Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ BOSANSKI SAMAC

Optuzeni se smatraju odgovornima za deportaciju i "razmenu" nesrpskog stanovnistva.
By IWPR ICTY

Sudjenje za zlocine koji su pocinjeni u Bosanskom Samcu jedno je od retkih sudjenja pred Tribunalom u kome se svim optuzenim sudi istovremeno. Cetvorica optuzenih su Blagoje i Milan Simic, Miroslav Tadic i Simo Zaric.


Prvobitno je optuznica, izdata jula 1995, ukljucivala jos dva imena: Slobodan Miljkovic i Stevan Todorovic. Ali, Miljkovic je ubijen u jednoj kafanskoj tuci u Srbiji, dok je Stevan Todorovic "promenio stranu", te ce se na sudjenju pojaviti kao svedok optuzbe. Krajem prosle godine, on je postigao dogovor sa tuziocem, priznajuci krivicu i obecavajuci da ce saradjivati kako bi zauzvrat dobio "popust" na kaznu, odnosno desetogodisnji zatvor. Prethodno je ocekivao da mu bude odredjena dvostruko veca kazna.


Proces je vise puta morao da bude odgodjen. Uprkos cinjenici da su se Milan Simic, Tadic i Zaric predali Tribunalu jos pocetkom 1998, sudjenje nije moglo zapoceti sve dok je Todorovic - uhapsen novembra 1998. - vise od dve godine osporavao legalnost svog hapsenja. Zbog toga su preostala trojica optuzenih bili privremeno pusteni na slobodu. Tek je s dobrovoljnom predajom Blagoja Simica, i njegovim dolaskom u Hag u martu ove godine, broj optuzenih upotpunjen, te je sudjenje moglo da pocne.


U svojoj uvodnoj izjavi, tuzilac Gramsi di Facio rekao je da je slucaj Bosanski Samac poceo u noci izmedju 16. i 17. aprila 1992, kada su Srbi preuzeli vlast u opstini u kojoj su cinili 41,3 procenata stanovnistva, a gde su ostali uglavnom bili Hrvati i Muslimani. Nakon zauzimanja i proglasenja "Srpske Opstine Samac", stotine nesrpskog stanovnistva bilo je uhapseno, tuceno, odvedeno u pritvor i muceno, dok su hiljade njih nastavili da zive u strahu, iscekujuci "razmenu".


Nesrpske kuce i firme bile su sistematski zaplenjivane, a imovina unistavana. Paravojne snage besnele su na podrucju opstine, premlacujuci i ubijajuci ljude.


Di Facio je rekao da ce optuzba izneti dokaze o masakru paravojnih snaga nad 16 ne-Srba, pocinjenom u fabrici u selu Crkvina.


Kao rezultat ove kampanje terora i etnickog ciscenja, svega 300 Hrvata i Muslimana ostalo je na podrucju na kome ih je, prema optuznici, pre rata zivelo oko 17.000.


Sva cetvorica optuzenih bili su clanovi Srpskog kriznog staba, koji je rukovodio akcijom deportacije i "razmene" nesrpskog stanovnistva.


U svojoj nameri da etnicki "ociste" Bosanski Samac, optuzeni su, prema recima di Facia, "ucestvovali u radnjama koje su ih i dovele pred ovaj Tribunal kako bi im se sudilo. Oni nisu bili primorani da ucestvuju u tim akcijama. Mnogo toga sto se dogodilo na podrucju bivse Jugoslavije dokazuje da sazaljenje, tolerancija i razumevanje nisu bili u potpunosti nestali sa tih prostora, ali ovi optuzenici nisu dozivljavali te osecaje.


Ove optuzenike niko nije primoravao da se sa tolikom revnoscu uklope u sistem terora kojim je bio zahvacen taj deo nekadasnje Jugoslavije.


Niko nije prisilio Milana Simica da te noci udje u zgradu gimnazije i tuce bespomocne zatvorenike. Niko nije prisilio Miroslava Tadica da bude glavna snaga iza zlokobnih 'razmena' i da predsedava deportacijom stotina ljudi, zena i dece koji su citav svoj zivot proveli na teritoriji te opstine.


Niko nije prisilio Simu Zarica da pravi spiskove ljudi koji su trebali biti uhapseni i zatvoreni. Niko nije prisilio Blagoja Simica da potpise ukaz kojim je Hrvate trebalo izolovati i sprovesti u odredjene ´objekte´ u gradu".


Nakon tuzioca, uvodno slovo odrzao je i beogradski advokat Igor Pantelic, u svojstvu pravnog zastupnika Miroslava Tadica. Jedina stvar koju nije osporio iz tuzioceve verzije, bio je geografski polozaj grada, smestenog na obali Save, pokraj takozvanog koridora Posavina, koji povezuje teritorije pod kontrolom bosanskih Srba. Pantelic je takodje rekao da nece dovoditi u pitanje tuziocevu tvrdnju da su paravojne jedinice iz Srbije i sa doticnog podrucja odgovorne za zlocine koji su pocinjeni tokom 1992. "ne samo nad Hrvatima i Muslimanima, nego i nad samim Srbima".


On je konstatovao i da optuzeni, iako clanovi Srpskog kriznog staba, nisu imali nikakvih nadleznosti nad pomenutim paravojnim jedinicama, koje je u stvari kontrolisao sef policije Bosanskog Samca, Stevan Todorovic. Uoci njegovog svedocenja protiv svojih nekadasnjih ko-optuzenih, odbrana ga nastoji predstaviti kao najodgovornijeg coveka za zlocine pocinjene u Bosanskom Samcu.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.