SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ SREBRENICA
Trojica osumnjicenih za ratne zlocine u Srebrenici dali izjave pred tribunalom povodom zajednicke optuznice.
SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ SREBRENICA
Trojica osumnjicenih za ratne zlocine u Srebrenici dali izjave pred tribunalom povodom zajednicke optuznice.
Nakon sto su januarskom odlukom sudija njihovi procesi spojeni, protekle su se sedmice trojica optuzenih za ucesce u srebrenickom masakru pojavili pred sudom i izjasnili o zajednickoj optuznici.
Kao i na svom prvom, proslogodisnjem pojavljivanju pred sudijama, Vidoje Blagojevic, Dragan Obrenovic i Dragan Jokic izjavili su da se ne osecaju krivima ni po jednoj od tacaka nove optuznice za Srebrenicu.
Zajednicka optuznica Blagojevica (bivseg komandanta Bratunacke brigade armije bosanskih Srba) i Obrenovica (nekadasnjeg nacelnika staba Zvornicke brigade) tereti za saucesnistvo u genocidu, zlocinima protiv covecnosti i krsenju zakona i obicaja ratovanja, kao i unistavanju, ubijanju, progonu na politickoj, rasnoj ili verskoj osnovi i prisilnom raseljavanju.
Dragan Jokic je pak, kao neko ko se u vreme masakra, jula 1995., nalazio na celu inzenjerijske sluzbe Zvornicke brigade - koja je uz pomoc svojih teskih orudja iskopala i premestila masovne grobice u oblasti Srebrenice - optuzen po cetiri tacke optuznice, koja ga tereti za unistavanje, ubijanje i progon.
Blagojevic, Obrenovic i Jokic su, kako stoji u optuznici, "bili ucesnici i svesni izvrsitelji zajednickog zlocinackog poduhvata" ciji je opsti cilj bilo prisilno raseljavanje vise od 20,000 muslimanskih zena i dece iz srebrenicke enklave, kao i zarobljavanje, izvodjenje pred streljacki stroj i ukop najmanje 7,000 muslimanskih muskaraca i mladica (starih od 16 do 60 godina). Sve se to dogodilo u periodu izmedju 12. i 19. jula 1995.
Oslanjajuci se na nalaze iz presude izrecene generalu Radislavu Krsticu, koji je prosle godine proglasen krivim za genocid i osudjen na 46 godina zatvora, optuzba tvrdi da je prvobitnim planom bilo predvidjeno da se po kratkom postupku pogubi vise od 1,000 muslimanskih muskaraca i mladica, koji su od zena i dece bili odvojeni u Potocarima (tadasnjoj bazi UN).
Dana 12. juna taj je plan prosiren, te je njime bilo obuhavaceno jos preko 6,000 muskaraca i mladica - zarobljenika iz kolone bosanskih Muslimana koja je bezala iz enklave.
Nastavljajuci sa praksom koja je uvedena optuznicama protiv Slobodana Milosevica, tuzilastvo je u zajednickoj srebrenickoj optuznici navelo i imena ostalih ucesnika u samom zlocinu. Tako su osim pomenute trojice, koji se vec nalaze na optuzenickoj klupi, optuzena jos tri lica.
Dvojica od te trojice se nalaze u bekstvu: rec je o generalu Ratku Mladicu, komandantu Vojske Republike Srpske (VRS), i Vinku Pandurevicu, komandantu Zvornicke brigade. Treci medju njima - general Krstic, komandant Drinskog korpusa VRS - vec je osudjen ipodneo je zalbu na presudu.
Zanimljivo je da na ovom spisku nema Radovana Karadzica - bivseg predsednika bosanskih Srba, protiv koga je, kao i protiv Mladica, optuznica za genocid u Srebrenici bila podignuta jos novembra 1995.
Jos cetvorica ucesnika u istom zlocinu cesto su bili pominjani tokom sudjenja Krsticu, ali se njihova imena za sada ne navode u javnim optuznicama za Srebrenicu.
U pitanju su general Milenko Zivanovic, koji se na polozaju komandanta Drinskog korpusa nalazio pre Krstica, kao i trojica oficira za bezbednost iz sastava VRS: pukovnik Ljubisa "Ljubo" Beara (nacelnik bezbednosti pri glavnom stabu), potpukovnik Vujadin Popovic (nacelnik bezbednosti pri Drinskom korpusu) i major Momir Nikolic (zamenik komandanta za bezbednost i obavestajni rad pri Bratunackoj brigadi).
Ako protiv njih i nisu podignute zapecacene optuznice, oni se nesumnjivo vec uveliko nalaze pod istragom.
Buduci da je malo verovatno da ce sudjenje trojici zapoceti pre kraja ove godine, njima bi se u medjuvremenu mogao pridruziti Pandurevic ili neko od cetvorice pomenutih. Sto se tice Karadzica i Mladica, za njih su - ukoliko u Hag stignu do kraja godine - rezervisana mesta na istoj optuzenickoj klupi na kojoj ce se naci Momcilo Krajisnik i Biljana Plavsic, prilikom zajednickog sudjenja za genocid u Bosni i Hercegovini.
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.
