SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ BOSANSKI SAMAC

Nakon sto je Bosanski Samac aprila 1992. pao u ruke bosanskih Srba, Nusret Hadzijusufovic je pristao da ucestvuje u "radnoj obavezi" - cije je obavljanje u optuznici okvalifikovano kao prisilni rad - kako ne bi bio otpremljen u logor.

Poslovi se se kretali u rasponu od kopanja rovova i zastite bunkera na frontu, do konfiskovanja namestaja, elektricnih aparata i poljoprivredne opreme iz kuca odbeglih Bosnjaka i Hrvata. "Ta opustela sela predstavljala su tuzan prizor", rekao je protekle nedelje svedok na sudjenju cetvorici politickih rukovodilaca opstine iz vremena preuzimanja Bosanskog Samca.

Blagoje Simic, Milan Simic, Miroslav Tadic i Simo Zaric terete se - zbog sprovodjenja etnickog ciscenja pomenute opstine - za zlocine protiv covecnosti, teske povrede Zenevske konvencije i krsenja zakona i obicaja ratovanja.

Pre no sto su je preuzeli Srbi, u opstini je zivelo 22,500 bosanskih Hrvata i Muslimana. Do maja 1995. preostalo ih je manje od 300.

"Stanovnistvo je bilo odvodjeno u logore ili je razmenjivano, dok bi ispred kuca ostajali samo psi koji su cekali da se ti ljudi vrate", dodao je svedok.

Jedna od "radnih obaveza" tokom leta 1992. bila je i rasciscavanje rusevina od dzamija (koje su unistavane eksplozivom) i drugih ostecenih gradjevina. Svedok je potvrdio da je Katolicka crkva u Bosanskom Samcu tokom nekoliko dana bila deo po deo rusena, i to pomocu ekskavatora i celicnih kugli, kako bi se izbegla eventualna ostecenja na obliznjoj Pravoslavnoj crkvi.

Tadic je, u svojstvu predsedavajuceg "Komisije za razmenu" u Bosanskom Samcu i clana Kriznog staba, radio na sastavljanju spiskova radnika koji su potom rasporedjivani na pomenute poslove. Hadzijusufovic je januara 1993. razmenjen i nije se vratio u Bosanski Samac. Sudjenje se nastavlja.

Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.