SUDSKA HRONIKA: NISU SVI DOBROVOLJCI BILI IZ SRS-a
Ekspertski svedok kaže da su u to doba delovale i druge političke stranke „četničke“ provenijencije.
SUDSKA HRONIKA: NISU SVI DOBROVOLJCI BILI IZ SRS-a
Ekspertski svedok kaže da su u to doba delovale i druge političke stranke „četničke“ provenijencije.
Na suđenju srpskom ultranacionalističkom političaru – koji se tereti da je početkom devedesetih podsticao Srbe na sukobe sa Bošnjacima i Hrvatima – rečeno je i da nisu svi koji su posegnuli za oružjem pripadali njegovoj partiji.
Predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), Vojislava Šešelja, haški tužioci terete za ohrabrivanje srpskih dobrovoljaca na činjenje zločina nad ne-Srbima u Hrvatskoj i Bosni, u periodu od 1991. do 1993.
Šešelj je optužen da je „zastupao i ohrabrivao stvaranje homogene ’Velike Srbije’ . . . nasiljem, te da je stoga sudelovao u ratnoj propagandi i podsticanju mržnje prema nesrpskim narodima“.
Optuženi je srpske dobrovoljce koji su su u to vreme borili ponosno nazvao „četničkom braćom“. Četnici su u Drugom Svetskom ratu bili rojalisti, dok se početkom devedesetih tim imenom nazivaju srpski ultranacionalistički borci.
No, jedan vojni analitičar je u svojstvu ekspertskog svedoka ove sedmice rekao i da su se pripadnici drugih političkih partija, od kojih su mnoge bile zakleti neprijatelji SRS-a, takođe nazivali četnicima.
„Naišao sam na podatak da su i grupe koje nisu pripadale SRS-u koristile pojam ’četnik’ i četničku tradiciju“, rekao je pred sudom Rejno Tunens (Reynaud Theunens).
Šešelj se saglasio sa svedokovim zaključcima da nisu svi tzv. četnici bili pod njegovom kontrolom.
„Kada se negde kaže kako su neki četnici, na primer, počinili zločin, to ne znači da su ti četnici automatski bili članovi Srpske radikalne stranke“, rekao je svedok.
Prema njegovim rečima, i druge političke organizacije, a ne samo SRS, pozivale su se na četničku tradiciju – uključujući i Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, te Narodnu stranku (NS) Milana Paroškog.
Tunens se kao ekspertski svedok već pojavljivao na drugim suđenjima pred Tribunalom – uključujući i procese protiv Slobodana Miloševića i Milana Martića – a tužioci su od njega zatražili da sačini ekspertski izveštaj o aktivnostima dobrovoljaca koje je regrutovala Šešeljeva SRS.
On se usredsredio na odnos između Šešelja i dobrovoljačkih formacija koje su u Hrvatskoj i Bosni delovale ranih devedesetih.
Po Tunensovom su izveštaju grupe dobrovoljaca koje je regrutovala SRS odgovorne za zločine koji su nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i Bosni počinjeni u periodu od 1991. do 1993.
Na pitanje o tome kako su započela neprijateljstva u Hrvatskoj, Tunens je rekao da su dobrovoljci SRS-a, koji su 1991. u Hrvatskoj posegnuli za oružjem, to učinili u ime srpskog nacionalizma, a ne da bi se – kako je tvrdio jedan od prethodnih svedoka – zaštitili od hrvatske vlade koja je proglasila nezavisnost.
„Dobrovoljci koji su se priključili grupama u sklopu SRS-a bili su zadojeni srpskim nacionalizmom“, izjavio je Tunens pred sudom.
Rekao je i da su dobrovoljci osećali potrebu da se sukobe sa Hrvatima i Bošnjacima, o kojima su govorili s omalovažavanjem.
„Svi su govorili o potrebi da se zaštite Srbi, pretnjama ustaša i balija – što je takođe bio pogrdan izraz. Nisu govorili o potrebi da se odbrani Jugoslavija.“
Međutim, Šešelj se nije složio sa svedokovom ocenom; insistirao je na tome da su se dobrovoljci u Hrvatskoj borili da bi zaštitili otadžbinu, što je u prvom redu bila reakcija na novoizabranog hrvatskog predsednika Franju Tuđmana.
„Nije li očigledno da su Srbi bili ugroženi i da je to bio razlog zbog kojeg su dobrovoljci došli da ih spasu?“, upitao je Šešelj svedoka.
„Oni su, kada su videli da je Hrvatska nezavisna . . . rekli kako više ne prihvataju hrvatske simbole, nezavisno od toga da li je Tuđman već bio izabran za predsednika.“
Šešelj je nastojao i da ospori Tunensove izvore. Pogotovo je napao sadržaj telegrama koji je jedan poručnik jugoslovenske vojske poslao iz sela Lovas, i u kojem javlja kako, umesto da se bore, srpski dobrovoljci vrše nasilje nad nevinim Hrvatima i pljačkaju ih.
„Tvrdim da tamo nije bilo dobrovoljaca Srpske radikalne stranke . . . Tačno znam gde su se u to vreme nalazili dobrovoljci Srpske radikalne stranke“, rekao je Šešelj pred sudom.
Šešelj je ove sedmice bio prilično bučan, pokazavši – prilikom osporavanja svedokove verzije događaja i nepristrasnosti njegovog svedočenja – da nema previše strpljenja. Nije prvi put na ovom suđenju da Šešelj svedoka optužuje da je produžena ruka tužilaštva.
„Gospodine Tunens, vi ste zainteresovani da optužnica protiv mene uspe, jer ste učestvovali u njenom sastavljanju. Sudelovali ste u pripremi procesa, prikupljanju dokumenata, pripremanju i korigovanju svedoka i tako dalje. Da li je to tačno?“, upitao je Šešelj.
Osim toga, Šešelj je testirao Tunensovo znanje iz istorije, kao i njegovu istraživačku metodologiju, nakon čega ga je proglasio nesposobnim za ekspertski nastup.
„Vi i dalje insistirate na tome da je on ekspert. A ja pokušavam da pokažem da je neznalica“, rekao je Šešelj Tribunalu.
„Već sam ga diskvalifikovao kao bilo kakvog eksperta . . . nedostaje mu čak i srednjoškolsko znanje.“
Šešelj je zatim istakao kako su počev od jeseni 1991. dobrovoljci SRS-a bili pod komandom vojske – jugoslovenske armije u Vukovaru i snaga bosanskih Srba na području Sarajeva – te da stoga on nije odgovoran za njihove zločine. Pomenuo je i konkretna imena pripadnika SRS-a koji su osnovali vlastite ogranke te partije nad kojima nije imao nikakvu kontrolu.
„Mislim da deo optužnice koji se odnosi na Sarajevo mora biti odbačen. Ako mene treba smatrati odgovornim, onda mogu biti odgovoran samo za one ljude koje sam na front poslao iz same Srbije“, kazao je Šešelj.
g
No, sudija je ukazao na onu tačku optužnice koja se tiče Šešeljevog učešća u zaveri stvaranja Velike Srbije kao zajedničkog zločinačkog poduhvata. A tužilac Matijas Markusen (Mathias Marcussen) saglasio se sa sudijskim odbacivanjem pomenutog argumenta.
„Neki od konkretnih zločina počinili su, po našem mišljenju, ljudi koji su bili pod optuženikovom kontrolom. Drugi možda i nisu počinjeni od strane optuženikovih ljudi. Ali je, prema dokazima kojima raspolažemo, on ipak odgovoran za te zločine, jer su oni počinjeni u sklopu istog zločinačkog plana kojem je i gospodin Šešelj bio privržen.“
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), Vojislava Šešelja, haški tužioci terete za ohrabrivanje srpskih dobrovoljaca na činjenje zločina nad ne-Srbima u Hrvatskoj i Bosni, u periodu od 1991. do 1993.
Šešelj je optužen da je „zastupao i ohrabrivao stvaranje homogene ’Velike Srbije’ . . . nasiljem, te da je stoga sudelovao u ratnoj propagandi i podsticanju mržnje prema nesrpskim narodima“.
Optuženi je srpske dobrovoljce koji su su u to vreme borili ponosno nazvao „četničkom braćom“. Četnici su u Drugom Svetskom ratu bili rojalisti, dok se početkom devedesetih tim imenom nazivaju srpski ultranacionalistički borci.
No, jedan vojni analitičar je u svojstvu ekspertskog svedoka ove sedmice rekao i da su se pripadnici drugih političkih partija, od kojih su mnoge bile zakleti neprijatelji SRS-a, takođe nazivali četnicima.
„Naišao sam na podatak da su i grupe koje nisu pripadale SRS-u koristile pojam ’četnik’ i četničku tradiciju“, rekao je pred sudom Rejno Tunens (Reynaud Theunens).
Šešelj se saglasio sa svedokovim zaključcima da nisu svi tzv. četnici bili pod njegovom kontrolom.
„Kada se negde kaže kako su neki četnici, na primer, počinili zločin, to ne znači da su ti četnici automatski bili članovi Srpske radikalne stranke“, rekao je svedok.
Prema njegovim rečima, i druge političke organizacije, a ne samo SRS, pozivale su se na četničku tradiciju – uključujući i Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, te Narodnu stranku (NS) Milana Paroškog.
Tunens se kao ekspertski svedok već pojavljivao na drugim suđenjima pred Tribunalom – uključujući i procese protiv Slobodana Miloševića i Milana Martića – a tužioci su od njega zatražili da sačini ekspertski izveštaj o aktivnostima dobrovoljaca koje je regrutovala Šešeljeva SRS.
On se usredsredio na odnos između Šešelja i dobrovoljačkih formacija koje su u Hrvatskoj i Bosni delovale ranih devedesetih.
Po Tunensovom su izveštaju grupe dobrovoljaca koje je regrutovala SRS odgovorne za zločine koji su nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i Bosni počinjeni u periodu od 1991. do 1993.
Na pitanje o tome kako su započela neprijateljstva u Hrvatskoj, Tunens je rekao da su dobrovoljci SRS-a, koji su 1991. u Hrvatskoj posegnuli za oružjem, to učinili u ime srpskog nacionalizma, a ne da bi se – kako je tvrdio jedan od prethodnih svedoka – zaštitili od hrvatske vlade koja je proglasila nezavisnost.
„Dobrovoljci koji su se priključili grupama u sklopu SRS-a bili su zadojeni srpskim nacionalizmom“, izjavio je Tunens pred sudom.
Rekao je i da su dobrovoljci osećali potrebu da se sukobe sa Hrvatima i Bošnjacima, o kojima su govorili s omalovažavanjem.
„Svi su govorili o potrebi da se zaštite Srbi, pretnjama ustaša i balija – što je takođe bio pogrdan izraz. Nisu govorili o potrebi da se odbrani Jugoslavija.“
Međutim, Šešelj se nije složio sa svedokovom ocenom; insistirao je na tome da su se dobrovoljci u Hrvatskoj borili da bi zaštitili otadžbinu, što je u prvom redu bila reakcija na novoizabranog hrvatskog predsednika Franju Tuđmana.
„Nije li očigledno da su Srbi bili ugroženi i da je to bio razlog zbog kojeg su dobrovoljci došli da ih spasu?“, upitao je Šešelj svedoka.
„Oni su, kada su videli da je Hrvatska nezavisna . . . rekli kako više ne prihvataju hrvatske simbole, nezavisno od toga da li je Tuđman već bio izabran za predsednika.“
Šešelj je nastojao i da ospori Tunensove izvore. Pogotovo je napao sadržaj telegrama koji je jedan poručnik jugoslovenske vojske poslao iz sela Lovas, i u kojem javlja kako, umesto da se bore, srpski dobrovoljci vrše nasilje nad nevinim Hrvatima i pljačkaju ih.
„Tvrdim da tamo nije bilo dobrovoljaca Srpske radikalne stranke . . . Tačno znam gde su se u to vreme nalazili dobrovoljci Srpske radikalne stranke“, rekao je Šešelj pred sudom.
Šešelj je ove sedmice bio prilično bučan, pokazavši – prilikom osporavanja svedokove verzije događaja i nepristrasnosti njegovog svedočenja – da nema previše strpljenja. Nije prvi put na ovom suđenju da Šešelj svedoka optužuje da je produžena ruka tužilaštva.
„Gospodine Tunens, vi ste zainteresovani da optužnica protiv mene uspe, jer ste učestvovali u njenom sastavljanju. Sudelovali ste u pripremi procesa, prikupljanju dokumenata, pripremanju i korigovanju svedoka i tako dalje. Da li je to tačno?“, upitao je Šešelj.
Osim toga, Šešelj je testirao Tunensovo znanje iz istorije, kao i njegovu istraživačku metodologiju, nakon čega ga je proglasio nesposobnim za ekspertski nastup.
„Vi i dalje insistirate na tome da je on ekspert. A ja pokušavam da pokažem da je neznalica“, rekao je Šešelj Tribunalu.
„Već sam ga diskvalifikovao kao bilo kakvog eksperta . . . nedostaje mu čak i srednjoškolsko znanje.“
Šešelj je zatim istakao kako su počev od jeseni 1991. dobrovoljci SRS-a bili pod komandom vojske – jugoslovenske armije u Vukovaru i snaga bosanskih Srba na području Sarajeva – te da stoga on nije odgovoran za njihove zločine. Pomenuo je i konkretna imena pripadnika SRS-a koji su osnovali vlastite ogranke te partije nad kojima nije imao nikakvu kontrolu.
„Mislim da deo optužnice koji se odnosi na Sarajevo mora biti odbačen. Ako mene treba smatrati odgovornim, onda mogu biti odgovoran samo za one ljude koje sam na front poslao iz same Srbije“, kazao je Šešelj.
g
No, sudija je ukazao na onu tačku optužnice koja se tiče Šešeljevog učešća u zaveri stvaranja Velike Srbije kao zajedničkog zločinačkog poduhvata. A tužilac Matijas Markusen (Mathias Marcussen) saglasio se sa sudijskim odbacivanjem pomenutog argumenta.
„Neki od konkretnih zločina počinili su, po našem mišljenju, ljudi koji su bili pod optuženikovom kontrolom. Drugi možda i nisu počinjeni od strane optuženikovih ljudi. Ali je, prema dokazima kojima raspolažemo, on ipak odgovoran za te zločine, jer su oni počinjeni u sklopu istog zločinačkog plana kojem je i gospodin Šešelj bio privržen.“
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
