SUDNICA: Slucaj Todorovic

Da li su priznanje krivice i saradnja s tuziocem vredni smanjenja kazne za 50 procenata? Ovo pitanje uputio je tuziocu predsedavajuci sudija Patrik Lipton Robinson, na proslonedeljnom obnovljenom saslusanju u procesu Stevanu Todorovicu.

Todorovic je, kao okrivljeni za zlocine protiv covecnosti pocinjene u Bosanskom Samcu, u svojoj odbrani na samom pocetku bio agresivan, ali je kasnije priznao krivicu i tako postao drugi po redu optuzeni koji je to ucinio pred Haskim sudom.

Tuziteljka Nensi Piterson slozila se da bi kaznu trebalo smanjiti. Dokazujuci da bi, ukoliko bi bio izveden pred sud, Todorovic za zlocine koje je priznao mogao biti osudjen na cak 25 godina, ona je predlozila smanjenu kaznu od 12 godina zatvora.

Odbrana je, medjutim, insistirala na tome da je Todorovic zasluzio jos veci popust, i predlozila kaznu od pet godina.

Ova diskusija proistekla je iz sporazuma izmedju Todorovica i kancelarije tuzioca, u kome je i tezina moguce kazne bila definisana na najmanje pet, a najvise 12 godina. Tuzilastvo se, dakle, zalaze za gornju, a odbrana za donju granicu.

Sam slucaj poznat je po dvogodisnjem natezanju oko okolnosti u kojima je obavljeno Todorovicevo hapsenje, odnosno ono sto odbrana naziva "kidnapovanjem", a sto je ozbiljno zapretilo da poremeti odnose izmedju Tribunala i NATO.

A onda je, decembra 2000, optuzeni neocekivano priznao krivicu po tacki 1, za progon po politickoj, rasnoj i verskoj osnovi, odustajuci pritom i od osporavanja legalnosti svoga hapsenja. Kao odgovor na njegovo pristajanje na saradnju sa tuzilastvom i svedocenje u procesu protiv preostale cetvorice takodje optuzenih za zlocine u Bosanskom Samcu, tuziteljka je odustala od preostalih 26 tacaka optuznice i saglasila se sa tim da preporuci znacajno smanjenje kazne. (vidi TU br. 203 od 21. decembra 2000. i TU br. 205 od 25. januara 2001.)

Od tada se Todorovic pridrzavao svog dela dogovora. Odustao je od svih zahteva za istragom protiv drzava-clanica NATO, i dao nekoliko izjava istraziteljima optuzbe. Tuziteljka Piterson rekla je sudu da je Todorovic saradjivao "na otvoren i iskren nacin.... i da je posvecen trudu da istraje u svom angazmanu". Samom procesu, primetila je Pitersonova, Todorovic je pribavio izvesne "znacajne podatke do kojih tuzilastvo ne bi moglo doci bez njegove saradnje".

Uprkos tome, Pitersonova je dokazivala da on ne bi smeo biti osudjen na manje od 12 godina zbog patnji koje su podnele njegove zrtve: njih 13 je tuceno, jedna ubijena, a nekoliko je bilo izlozeno seksualnoj zloupotrebi i nasilju. Na hiljade ih je proterano. "Kao sef policije, morao je zastiti te ljude. Umesto toga, okrutno ih je maltretirao", rekla je Pitersonova.

Odbrana je uzvratila da je priznavanjem krivice, kooperativnoscu i opstepoznatim izrazima pokajanja, njihov klijent stekao pravo na manju kaznu.

Todorovic je na sudu izjavio: "Nisam imao dovoljno hrabrosti da sprecim neljudsko ponasanje prema nesrpskom stanovnistvu. Svestan sam da su, nazalost, mnogi Hrvati i Bosnjaci patili. Zbog toga iskreno i duboko zalim... Usled brzine dogadjaja, straha i stresa, donosio sam pogresne odluke i cinio lose postupke. Svakog dana molim se Bogu da mi oprosti grehe."

Todorovicevi advokati, Dejan Brasic i Nikola Kostic, insistirali su na tome da bi njegovo nagradjivanje daljim smanjivanjem kazne predstavljalo najbolji nacin da se ostali optuzeni ohrabre da slede njegov primer. Primecujuci da je rec o jedinom optuzenom koji je, posle Drazena Erdemovica - osudjenog na pet godina zbog priznanja da je ucestvovao u pogubljenjima u Srebrenici - priznao krivicu i osetio grizu savesti, oni su od sudija zatrazili da pokazu "saosecanje" i Todorovicu pruze "jos jednu sansu".

U decembru je predsedavajuci sudija Robinson upozorio Todorovica na to da bi ga sudsko vece, uprkos svim dogovorima sa kancelarijom tuzitelja, ipak moglo osuditi na duzu kaznu. Prilikom proslonedeljnog saslusanja, sudija Robinson rekao je da ce njegova konacna odluka o trajanju kazne biti uskoro objavljena.