Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudnica: Slucaj Focanski Zatvor

Odbrana tvrdi da je bivsi upravnik bio nemocan da utice na dogadjaje u zloglasnom zatvoru.
By IWPR ICTY

Milorad Krnojelac, nekadasnji upravnik zatvora u Foci, "nije imao nikakav uticaj" na zbivanja u toj ustanovi, buduci da su, prema tvrdnjama njegove odbrane, sudbina zatvorenika i postupanje sa njima bili prepusteni armiji bosanskih Srba.


Krnojelac je, zbog svoje odgovornosti za premlacivanja, ubijanje i nestanak nesrpskih zatvorenika u Foci tokom 1992. i 1993, optuzen za zlocine protiv humanosti, teska ogresenja o Zenevsku konvenciju i krsenje zakona i obicaja rata.


Svedoci odbrane kazu da su svi optuzeni, a rec je o vojnicima koji su u zatvor usli da bi napali zatvorenike i zatvorskim cuvarima koji su umesani u maltretiranje, bili potcinjeni focanskoj Kriznoj grupi, vojnom rukovodstvu bosanskih Srba u gradu.


Tuzioci su utvrdili da je Krnojelac bio u dobrim odnosima sa focanskim politickim i vojnim vlastima, te da je dakle mogao spreciti ulazenje vojnika u zatvor i njihovo nasilje nad zatvorenicima. Njegova duznost bila je da kao upravnik kazni svaku zloupotrebu, zapazila je optuzba.


Tim branilaca bivseg upravnika odbacio je te tvrdnje.


Komandir zatvorskih strazara bio je potcinjen armijskom oficiru zaduzenom za bezbednost, rekao je svedok odbrane Radomir Dolas, privremeni zatvorski strazar tokom rata. Dolas je dodao da je cak i zamenik upravnika, koji je od strane nekolicine predjasnjih zatvorenika okrivljen za okrutno ponasanje, bio potcinjen vojsci, a ne Krnojelcu.


Tuziteljka Hildegard Uerc-Reclaf pokusala je da dokaze kako je nekadasnji upravnik, bez obzira na svoju civilnu funkciju, predstavljao kariku u lancu vojnog komandovanja. Ona je na uvid pruzila spisak "vojno sposobnih clanova zatvorske jedinice", u kome je Dolas opisan kao vojnik, a Krnojelac kao kapetan prve klase.


Kada je tuziteljka konstatovala da je "kapetan zaduzen za vojnike", Dolas je potvrdio da je to "u principu tacno", ali da u stvarnosti ipak "nikada nije postojala vojna jedinica sastavljena od onih koji su radili u zatvoru".


Svedoci odbrane rekli su da je Krnojelac zatvoru bio dodeljen kao "radna jedinica". Hteo je da napusti taj posao, ali za vreme rata to nije mogao uciniti a da ne rizikuje ozbiljnu kaznu. Odbrana je dodala da revnost vojnih vlasti u kaznjavanju neposlusnih Srba moze biti ilustrovana svedocenjima trojice nekadasnjih vojnika koji su u zatvor poslati zbog odbijanja da odu na front, ili zbog slucajnog ubijanja svojih saboraca.


Optuzba je takodje dokazala da je u zatvoru bilo i utamnicenih Srba, ali je naglasila da su njihov tretman i hrana koju su dobijali bili bolji od onih koje su imali ne-srpski zatocenici. Svedoci odbrane kazu da su svi zatvorenici imali istovetan tretman. Oni tvrde da nikada nisu culi da je u zatvoru neko premlacivan, ili da je upotrebljeno vatreno oruzje.


Svedoci odbrane nisu bili u stanju da objasne zasto je, iako navodno nevoljno, Krnojelac na funkciji upravnika ostao sve do avgusta 1993, umesto da se u jesen 1992, sa pocetkom nove skolske godine, vrati svom nastavnickom pozivu.