Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: PROTIVREČNI DOKAZI NA SUĐENJU DELIĆU

Dvojica bivših vojnika bosanske vojske ponudila su različite iskaze u vezi sa posetom kući u kojoj su bili zatočeni srpski zarobljenici.
By IWPR ICTY
Na suđenju bivšem komandantu bosanske vojske, Rasimu Deliću, jedan svedok je ove sedmice protivrečio iskazu svog nekadašnjeg kolege, koji je pak posvedočio da su njih dvojica prisustvovali zlostavljanju srpskih zarobljenika od strane muslimanskih boraca iz inostranstva, poznatijih kao „mudžahedini“.



Bivši pomoćnik komandanta za bezbednost 35. divizije Armije Bosne i Hercegovine (ABiH), Fadil Imamović, ispričao je ove sedmice sudijama kako je 22. jula 1995. sam otišao do kuće u selu Livade. Tamo je video srpske zarobljenike, ali su ga – pre no što je uspeo da dobije bilo kakvu podrobniju informaciju – zastrašili mudžahedini.



Ovakav iskaz protivreči ovosedmičnom svedočenju Izudina Hajdarhodžića – bivšeg pomoćnika komandanta za obaveštajni rad pri 35. diviziji – koji je pre toga sudu rekao kako je zatvorenike u kući posetio zajedno s Imamovićem, a nakon prispeća izveštaja o tome da je veliki broj srpskih vojnika zarobljen u jednoj operaciji ABiH-a.



Ušavši u kuću, Hajdarhodžić je – kako kaže – video jednog zatvorenika koji je žicom bio vezan za dugačku drvenu motku. A kada su dvojica oficira ABiH-a od mudžahedina zatražila da odvežu zarobljenika, oni su – po rečima ovog svedoka – odbili da to učine.



Više stotina muslimanskih dobrovoljaca iz inostranstva borilo se na strani bosanske vojske u ratu koji je trajao od 1992. do 1995.



Tužioci u slučaju Delić pokušavaju da pokažu kako su srpski ratni zarobljenici bili maltretirani od strane pripadnika odreda El Mudžahid, koji je, po njihovim rečima, bio pod stvarnom komandom ABiH-a.



Odbrana, međutim, uporno tvrdi da to nije tačno, te da Delić stoga ne može biti smatran odgovornim za zločine koje je pomenuti odred počinio.



Delić je od juna 1993. bio komandant glavnog štaba ABiH-a, a tereti se za ratne zločine, uključujući ubistvo, okrutno postupanje i silovanje. Optužen je da nije sprečio ili kaznio muslimanske borce iz inostranstva koji su tokom 1995. navodno ubili i mučili više desetina zarobljenih srpskih vojnika i civila.



U optužnici se navodi da je 21. jula 1995. odred El Mudžahid (iz sastava ABiH-a) izveo napad na selo Krčevine u bosanskoj opštini Zavidovići.



Nakon napada „vojnici [pripadnici vojske bosanskih Srba] su zarobljeni i odvedeni u selo Livade. Dvojicu zarobljenika, Momira Mitrovića i Predraga Kneževića, ubili su i odrubili im glave vojnici ABiH-a. Zarobljenici su u Livadama svakodnevno premlaćivani, da bi 23. jula 1995. bili odvedeni u logor Kamenica“, navodi se u optužnici.



Imamović tvrdi da se njegov susret sa zarobljenicima odigrao upravo u hrvatskom selu Livade.



On je ove sedmice sudu objasnio da se u kuću u Livadama zaputio 22. jula 1995., nakon što mu je jedan vojnik rekao da odred El Mudžahid, kao deo bosanske vojske, tamo čuva srpske zarobljenike.



U kuću je krenuo da bi se uverio šta je istina, a mudžahedin koji je čuvao stražu ispred nje dozvolio mu je – na njegovo „veliko iznenađenje“ – i da uđe u nju.



Svedok je, kako je kazao, u jednoj od soba video grupu od 11 Bošnjaka i trojicu zarobljenih bosanskih Srba. Rekao je i da je – pre no što je u prostoriju ušao još jedan mudžahedin – uspeo da sazna samo imena srpskih vojnika i naziv njihove jedinice.



Spomenuti vojnik mu se obratio na jeziku koji nije razumeo. „Ali, shvatio sam da bi bilo bolje da izađem, radi moje lične bezbednosti“, kazao je svedok.



Usled „pritiska“ kojem je bio izložen, svedok nije mogao da se seti da li su zarobljenicima ruke bile svezane.



„Sve se dogodilo zaista brzo, pa nisam [uočio mnoge] detalje“, rekao je on.



Imamović je dodao i da je bio „veoma, veoma uplašen“.



Docnije je taj incident opisao u izveštaju koji je poslao komandama 35. divizije i Trećeg korpusa.



Tokom svedočenja, sudije su Imamoviću u više navrata postavile pitanje da li je pri susretu sa zarobljenicima bio sam.



Imamović je u prvi mah insistirao na tome da jeste, ali je – nakon što mu je pitanje iznova postavljeno – rekao: „Ne mogu da se setim da li je neko bio sa mnom.“



Prilikom unakrsnog ispitivanja, činilo se da je Delićeva odbrana bila veoma uspešna.



Jer, kao što je protivrečno svedočio o tome da li je kuću u Livadama posetio sam ili ne, Imamović je izgleda doveo u pitanje tezu tužilaštva da se odred El Mudžahid nalazio pod stvarnom kontrolom ABiH-a.



A kada mu je odbrana predočila dva izveštaja ABiH-a koja nose datum 2. jun 1995. – i u kojima se navode različiti podaci o broju mudžahedina – Fadil Imamović je kazao kako niko iz bosanske vojske nije bio upoznat sa podacima o odredu El Mudžahid.



„Snaga odreda El Mudžahid nikada nije mogla biti precizno utvrđena“, rekao je Imamović.



S druge strane, tačan broj vojnika iz ostalih jedinica ABiH-a mogao je – po rečima svedoka – biti utvrđen u svakom trenutku.



Imamović je potvrdio i da su mu kolege iz svih jedinica slali bezbednosne izveštaje, ali da jedino odred El Mudžahid – gde nije bilo nikoga sa kime bi sarađivao – to nije činio.



Na samom kraju zasedanja, zastupnica odbrane Vasvija Vidović je izrazila želju da nastavi unakrsno ispitivanje. Naime, ovaj svedok je, po njenim rečima, za odbranu bio „veoma dragocen“.



Marije van der Werff izveštava za IWPR iz Haga.