Protekle sedmice su petorica bosanskih Srba - optuzeni za zlocine koji su tokom proleca 1992. godine pocinjeni nad Muslimanima i Hrvatima u tri logora u okolini Prijedora (severozapadna Bosna) - proglaseni krivima i osudjeni na kazne od pet do 25 godina zatvora.

Na samom kraju sudjenja, koje je zapocelo 1998, sudija Almiro Rodrigez iz Portugalije objavio je da su Zoran Zigic, Mladjo Radic, Miroslav Kvocka i Dragoljub Prcac ucestvovali u "paklenoj orgiji mucenja".

Oni su bili "savrseno svesni sistematskog mucenja koji je organizovan u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje", rekao je on. "Svako od njih je na svoj nacin [bio] potpuno svestan onoga sto je cinio".

Zigicu je izrecena najteza kazna: 25 godina zatvora za zlocine i maltretiranja. Radic je osudjen na 20 godina, Kvocka na sedam, Kos na sest, a Prcac na pet godina, zbog ucesca u proganjanjima na rasnoj, verskoj i politickoj osnovi.

Mada je optuzba zahtevala da nijedna kazna ne bude manja od 25 godina, ispostavilo se da je sud odlucio da ta kazna bude maksimalna, zbog toga sto postoje i ljudi koji snose vecu odgovornost.

Sud je time aludirao pre svega na vodje bosanskih Srba, Radovana Karadzica i Ratka Mladica - cijom su opstom optuznicom za genocid u Bosni i Hercegovini obuhvaceni i prijedorski logori - kao i na Momira Talica i Radoslava Brdjanina, koji su optuzeni za genocid u oblasti Bosanska Krajina, u cijem se sastavu nalazi i Prijedor.

Takodje je ukazano i na vodje prijedorskog Kriznog staba iz 1992, koji su logore osnovali i koji su njima upravljali. Od pripadnika te grupe, Momir Stakic se nalazi u pritvoru, dok su dvojica optuzenih mrtvi. Simo Drljaca, zloglasni prijedorski sef policije, ubijen je 1997. godine, opiruci se hapsenju od strane vojnika SFOR. Milan Kovacevic, koji je uhapsen istom prilikom, umro je u pritvoru Tribunala leta 1998, tri nedelje po pocetku sudjenja. Cetvrti covek, Zeljko Meakic, nekadasnji zapovednik logora Omarska, takodje je optuzen za genocid, ali je jos uvek u bekstvu.

Petorica osudjenih ne pripadaju najvisoj kategoriji najodgovornijih za zlocine u logorima, mada u optuznici stoji da su cetvorica od njih zauzimali i komandne pozicije u Omarskoj, te da je peti - Zigic - bio redovan posetilac logora u prijedorskoj oblasti.

Teska kazna koja je izrecena Zigicu odrazava cinjenicu da je sud procenio da je on, iako nije zauzimao nikakav komandni polozaj, "sadisticki uzivao" u premlacivanju, zlostavljanju i ponizavanju zatocenika.

Radicu, poznatom po nadimku "Krkan" - sefu najokrutnijih strazarskih smena, koji se na duznosti nalazio tokom vecine zlocina - izrecena je druga po tezini presuda zbog toga sto nije ucinio nista kako bi odvratio ljude pod svojom komandom od premlacivanja, pa cak i ubijanja zatocenika, kao i silovanja zena koje su boravile u logoru.

Sudija Rodrigez rekao je da su - uzimajuci u obzir ranjivost zrtava, dozivljeni bol i pretrpljeni strah - Radicevi akti seksualnog nasilja definisani kao akti mucenja po Clanu 3. Statuta tribunala, koji se odnosi na krsenje zakona i obicaja ratovanja.

Preostala trojica optuzenih proglaseni su krivim za ucesce u progonu na politickoj, rasnoj i religioznoj osnovi, kao i ubijanju i mucenju, premda te zlocine nisu licno pocinili.

Njihova krivica proistice najpre iz komandnih pozicija na kojima su se nalazili u logoru - gde je Kvocka bio zamenik komandanta, Kos sef strazarske smene, a Prcac upravitelj - kao i iz njihovog svesnog ucesca u "zajednickom zlocinackom poduhvatu" uperenom protiv nesrpskog stanovnistva u oblasti Prijedora.

Odbrana nije poricala da su se u Omarskoj i ostalim prijedorskim logorima u prolece 1992. teski zlocini zaista dogodili, ali je odbacivala tvrdnje da su optuzeni u njima ucestvovali. Ukazivala je na to da optuzeni ili nisu bili upoznati sa zlocinima, ili nisu bili u mogucnosti da ih sprece.

Sudija Rodrigez se tome suprotstavio. Podsecajuci na nacin na koji su ljudi premlacivani, ubijani, a u jednom slucaju cak i zivi spaljivani, on se zapitao kako je bilo moguce da optuzeni "nista nisu culi, nista videli, nista osetili", dodajuci: "Pod takvim okolnostima, kako uopste mozete da tvrdite da niste znali?".

Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.