Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: Slucaj Bosanski Samac

Predsednik Gradskog veca bosanskih Srba tukao bivse skolske drugove.
By Mirko Klarin

Na sudjenju cetvorici bosanskih Srba optuzenih za progon i deportaciju nesrpskog stanovnistva iz Bosanskog Samca (severoistocna Bosna) tokom 1992, dva brata opisala su kako ih je Milan Simic, predsednik Gradskog veca i clan kriznog staba, mucio tokom citave jedne sedmice, da bi potom jednog od njih vec naredne tretirao kao pocasnog gosta.


Milan Simic, Blagoje Simic, Simo Zaric i Miroslav Tadic, svi u svojstvu clanova gradskog kriznog staba, optuzeni su za planiranje i rukovodjenje etnickim ciscenjem grada tokom leta 1992. godine.


Medju optuzenicima se prvobitno nalazio i Stevan Todorovic, ali je optuzba povukla 26 tacaka optuznice protiv njega nakon sto je pristao da prizna krivicu po prvoj tacki - za progon na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi - kao i da saradjuje sa sudom.


Braca Hasan i Muhamed Bicic izjavili su da je Milan Simic zajedno sa nekoliko naoruzanih pratilaca stigao u zgradu gimnazije u kojoj su oni bili zatoceni juna 1992, da ih je pozvao i potom napao u hodniku uz pomoc kundaka, udarajuci ih u glavu vojnickim cizmama kada su pali na zemlju.


Bilo im je naredjeno da stoje rasirenih nogu i s rukama na ledjima, dok ih je predsednik Gradskog veca udarao po genitalijama. Tvrde da su pri svakom udarcu padali na zemlju, te da su ih odmah podizali i stavljali u pomenuti polozaj, "kako bi predsednik mogao lakse da pogodi".


Hasan Bicic izjavio je da je Simic sa svojim odredom uglavnom insistirao na "preciznim udarcima... kako vise ne bi mogli da prave 'balijsku' decu". ("Balija" je pogrdno ime za bosanske Muslimane.)


Medjutim, samo nedelju dana kasnije, Simic je zatvorenike posetio u sasvim drugacijem raspolozenju, izdvojivsi pri tom Hasana Bicica, sa kojim je zajedno pohadjao osnovnu skolu i ciju je piceriju cesto posecivao pre rata, kao i Hrvata Pericu Misica.


Simic je zatvorenike najpre odveo pred Bicicevu opljackanu kucu, a potom u svoju kancelariju, gde im je porucio hranu i pice, izvinjavajuci se za napade od prethodne nedelje, objasnjavajuci da je bio "izvan sebe" nakon sto mu je ubijen najbolji prijatelj, pitajuci ih "kako bi se oni ponasali u slicnoj situaciji". Bicic i Misic su, razume se, prihvatili izvinjenje.


Sa Simicem su ostali sve do zore. Simic je Bicica obavestio da je komanda odlucila da njega i njegovog brata Muhameda razmeni. Prilikom odlaska, Simic je Bicicu dao cetiri boksa cigareta, sto je u to vreme bilo pravo bogatstvo.


Bicic i Misic vratili su se u skolski zatvor, gde su i dalje bili premlacivani i muceni sve dok Hasan Bicic nije bio razmenjen tri nedelje kasnije. Njegov brat je u skolskom zatvoru ostao jos neko vreme. U nastavku sudjenja svedocice i Muhamed Bicic.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.