SUDSKA HRONIKA: Krajisnik i Plavsiceva - Odvojene Odbrane

Zastupnici odbrane i optuzbe usli su u raspravu o upoznavanju sa dokazima na zajednickom sudjenju Momcilu Krajisniku i Biljani Plavsic, cija je statusna konferencija odrzana prosle nedelje. Krajisnikovi advokati ocito ne zele da detalji odbrane procure pre sudjenja. Ali optuzba, na cijem je celu Amerikanac Mark Hermon, insistira na reciprocitetu u obelodanjivanju: ona ce zadrzati dokumenta kojima raspolaze sve dok odbrana ne pojasni na koji nacin planira da vodi slucaj.

Tim Plavsiceve je, nasuprot tome, prihvatio reciprocitet u obelodanjivanju. Tuzioci su za sada predali vise od polovine od 800 kljucnih dokumenata, koliko iznosi ukupan obim njihovih materijalnih dokaza.

Krajisnikov tim, predvodjen Amerikancem srpskog porekla Dejanom Brasicem, insistirao je na tome da njihov klijent ne odbacuje reciprocitet sa optuzbom kao takav, vec da ima pravo da odabere dokaze koje ce uciniti dostupnim tuziocima u predprocesnoj fazi. Optuzba je, medjutim, po misljenju Krajisnikovih advokata, obavezna da preda sav relevantan dokazni materijal odbrani.

Sudije tek treba da se izjasne po ovom pitanju. Sledeca statusna konferencija planirana je za pocetak septembra.

Krajisnik ce se, izgleda, na tom saslusanju pojaviti kao jedini optuzeni. Advokati Plavsiceve protekle su nedelje podneli dugo najavljivani zahtev za privremenim oslobadjanjem njihove klijentkinje do pocetka samog sudjenja, koje se ocekuje u januaru 2002.

Njihov zahtev zasnovan je na tvrdnji da se Plavsiceva dobrovoljno predala Tribunalu cim je saznala da je optuzena, i da su Srbija i Republika Srpska garantovale da ce je uhapsiti i vratiti u Hag ukoliko bi pokusala da pobegne.

Zahtevu je pridodata i izjava Plavsiceve u kojoj je ona dala "svecano obecanje" da ce "nastaviti saradnju sa ovim Tribunalom, pojaviti se na sudjenju i uzdrzati se od uticanja na svedoke ili bilo kog drugog nacina ometanja pravde, kao i da ce se povinovati svakom naredjenju Tribunala".

U zahtev su takodje ukljucene i dve pismene izjave, bivseg drzavnog sekretara SAD Medlin Olbrajt, i bivseg rukovodioca Misije za Bosnu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Roberta Frovika.

Po recima glavnog zastupnika Plavsiceve, jos jednog Amerikanca srpskog porekla, Roberta Pavica, pismene izjave svedoce o "vrednosti i integritetu koji poseduje rec gospodje Plavsic, a koji su bili prepoznati i na koje su se oslanjali svetski lideri u vreme medjunarodne krize".

Olbrajtova je napisala kako u Plavsicevoj vidi "nekoga ko se umnogome izmenio nabolje tokom teske istorije Bosne i Hercegovine. Ona je nesumnjivo bila deo rukovodstva bosanskih Srba na samom pocetku sukoba. Narednih meseci ona ne samo da je raskinula sa ostalima, nego je postala i znacajan faktor u primeni Dejtonskog sporazuma. Moglo bi se nedvosmisleno zakljuciti da mi bez njene podrske ne bismo postigli sve ono sto smo postigli".

Zahtev Plavsiceve podrzala je i glavni tuzilac Karla del Ponte, koja je ukazala na njenu uzornu saradnju sa tuzilastvom.

Ocekuje se da ce sudije odluku doneti do kraja jula. Ako privremeno oslobadjanje bude odobreno, Plavsiceva bi mogla ostati na slobodi i posle januara 2002. godine. Ukoliko bi i ostali optuzeni, Radovan Karadzic, bivsi lider bosanskih Srba, i general Ratko Mladic, bivsi komandant armije bosanskih Srba, stigli u Hag, gotovo je izvesno da bi se u tom slucaju pribeglo spajanju cetiri slucaja u jedinstven proces, koji bi neizbezno bio odlozen sve dok se za njega ne pripreme Karadziceva i Mladiceva odbrana.

Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.