Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ SREBRENICA

Okrivljeni je priveden pravdi u rekordno kratkom roku.
By IWPR

Tribunal i SFOR potukli su sve dosadasnje rekorde time sto su su Momira Nikolica, optuzenog za genocid u Srebrenici, vec priveli pravdi.


Optuznicu protiv Nikolica tribunal je drzao zapecacenu manje od nedelju dana. Ona je podignuta 26. marta; SFOR je hapsenje izvrsio 1. aprila. U Hagu se Nikolic nasao narednog dana, da bi nakon toga, za manje od 24 sata, bio izveden pred sud.


Tokom operacije koju je izvela vojska bosanskih Srba, jula 1995., protiv muslimanske enklave pod zastitom UN, kapetan Nikolic bio je zamenik komandanta Bratunacke brigade zaduzen za bezbednost i obavestajni rad.


U optuznici stoji da su on i ostali oficiri i jedinice iz sastava Vojske Republike Srpske (VRS) i MUP (Ministarstvo unutrasnjih poslova) bili ucesnici - i svesni izvrsioci - zajednickog zlocinackog poduhvata. Cilj je bilo prisilno premestanje zena i dece iz enklave u Kladanj tokom 12. i 13. jula, kao i zarobljavanje, izvodjenje pred streljacki stroj i ukop vise hiljada bosanskih Muslimana, odnosno muskaraca i mladica starih izmedju 16 i 60 godina.


Kao oficir zaduzen za bezbednost, Nikolic, prema optuznici, "snosi odgovornost za sve zatvorenike koji su zarobljeni ili ubijeni u zoni Bratunacke brigade, kao i za sve one zatvorenike koji su naknadno, uz njegovo znanje, prebaceni u zonu Zvornicke brigade, kako bi tamo bili pogubljeni".


U optuznici se podrobno navodi kako su vojna policija i jedinice MUP pod Nikolicevom komandom organizovale pritvaranje vise hiljada zatvorenika i njihov transport do samih gubilista u okolini enklave, te kako je on prisustvovao i sastancima koji su 11. i 12. jula odrzani sa predstavnicima Holandskog bataljona i muslimanskih izbeglica (onih koje su skloniste pronasli u bazi UN u Potocarima), a na kojima je general Ratko Mladic od Muslimana zatrazio da se izjasne o tome da li zele da "opstanu ili nestanu".


Nikolic je takodje, sudeci po optuznici, bio prisutan i onda kada su srpski vojnici u Potocarima odvojili muskarce od zena i dece, oduzeli im licne stvari i dokumente, i potom ih poubijali.


On je izjavio da se ne oseca krivim ni po jednoj od sest tacaka optuznice, koje ga redom terete za genocid ili saucesnistvo u genocidu, zlocine protiv covecnosti (unistavanja, ubistvo, progon, prisilno raseljavanje) i krsenje prava ili obicaja ratovanja.


Neposredno po davanju izjave, Nikolic se pozalio da mu tuzilastvo nije pruzilo priliku da se sam preda, buduci da je on u svom prvom razgovoru sa haskim istraziteljima, koji je 1999. vodjen u Banja Luci, obecao da ce to i uciniti. Optuzeni se, medjutim, zahvalio SFOR za "korektan postupak" prilikom hapsenja, sto su reci koje ni u jednoj ranijoj prilici nisu bile izrecene pred tribunalom.


Osim u odeljku koji opisuje optuzenikovo licno ucesce u dogadjajima, Nikoliceva optuznica je prakticno identicna zajednickoj optuznici koja je podignuta protiv Vidoja Blagojevica, Dragana Obrenovica i Dragana Jokica. Pomenuti optuzenici su se pred sudom vec pojavili pre dve nedelje (vidi Dnevnik tribunala br. 258). U optuznici protiv njih navedena su i imena ostalih ucesnika u zajednickom zlocinackom poduhvatu, ukljucujuci i Nikolicevo. Nije iskljuceno da ce se i drugi sa tog spiska uskoro takodje pojaviti u Hagu.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.