te da simptomi, koje je pokazivao u Uzicu, ne predstavljaju istinsko mentalno oboljenje, nego delirijum tremens, odnosno "alkoholicarsku psihozu".

Dr Folnegovic je konstatovala kako tokom razgovora s optuzenim, on sam nije izgovorio "nijednu jedinu recenicu kojom bi nagovestio postojanje bilo kakvog psihoticnog poremecaja u to vreme".

Ovakvi zakljucci su drasticno razliciti u odnosu na proslonedeljno svedocenje sudskog vestaka odbrane - beogradskog psihijatra dr Zorke Lopicic - koja je pred sudom izjavila kako veruje da je u kriticnom periodu Vasiljevic patio od psihoze. Ona je rekla da je kod optuzenog stanje "znacajno umanjene" odgovornosti za pocinjena dela kasnije preraslo u "potpunu neuracunljivost".

Vestaci su se slozili da porodicna istorija psiholoskih oboljenja u ovom slucaju igra izuzetno vaznu ulogu. Ali, dr Folnegovic je insistirala da je Vasiljevica "mimoislo" porodicno nasledje, usled cega su svi njegovi psiholoski problemi bili puka posledica nedostatka alkohola i traume koju je izazvao prelom noge.

Pitanje Vasiljeviceve uracunljivosti sve vise dobija na znacaju, buduci da se uporedo vrsi i preispitivanje njegovog alibija. Protekle nedelje sudije su dozvolile optuzbi da obnovi vlastiti dokazni postupak i saslusa svedoka koji tvrdi da je Vasiljevica u Visegradu video vec 22. juna 1992, dakle svega osam dana nakon sto je navodno slomio nogu i potom bio hospitalizovan.

Svedok je izjavila da je Vasiljevica videla kako, u svojstvu "predstavnika Crvenog krsta", sastavlja spisak izbeglica u visegradskoj osnovnoj skoli. Oni koji su uspeli da pobegnu iz pakla u Pionirskoj ulici takodje su pred sudom tvrdili da im se Vasiljevic tako predstavio onda kada ih je, 14. juna, uputio u pravcu napustene kuce. Svedok je potvrdila da Vasiljevica poznaje godinama, "onoliko koliko poznaje samu sebe", tako da je svaka zabuna iskljucena.

Odbrana, medjutim, ostaje pri stavu da je svedok u zabludi, a tvrdi i da ce pred sudom dokazati kako je u gradu postojao "Vasiljevicev dvojnik". Proces se nastavlja.

Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.