Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: Slucaj Todorovic - kazna kao nagrada za priznanje

Posle diskusije o legalnosti njegovog hapsenja, Todorovicu je saradnja sa tuzilastvom donela umanjenje kazne.
By Mirko Klarin

Odluka Stevana Todorovica da saradjuje s Hagom protekle sedmice mu je, za zlocine protiv covecnosti, donela umanjenu kaznu od deset godina zatvora.


Od preko 50 optuzenih, koliko ih se za sada izjasnjavalo o navodima iz optuznica pred Tribunalom za ratne zlocine, samo su trojica priznali krivicu. Drazen Erdemovic osudjen je na pet godina zatvora zbog priznatog ucesca u streljanju oko 1.200 Muslimana na farmi Branjevo kod Srebrenice, 16. jula 1995. Goran Jelisic izjasnio se kao nevin kada je rec o optuzbi za genocid, ali je priznao 14 od nekoliko desetina ubistava koja je prema optuznici pocinio tokom maja 1992. godine u Brckom. Medjutim, priznanje je u njegovom slucaju doslo tek posto su pred optuzenog izneseni neoborivi dokazi, dok je samo njegovo svedocenje tuzilastvo opisalo kao "nedosledno i bolesno". Izrecena mu je maksimalna kazna od 40 godina.


Bivsi sef policije iz Bosanskog Samca Stevan Todorovic priznao je zlocine protiv covecnosti pocinjene nad bosanskim Muslimanima i bosanskim Hrvatima, obecao da ce svedociti u buducim sudjenjima, a zauzvrat mu je izrecena kazna koja je otprilike duplo manja od one koju je mogao da ocekuje da je kojim slucajem izasao na sudjenje.


Sudija Patrik Robinson je pri izricanju presude protekle sedmice ukazao na to da je sudsko vece odmeravalo ozbiljnost samih zlocina i poziciju vrhovne moci s jedne, i priznanje krivice i sustinsku saradnju sa tuzilastvom, kao i kajanje koje je optuzeni izrazio zbog pocinjenih zlocina, s druge strane.


Sudije su, medjutim, odbile da uspostave paralelu sa slucajem Erdemovic, na koji se pozivala odbrana. Erdemovic se, ukazivali su oni, prakticno sam predao i sam napisao vlastitu optuznicu. Takodje mu je u zalbenom postupku kao olaksavajuca okolnost uzeto to da je u streljanju Muslimana ucestvovao "pod prinudom", sto sa Todorovicem nije bio slucaj.


I pored toga, sudija Robinson primetio je da sud "uvazava znatan doprinos koji je Todorovicevo priznavanje krivice dalo efikasnosti rada Medjunarodnog tribunala i njegovoj potrazi za istinom, te da to uzima u obzir pri ublazavanju kazne".


Todoroviceva saradnja ne tice se samo njegovog vlastitog slucaja. Ocekuje se da ce on svedociti u procesu protiv svojih nekadasnjih sa-optuzenika, koji pocinje 10. septembra, kao i na nekim drugim sudjenjima. Kao nekadasnji sef policije, Todorovic je u posedu zanimljivih saznanja o uskladjivanju politickih, vojnih i policijskih aktivnosti za vreme rata, kao i o funkcionisanju takozvanih kriznih stabova u opstinama koje su bile pod kontrolom bosanskih Srba.


Todorovicu je u kaznu uracunato i vreme koje je proveo u pritvoru, u iznosu od skoro tri godine. Najveci deo tog vremena proveo je sporeci se oko pitanja legalnosti svoga hapsenja, tvrdeci da je bio "kidnapovan" na planini Zlatibor, da je potom ilegalno prebacen iz Srbije u Bosnu, te da je najzad "prodat" SFOR za nagradu od 50.000 nemackih maraka. Sudije su ozbiljno shvatile prituzbe Todorovicevih branilaca, pa su u oktobru prosle godine izdale "obavezujucu naredbu" drzavama clanicama NATO i SFOR, trazeci od njih da dostave svu pisanu, video ili audio dokumentaciju o okolnostima pod kojima je hapsenje izvrseno.


A onda se, dva meseca kasnije, ispostavilo da je, uporedo sa javnim osporavanjem legalnosti hapsenja, odbrana tajno pregovarala sa tuzilastvom o priznavanju krivice. Na kraju se Todorovic izjasnio krivim po prvoj tacki (progon), dok je tuzilastvo povuklo ostalih 26 tacaka optuznice za konkretna dela proganjanja, ukljucujuci i ubistva, premlacivanja, seksualne delikte, nezakonito pritvaranje, okrutno i nehumano postupanje, deportaciju i prisilno raseljavanje.


Todorovic je takodje odustao od daljeg osporavanja legalnosti svog hapsenja i obavezao se na to da ce saradjivati sa tuzilastvom, kao i da ce svedociti kada se to od njega bude trazilo.


(Za ranije izvestaje o ovom slucaju, vidi arhivu Dnevnika tribunala: http://www.iwpr.net/index.pl?tribunal_case_files.html.)


Optuzba je sa svoje strane obecala da nece traziti kaznu vecu od 12 godina, a sudije su potonju napokon umanjile za jos dve godine.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja ratnih zlocina i glavni urednik novinske agencije SENSE.