Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: Slucaj Foca - 'Zlocinac za Pisacim Stolom'

Optuzba i odbrana vode spor oko odgovornosti bivseg upravnika zatvora.
By IWPR ICTY

Tuzilastvo je protekle nedelje zatrazilo zatvorsku kaznu u trajanju od najmanje 25 godina za Milorada Krnojelca, bivseg upravnika zatvora u Foci. Odbrana je iznela stav da bi takva kazna bila isuvise stroga, s obzirom na to da optuzeni nije bio odgovoran za premlacivanja, ubijanja i zlostavljanje zatocenika.


U svojoj zavrsnoj reci, tuziteljica Hildegard Uerc-Reclaf je Krnojelca nazvala "zlocincem za pisacim stolom". Ona je rekla da bivsi upravnik, uprkos tome sto je izbegavao "prljanje vlastitih ruku time sto bi fizicki napadao zrtve . . . kao nadredjeni nije manje odgovoran od onih koji su mu bili potcinjeni" za zlocine protiv nesrpskih civila interniranih u focanski zatvor nakon srpskog preuzimanja grada u aprilu 1992.


Krnojelcev advokatski tim dokazivao je da pocinioci navodnih zlocina nisu bili potcinjeni bivsem upravniku zatvora, koji nije imao nikakvu vlast nad strazarima i vojnicima koji su ordinirali po zatocenickim odeljenjima. Optuzba se tome suprotstavila pitanjem: sta su upravnikove obaveze, ako ne upravljanje zatvorom, osobljem i zatocenicima?


"Zatocenici su iskusili jeziva zlostavljanja - surove uslove zivota, teska premlacivanja, nasilje i ubijanja. Nekoliko stotina njih je jednostavno nestalo nakon sto su bili odvedeni na saslusanje ili takozvanu razmenu" zatvorenika, rekla je Uerc-Reclaf.


Optuzba je iznela dokaze o tome da su se u zatvoru, u periodu izmedju aprila 1992. i jula 1993. - za vreme kojeg je Krnojelac bio upravnik - odigrala 74 premlacivanja i 28 ubistava. U tom periodu, kroz zatvor je proslo oko 970 uhapsenih.


"Optuzeni je bio u prilici da utice na njihovu sudbinu", rekla je tuziteljica, dodajuci da se zlocini ne bi dogodili da je Krnojelac radio na popravljanju uslova zivota, da je strazarima izdao nalog za humano postupanje sa uhapsenima, ili da je ogranicio pristup vojnih lica zatvoru.


Optuzba je zakljucila da se Krnojelac mora smatrati odgovornim zbog toga sto se opredelio za "nepostovanje osnovnih principa humanitarnog prava".


Krnojelcev zastupnik Mihajlo Bakrac izjavio je da optuzeni nije imao nikakav uticaj na zbivanja u onim odeljenjima zatvora koja je kontrolisala vojska. On je rekao da je zatvor bio "striktno podeljen" na vojnu i civilnu zonu i da je "fakticka vlast" nad zatvorenicima bila u rukama Save Todovica.


Bakrac tvrdi da su procene nekadasnjih zatvorenika da je Todovic bio zamenik upravnika i stoga potcinjen Krnojelcu - netacne. On je zakljucio da je vlast po nalogu vojne komande vrsio Todovic, te da je Krnojelac bio upravnik "samo na papiru".


Na dva vec okoncana sudjenja nekadasnjim komandantima logora u Bosni i Hercegovini, dosudjene kazne bile su znatno manje od 25 godina. Zlatko Aleksovski, bivsi upravnik zatvora Hrvatskog vijeca obrane u Kaoniku, u centralnoj Bosni, dobio je sedam godina za "napad na ljudsko dostojanstvo". A Zdravko Mucic, bivsi komandant iz logora Celebici nadomak Konjica, takodje je osudjen na sedam godina - pri cemu ce kazna verovatno biti uvecana na 10, u skladu sa preporukom apelacionaog veca - za ubistvo, mucenje i druge zlocine nad srpskim zatvorenicima.


Optuzba u slucaju Foca zastupa, medjutim, tezu po kojoj Krnojelcu treba da bude odredjena duza kazna zbog toga sto su se pocinjeni zlocini odigravali tokom duzeg vremenskog perioda, i jer je njima bio pogodjen veci broj zrtava.


Predstavnici odbrane pozvali su sudije da ne prave razliku izmedju kazni koje su odredjene Mucicu i Aleksovskom i one koja ce, u slucaju da njihov klijent bude proglasen krivim, biti odredjena Krnojelcu.


Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.