SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ KP DOM FOCA
Upravnik zatvora je, zbog "zabijanja glave u pesak", osudjen na sedam i po godina.
SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ KP DOM FOCA
Upravnik zatvora je, zbog "zabijanja glave u pesak", osudjen na sedam i po godina.
Protekle je sedmice Milorad Krnojelac osudjen na sedam i po godina zatvora, a zbog ucesca u protivzakonitom pritvaranju koje je dovelo do etnickog ciscenja nesrpskog stanovnistva u Foci (severoistocna Bosna).
Izricuci presudu bivsem upravniku zatvora u Foci, i proglasavajuci ga krivim po svega cetiri od ukupno 12 tacaka optuznice, australijski sudija Dejvid Hant saopstio je da se "optuzeni opredelio da zabije glavu u pesak i ignorise odgovornost i ovlascenja koja je kao upravnik zatvora imao kada je bila rec o poboljsanju polozaja nesrpskih zatocenika".
Krnojelac je proglasen krivim za nezakonito pritvaranje, nehumane uslove u zatvoru i dva slucaja premlacivanja koja su izveli njemu podredjeni strazari. Oslobodjen je optuzbe za ubijanje zatvorenika, posto je sud zakljucio da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg je morao znati za te zlocine ili kontrolisati one vojnike koji su ih pocinili.
Svojim pristankom da (u periodu od aprila 1992. do jula 1993.) obavlja duznost upravnika zatvora, ovaj nekadasnji nastavnik matematike pruzio je podrsku srpskim opstinskim vlastima i vojsci u sprovodjenju plana o zatvaranju stotina Bosnjaka, nakon sto je u aprilu 1992. Foca pala u ruke Srba - zakljucila je optuzba.
Buduci da je bio svestan situacije u kojoj su se nalazili zatocenici - prepusteni neprekidnom strahu od mucenja i smrti, niskim temperaturama, rdjavim sanitetskim uslovima i nedostatkom hrane - a nije ucinio nista cak ni kada je izvestan broj zatocenika umro usled losih uslova, on je po recima suda ohrabrivao i pomagao glavne pocinioce - strazare ili vojne vlasti Foce.
Prema odluci sudija, protivzakonito pritvaranje i nehumani uslovi - u kojima su zatvorenici bili drzani - predstavljaju zlocin progona na verskoj ili politickoj osnovi.
Krnojelac je medjutim oslobodjen optuzbi za ubistvo i porobljavanje, buduci da se sud nije saglasio sa tim da slucaj prisilnog rada predstavlja porobljavanje. Sudije su saopstile da se njegovo ucesce u zlocinima svodilo na potpomaganje tudjih zlocina, uglavnom tako sto nije pokusavao da ih spreci, niti je koristio svoja ovlascenja.
Sudija je rekao da ce sama presuda staviti do znanja onima koji takodje nastoje da izbegnu komandnu odgovornost, kakvu podrazumevaju polozaji na kojima su se svojevremeno nalazili, da ce takvo njihovo ponasanje biti kaznjavano.
Presudom je potvrdjena dosadasnja praksa tribunala, prema kojoj su bivsim upravnicima ili komandantima logora, ukoliko nisu licno cinili ili naredjivali zlocine - a tako je bilo i u slucaju visih funkcionera u logorima Kaonik, Celebici i Omarska - izricane zatvorske kazne u trajanju od sedam do 10 godina.
Tri godine i devet meseci koje je Krnojelac vec proveo u pritvoru tribunala bice mu oduzeto od ukupnog iznosa kazne. Jos uvek se ne zna da li ce optuzeni ili optuzba uloziti zalbu na ovakvu presudu. Izraz na Krnojelcevom licu, nakon sto je cuo presudu, kao da je najpre znacio razocarenje i mogucnost zalbe. Ali je on potom mahnuo galeriji i uz smesak napustio optuzenicku klupu.
Ostalo je nejasno da li je taj njegov pozdrav bio upucen nekoj odredjenoj osobi, ili pak svima onima koji su se nalazili sa druge strane stakla i posmatrali citav dogadjaj.
Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.
