Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudnica: Slucaj Focanski Zatvor

Odbrana tvrdi da civilni upravnik ne snosi odgovornost za ubijanja i premlacivanja koje je pocinila vojska.
By

Zastupnik Milorada Krnojelca izjavio je da doticni nije imao "ni fakticku ni formalnu nadleznost" nad bosnjackim zatvorenicima u focanskom zatvoru, buduci da je bio samo "civilni upravnik".


Otvarajuci raspravu, branilac Mihajlo Bakrac najavio je da ce osporiti sve tvrdnje optuzbe o Krnojelcevoj odgovornosti za premlacivanja, ubijanja i nestanak zatocenih u zatvoru kojim je upravljao tokom 1992. i 1993. godine.


Odgovarajuci na stavove optuzbe, Bakrac je ukazao da je deo zatvora u kome su boravili Bosnjaci bio pod "iskljucivom kontrolom vojnih vlasti". Zastupnik je obrazlozio da Krnojelac nije mogao izdavati naredjenja koja bi se odnosila na njih, posto su njegove nadleznosti kao civilnog upravnika bile ogranicene na "evidentiranje stete nanete zatvoru, zastitu imovine i organizovanje ekonomske proizvodnje".


Pri iznosenju slucaja, 1. oktobra 2000. i 2. marta 2001, tuzioci su predocili dokaze vezane za ulogu koju je u zatvoru igrala focanska vojna komanda, ali su tvrdili da odvojenost civilnog dela zatvora od vojnog ni izbliza nije bila izrazena u meri u kojoj odbrana tvrdi da jeste - te da je stoga optuzeni, kao upravnik, bio deo zatvorskog lanca komande.


Bakrac je veci deo svoga obracanja posvetio negiranju optuzbi za planiranje akcije napada na nesrpsko stanovnistvo. Prema njegovom zapazanju, zauzimanje Foce od strane srpskih snaga u aprilu 1992. predstavljalo je pobedu one strane koja se u sukobu branila. Rekao je da je uzrok toga sto je samo neznatan broj Muslimana ostao u toj oblasti bila politika bosnjacke (muslimanske) Stranke demokratske akcije, "koja je svesno inscenirala kampanju etnickog ciscenja sopstvenog naroda u onim sredinama u kojima je tokom rata izgubila vlast".


Nastavljajuci u istom pravcu, odbrana je sebe stavila pred tezak zadatak, buduci da je isto sudsko vece, ranije donetom presudom za silovanja u Foci, vec zakljucilo da je izvan svake sumnje to da su srpske snage planirale i izvele organizovane napade i proganjanja bosnjackog stanovnistva.


Da bi potvrdio vojnu upravu nad zatvorom, prvi svedok odbrane, istrazitelj Milenko Dundzer, pokazao je nekoliko naredbi i potvrda izdatih od strane komande srpskih snaga u Foci, koje se ticu razmene zarobljenika, dozvola za posete zatvorenicima i naimenovanja oficira na radna mesta u zatvoru.


Kad vec upravnik nije bio nadlezan za zatocenike, tuziteljka Hildegard Uerc-Reclaf izrazila je zelju da sazna ko jeste. Dundzer joj je odgovorio da on o tome "nema pouzdanih saznanja". Na dalje tuziteljkino insistiranje, svedok je rekao da bi jedino mogao da navede neka od imena za koja je cuo tokom vodjenja istrage. Taj deo svedocenja odrzan je iza zatvorenih vrata.