SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ SARAJEVO
Vojnu operaciju koju su bosanski Srbi izveli u Sarajevu, ruski dopisnik poredio je s opsadom Lenjingrada.
SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ SARAJEVO
Vojnu operaciju koju su bosanski Srbi izveli u Sarajevu, ruski dopisnik poredio je s opsadom Lenjingrada.
Kada se protekle sedmice prisetio perioda provedenog u Sarajevu u vreme dok se taj grad nalazio pod opsadom – a bilo je to na sudjenju Stanislavu Galicu, komandantu korpusa bosanskih Srba, koji se tereti za ratne zlocine – Konstantin Kacalin postao je prvi ruski novinar koji svedoci pred Tribunalom.
U svojstvu svedoka odbrane, Kacalin je pred sudom izjavio da ga je pomenuta opsada podsetila na price o opsadi Lenjingrada, napomenuvsi da je posle svega sedam dana bio “srecan sto je iz Sarajeva uopste izvukao zivu glavu”.
U vreme dok se tamo nalazio, on je bio i ranjen hicem iz snajpera. Dogodilo se to pred zgradom bosanske Vlade, dok je cekao da bude pozvan na intervju, prethodno ugovoren s tadasnjim predsednikom Alijom Izetbegovicem.
Kacalin, urednik treceg kanala ruske drzavne televizije, izjavio je da jeprilikom posete gradskoj bolnici bio uzasnut cinjenicom da su na oporavku od rana zadobijenih iz vatrenog oruzja tamo boravila i deca koja nisu imala vise od deset godina.
Ali, napomenuo je, sama bolnica ostala je nedirnuta artiljerijskom paljbom. Kacalin je izneo stav da za pretrpljene patnje krivicu u podjednakoj meri snose svi. Cinilo mu se da je grad bio “blokiran s obe strane”, jer su i Srbi i Muslimani nastojali da “uniste jedni druge”.
Odbrana je kao svog svedoka takodje izvela i jednog oficira vojske bosanskih Srba, koji je na sudu nastupio kao zasticeni svedok pod oznakom DP6.
U pitanju je nekadasnji komandir cete koja je bila u sastavu Sarajevsko-romanijskog korpusa. Tim korpusom komandovao je Galic. U zoni njegove odgovornosti bila je ukljucena i linija razdvajanja koja se nalazila izmedju aerodroma i same ivice grada.
Svedok DP6 najpre je poricao tvrdnje optuzbe da je jedna od zrtava snajperske vatre, Edin Karic, uopste mogao biti pogodjen hicem koji je stigao iz pravca Instituta za slepu decu, odnosno sa one strane linije razdvajanja za koju je nadlezan bio sam svedok.
Posle celodnevnog unakrsnog ispitivanja on se medjutim ipak saglasio s tezom da je hitac mozda i upucen s te lokacije. No, poricao je da se radi o zoni koja se nalazila pod njegovom komandom, napominjuci da je ona bila u nadleznosti ilidzanske brigade, koja je takodje delovala u sastavu Sarajevsko-romanijskog korpusa.
Tuzioci su se usprotivili svedocenju srpskog doktora Miodraga Lazica o efektima rata na srpskoj strani fronta, tvrdeci da to nije ni od kakvog znacaja za sudski postupak koji je u toku.
Ipak, sudije su odlucile da i doktor bude saslusan. On je posvedocio da su Srbi imali samo jednu bolnicu, na Ilidzi, gde je u periodu izmedju 1992. i 1995. boravilo vise od 8.000 ranjenika. Dr Lazic je istakao i da su trecina ranjenih bili civili, te da je medju njima bilo i 400 dece.
Kao lice optuzeno za zlocine protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja ratovanja, Galic je izjavio da se ne oseca krivim.
Emir Suljagic je haski dopisnik sarajevskog nedeljnog magazina Dani.
