Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ MILOSEVIC

Pise: Ana Uzelac iz Haga (TU Br 412, 24-jun-05)
By IWPR ICTY

Pomenuti svedok odbrane ima 49 godina i u Hag je pozvan kako bi pobio tvrdnje tuzilastva da je Vojska Jugoslavije (VJ) tokom 1999. godine – odnosno, u vreme trajanja oruzanih sukoba na Kosovu – sudelovala u etnickom ciscenju i ubijanju albanskih civila.

Ispostavilo se, medjutim, da je ovaj uredno odeveni i kultivisani general i sam umesan u izvesne kosovske dogadjaje koji su navodno rezultirali ratnim zlocinima – i to uprkos cinjenici da bi trebalo da se pojavi kao vestak optuzbe na sudjenju bivsem kosovskom premijeru Ramusu Haradinaju (Ramush Haradinaj).

Milosevic se tereti za organizovanje kampanje proterivanja vise stotina hiljada kosovskih Albanaca, koja je sprovedena u vreme trajanja tromesecnih vazdusnih udara NATO-a, u prolece 1999. Tuzilastvo tvrdi da su tu kampanju zajedno realizovale jugoslovenska vojska i srpska policija, te da je ona za posledicu imala i masovna ubijanja albanskih civila.

Tokom prva dva dana svedocenja, Delic se usredsredio na prvu polovinu 1998. – to jest, na period koji je predstavljao uvod u sukobe sirih razmera. Probijajuci se kroz hrpu od preko 600 armijskih dokumenata i brojne video-snimke koje je svedok doneo, Milosevic je izgleda nastojao da pokaze da se vojska – u svojim nastojanjima da obuzda narastajucu albansku pobunu – ponasala suzdrzano.

Na samom pocetku, svedok je pokusao da pokaze da je pobuna kosovskih Albanaca, koja je izbila 1998. godine, uzivala i snaznu podrsku Zapada. Kao dokaz je prikazan video-zapis sastanka koji je u junu te godine specijalni americki izaslanik Ricard Holbruk (Richard Holbrook) odrzao sa jednim od lidera kosovske gerile. Taj sastanak, o kojem je Milosevic govorio u kontekstu navodne zavere Zapada protiv njegove vlastite zemlje, zapravo se odigrao pred ocima javnosti i u sklopu Holbrukove zvanicne posete unistenim albanskim selima na Kosovu.

Svedok je potom emitovao i odlomke iz holandskog dokumentarca «Bruklinska veza», u kojem je prikazano kako je albanska emigrantska zajednica u Sjedinjenim Drzavama potkraj devedesetih organizovala dopremanje oruzja kosovskim pobunjenicima.

U prvom se kadru vidi kako jedan od glavnih aktera filma – Florin Krasnici (Florin Krasniqi) – iz zadnjeg dela jednog kamiona deli oruzje Albancima. Medjutim, visa urednica IWPR-a i autorka dokumentarca, Stejsi Saliven (Stacey Sullivan), iz Njujorka je u telefonskom razgovoru autorki ovog izvestaja objasnila da je doticni kadar u stvari predstavljao rekonstrukciju, nacinjenu na temelju Krasnicijevih secanja, koja je na Kosovu snimljena u novembru 2003.

Poslednji emitovani snimak prikazuje donatorsku veceru americkog predsednickog kandidata Dzona Kerija (John Kerry), odrzanu 2004., na kojoj je Krasnici snimljen kako caska s Holbrukom i Veslijem Klarkom (Wesley Clark).

Svedok se potom usredsredio na opis nastojanja jugoslovenske vojske da zaustavi ilegalne isporuke oruzja i infiltraciju gerilaca na Kosovo iz susedne Albanije. Da bi to dokazao, posegao je za snimcima presretnutih razgovora koje su pobunjenici vodili posredstvom radio-veze, kao i za vlastitim izvestajima koje je u to vreme slao svojim pretpostavljenima.

Takodje je govorio i o brojnim pogranicnim incidentima, koji su se odigrali u zoni njegove odgovornosti na jugozapadnom Kosovu; prikazao je i video-snimke nekih od zvanicnih armijskih istraga koje su tim povodima pokretane.

Tako su sudije bile u prilici da vide i tela Albanaca poginulih u navodnoj pucnjavi, kao i oruzje i municiju koje je zaplenila jugoslovenska vojska. Po recima svedoka, u jednom od takvih incidenata, sestorica regruta i jedan nizi oficir presreli su grupu od oko 175 pobunjenika, ubili njih 19, a da sami pritom nisu pretrpeli gubitke.

I Milosevic i Delic su sve vreme o Albancima govorili iskljucivo kao o «Siptarima» – sto je izraz koji sami Albanci, kada ga koriste osobe koje nisu njihovi sunarodnici, dozivljavaju kao pogrdan. Takodje se pokazalo da je taj naziv bio koriscen i u zvanicnoj armijskoj prepisci koja je vodjena u naznacenom periodu.

Tokom prva dva dana svedocenja, svedok je sudu pokazao samo 27 od oko 630 predmeta koje je doneo. Govorio je samo o dva od ukupno 18 meseci, koliko se ocekuje da ce «pokriti», a sve to nagovestava da ce njegovo svedocenje trajati daleko duze od planiranih 12 sati, odnosno tri sudska radna dana.

Pokazujuci sve vece nestrpljenje i nezadovoljstvo ponasanjem okrivljenog, sudija Jan Bonomi (Iain Bonomy) iz Skotske upozorio ga je da ce «jedino [on] biti odgovoran» ukoliko mu rok od 150 dana, predvidjen za izvodjenje odbrane, istekne pre no sto stigne da se osvrne na sve optuzbe koje su protiv njega podnete.

Milosevic je vec najavio kako namerava da zatrazi produzenje ove faze sudjenja.

No, jos opasniji od sudijskog nestrpljenja po Milosevicevu odbranu mogao bi se ispostaviti poslednji svedok kojeg je on sam pozvao.

U prvoj fazi sudskog postupka, dvojica su svedoka optuzbe pored ostalog govorila i o tome kako su general Delic i njegova jedinica bili povezani sa izvesnim masovnim pogubljenjima albanskih civila na Kosovu.

U najdramaticnijem iskazu te vrste, zasticeni svedok K32 – bivsi regrut jugoslovenske vojske koji je vojni rok sluzio na Kosovu, pod Delicevom komandom, od marta 1998. do juna 1999. – opisao je izvestan broj incidenata u kojima je Delic licno izdavao naredjenja vojnicima da ubiju albanske civile.

Tako je ispricao i da je u martu 1999. oko hiljadu vojnika, zajedno sa oko 300 srpskih policajaca, opkolilo selo Jeskovo. «Kada smo usli u selo, licno sam ga [Delica] cuo kako govori o tome da bi trebalo da se potrudimo da niko koga u selu budemo zatekli ne ostane ziv», rekao je on.

K32 je takodje opisao kako je i tokom vojno-policijskog napada na selo Trnje Delic vojnicima naredio da «ociste selo od civila». Dodao je i da su vecina zrtava tog napada bile zene, deca i starije osobe. Prisetio se kako je nekoliko dana kasnije njemu samom bilo naredjeno da se vrati u selo, kako bi pokopao tela ubijenih.

Ni zbog jednog od doticnih dogadjaja protiv Delica nije pokretana nikakva istraga. Naprotiv, on je, zajedno sa brigadom kojom je komandovao, po okoncanju rata na Kosovu bio odlikovan, a potom i unapredjen u cin general-majora.

Zbog iznetih navoda, Delic predstavlja umnogome rizicnog svedoka, s obzirom da je – prema recima Edgara Cena (Edgar Chen), koji vec dugo, u ime Koalicije za medjunarodnu pravdu, prati sudjenje Milosevicu – «zreo za to da bude 'unisten' u unakrsnom ispitivanju».

Taj bi «unistavajuci efekat» mogao biti i pojacan time sto su tuzioci ozbiljno doveli u pitanje i kredibilitet prethodnog svedoka – policijskog inspektora Dragana Jasovica, cije je svedocenje okoncano 22. juna i koji ce verovatno ostati zapamcen po brojnim navodima da je vrsio torturu nad Albancima u kosovskom gradu Urosevcu.

«Ukoliko ovakve svedoke [poput Jasovica i Delica] sudije na kraju budu upamtile ne po dokazima koje su iznosili, vec po zlocinima koje su navodno sami pocinili, Milosevic od njih nece imati nikakve koristi», izjavio je Cen.

No, narusavanje kredibiliteta Delica i Jasovica bi se moglo pokazati kao rizicno i stetno i po samo tuzilastvo – s obzirom da su obojica pomenutih svedoka pozvani kao svedoci optuzbe na sudjenja dvojici kosovskih Albanaca. Naime, protekle je sedmice objavljeno da bi Delic trebalo da se pojavi kao vestak na sudjenju Haradinaju, koje tek treba da pocne; Jasovic je pak vec svedocio u okviru dokaznog postupka optuzbe na sudjenju regionalnom zapovedniku Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), Fatmiru Ljimaju (Fatmir Limaj).

Drugim recima, glavni tuzilac na sudjenju Milosevicu fakticki rusi kredibilitet svedoka koje su na drugim sudjenjima odabrale njegove kolege. Taj paradoks, prema Cenovim recima, proistice iz protivrecne prirode samog sistema koji se u sudu primenjuje, a koji dopusta da se jedna te ista osoba ispostavi kao beskorisna u jednom slucaju zbog toga sto je podvrgnuta unakrsnom ispitivanju u drugom.

Cen, medjutim, upozorava da bi pomenuti paradoks u slucajevima najviseg ranga – kakav je upravo Milosevicev, i kakav ce biti i Haradinajev – mogao izazvati i izvesne nedoumice, dodajuci da bi tuzioci mogli pokusati da te nedoumice izbegnu tako sto ce Delica izbrisati sa spiska svedoka u slucaju Haradinaj.

«Na kraju ce tuzilastvo morati da odabere – ili slabljenje Milosevicevog slucaja, ili gubljenje jednog svedoka u Haradinajevom», rekao je on. «Jasno je da ce nastojati da izbegnu prvo.»

Ana Uzelac je voditeljica projekta IWPR-a u Hagu.