Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudije uvažili Nikolićevo priznanje krivice, odbacili optužbu za genocid bez štete za bilo koju od strana

By IWPR ICTY
Pretresno veće je u drugom pokušaju ipak prihvatilo nagodbu tužilaca sa Momirom Nikolićem, koji je priznao svoju odgovornost za zločine protiv čovečnosti. Prihvaćena nagodba se razlikuje od prvobitne, i uključuje revizije kojima su tužioci pokušali da uklone zamerke koje su sudije imale na originalni nacrt. Najvažnija među njima je da su tužioci pristali da već 7. maja 2003., kada nagodba stupa na snagu, formalno izbrišu iz optužnice sve zločine osim dva koja je optuženi priznao.

Tužioci su planirali da drže ostale optužbe u rezervi sve do završetka Nikolićevog svedočenja protiv ostalih optuženih u ovom suđenju, da bi se na taj način osiguralo da će on potpuno i iskreno da sarađuje, odnosno da će u potpunosti da ispoštuje svoj deo sporazuma. U Pravilniku Međunarodnog suda stoji da je saradnja sa tužilaštvom jedini način da optuženi ublaži kaznu. Nikolićev advokat je potvrdio da je upravo ovaj interes naveo optuženog da prizna krivicu za dva zločina i da svedoči.

Po novoj nagodbi, tužilac je zatražio od sudija da odbace ostale navode optužnice bez štete za bilo koju od strana nakon što optuženi prizna krivicu za progon civila na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi. 'Bez štete' znači da tužilaštvo ipak može da traži od Suda da proširi optužnicu da uključuje sve prvobitne navode. Iako to nigde nije zapisano, pretpostavlja se da bi to tužioci uradili samo u slučaju ako bi Nikolić pokušao da izbegne svoj deo dogovora tako što ne bi svedočio protiv drugih optuženih, ili kada bi pokušao da povuče svoje priznanje. Takođe nije zapisano, ali se pretpostavlja da bi tužioci trebali odobrenje od Suda da bi ponovo aktivirali te navode optužnice.

Pretresno veće je prihvatilo Nikolićevo priznanje tek kada se uverilo da je to bila slobodna i bezrezervna odluka optuženog, i da ju je doneo nakon što je dobio potpune informacije o njenom značenju i posledicama. Veće se takođe uverilo da postoji 'dostatni dokazi zločina i učešću optuženog u njemu,' kao što to zahteva Pravilo 62bis. Među dokazima da je do zločina došlo i da je optuženi u njemu učestvovao je i Nikolićeva 'Izjava činjenica i priznanje odgovornsoti.'

Kao deo nagodbe, Nikolić je potvrdio da postoje činjenični dokazi za navode optužnice koj se odnose na zločin protiv čovečnosti: da je ratni sukob trajao od 6.4.1992. do 14.12. 1995.; da je sproveden opšti, sistematski napad na civilno stanovništvo Srebrenice, i da je pri tome ubijeno 7000 civila muškaraca; da su civili bili izloženi teroru; da je lična imovina uništavana, i da je ukupno civilno stanovništvo Srebrenice prisilno preseljeno; da je Nikolić počinio zločine opisane u optužnici zato što su žrtve bili bosanski Muslimani i da je Nikolić bio svestan
opšte sistematske prirode zločina i posledica na ukupno Muslimansko stanovništvo Srebrenice.

Suđenje trojici koji su bili optuženi uz Nikolića počinje sledeće sedmice. Tužioci su najavili da planiraju da pozovu Nikolića da svedoči u junu ili julu. Njegovo svedočanstvo će da uključuje činjenice koje je opisao na osam strana svoje Izjave koja je priložena uz priznanje. U izjavi, on direktno optužuje svog bivšeg komandanta Vidoja Blagojevića za planiranje ubistava hiljada muškaraca Muslimana iz Srebrenice. 'Diskutovao sam ((sa Blagojevićem)) operaciju prebacivanja žena i dece u Kladanj i odvajanja, zatvaranja i ubistva radno sposobnih muškaraca u Potočarima. Meni je bilo jasno da je pukovnik Blagojević bio u potpunosti upoznat sa operacijom transporta i ubistva i da je očekivao od mene da nastavim da izvršavam svoje obaveze u vezi tih operacija koje sam započeo tog jutra.' On je podnosio izveštaje Blagojeviću za vreme operacija. '14. jula …sam obavestio svog komandanta pukovnika Blagojevića … o naređenju koje sam primio od pukovnika Beara da će svi zatvorenici da budu prebačeni u Zvornik, gde će da budu zadržani i ubjeni. Prihvatio je šta sam mu rekao i nije me ništa pitao.' ((Dvostruki prevod, prim.prev.))

Prihvativši Nikolićevo priznanje jednog zločina protiv čovečnosti, sudije su prihvatile i predlog tužilaca da se ostali navodi optužnice odbace bez štete za bilo koju od strana. Obe strane će se ponovo pismeno obratiti Sudu u kaznenoj fazi. Tužioci su naznačili da će da preporuče kaznu od 15 do 20 godina zatvora, a advokat odbrane smatra da bi bila adekvatnija kazna od deset godina. Sudije će da razmotre njihove argumente kada budu odlučivali o kazni, što bi trebalo da bude za dva do četiri meseca. Iako su sudije izbegli da se direktno izjasne o tome da li će presuda da bude izrečena pre ili posle Nikolićevog svedočenja, iz najavljenog rasporeda se vidi da će ipak Nikolić prvo da svedoči. Na taj način će biti osigurano da će Nikolić zaista da svedoči kao što je obećao. Nikolić će imati priliku da demonstrira svoju iskrenost i spremnost na saradnju pred sudijama koji će da odlučuju o trajanju njegove kazne.

Odlaganje odluke o kazni nakon svedočenja je u interesu obe strane. Sud će da uzme u obzir preporuke obe strane, ali one ga ne ograničavaju. Sudije bi mogli da osude Nikolića na kaznu sličnijoj onoj koju je za genocid u Srebrenici dobio general Krstić -- punih 46 godina zatvora. I Nikolić je bio optužen za genocid, za razliku od ostalih u ovom predmetu koji su optuženi 'samo' za saučesništvo u genocidu. Verovatno je i to uticalo na Nikolića da prizna krivicu. Biljana Plavšić je bila optužena za genocid i priznala je odgovornsot za zločin protiv čovečnosti, premda nije pristala da svedoči protiv drugih optuženih. Osuđena je na 11 godina zatvora, s tim što su njena pozna životna dob i dobro ponašanje posle rata uticali na sudije da izreknu relativno blagu kaznu. I optuženi i tužioci su upoznati sa ovim, a vreme će pokazati da li će i drugi optuženi da prate njihov primer.