SUDIJE POTVRDILE DA TUŽIOCI PREŠIROKO TUMAČE VUKOVARSKU OPTUŽNICU
(TU br. 454, 26. maj 2006.)
SUDIJE POTVRDILE DA TUŽIOCI PREŠIROKO TUMAČE VUKOVARSKU OPTUŽNICU
(TU br. 454, 26. maj 2006.)
Sudije su tako presudile u raspravi koja je iza kulisa trajala mesecima, a odnosila se na to da li zločini počinjeni u zatvorskom objektu Velepromet predstavljaju jedan od osnova za krivično gonjenje ovih ljudi.
Trojica se oficira po komandnoj odgovornosti terete za najteži zločin počinjen u ratu u Hrvatskoj – ubistvo najmanje 264 osobe zarobljene u vukovarskoj bolnici, na obližnjem poljoprivrednom dobru Ovčara, u novembru 1991.
Prema navodima tužilaštva, prvu tačku optužnice, koja se tiče progona ne-Srba kao zločina protiv čovečnosti, trebalo bi tumačiti tako da su njome obuhvaćeni i navodni zločini u Veleprometu.
Nekoliko svedoka opisalo je mučenja i ubistva koja su pripadnici srpske milicije počinili u Veleprometu – improvizovanom zatvoru koji se nalazio u fabričkom objektu.
Sa druge strane, odbrana je tvrdila da dokazi za Velepromet treba da budu korišćeni samo zato da bi se utvrdilo da li su okrivljeni mogli da predvide šta će se desiti u Ovčari.
Sudije su na kraju stale na stranu odbrane i rekle da tužilaštvo ni u optužnici, ni u pred-procesnom podnesku, niti u svojoj uvodnoj reči, nije nedvosmisleno naznačilo da bi zločini počinjeni u Veleprometu trebalo da budu obuhvaćeni prvom tačkom optužnice.
Sudije tvrde da se optužnica u više navrata vraća na ono što se navodno desilo osobama koje su evakuisane iz vukovarske bolnice i potom ubijene na Ovčari.
Ali, saglasile su se i sa time da i događaji u Veleprometu mogu biti posmatrani kao nešto za šta su okrivljeni mogli znati, tj. kao dio saznanja koja su mogli imati o mučenju i ubijanju Srba „u objektu unutar njihove zone odgovornosti, koje su počinile srpske snage pod njihovom komandom“.
Tokom ovosedmičnog zasedanja svedočila je i bivša predstavnica za štampu haškog tužilaštva, Florans Artman (Florence Hartmann), koja je iznela podatke koje je prikupila tokom 1992., u vreme dok je radila kao dopisnica iz regiona za francuski dnevni list Mond (Le Monde).
Artmanova je pred sudom ispričala kako je potkraj oktobra 1992. otkrila masovnu grobnicu koju su čuvali vojnici iz sastava UN-a. A kada se u novembru vratila u Vukovar, u kojem je tada bila u toku proslava godišnjice „oslobođenja“ grada, susrela je i majora Šljivančanina.
Artmanova tvrdi da ga je tada pitala: „Šta se dogodilo na Ovčari?“, na šta je on navodno odgovorio: „Morali smo negde zakopati tela.“
Na uporna pitanja branilaca zbog čega ovu opasku nije nikom prijavila, niti je kasnije spomenula u svojoj knjizi, Hartmanova je odgovorila da je ovu primedbu shvatila kao priznanje da je optuženi znao šta se dogodilo, ali da, kao novinar, nije mogla da upotrebi njegove reči, a da ih nečim ne potkrepi.
Trojica se oficira po komandnoj odgovornosti terete za najteži zločin počinjen u ratu u Hrvatskoj – ubistvo najmanje 264 osobe zarobljene u vukovarskoj bolnici, na obližnjem poljoprivrednom dobru Ovčara, u novembru 1991.
Prema navodima tužilaštva, prvu tačku optužnice, koja se tiče progona ne-Srba kao zločina protiv čovečnosti, trebalo bi tumačiti tako da su njome obuhvaćeni i navodni zločini u Veleprometu.
Nekoliko svedoka opisalo je mučenja i ubistva koja su pripadnici srpske milicije počinili u Veleprometu – improvizovanom zatvoru koji se nalazio u fabričkom objektu.
Sa druge strane, odbrana je tvrdila da dokazi za Velepromet treba da budu korišćeni samo zato da bi se utvrdilo da li su okrivljeni mogli da predvide šta će se desiti u Ovčari.
Sudije su na kraju stale na stranu odbrane i rekle da tužilaštvo ni u optužnici, ni u pred-procesnom podnesku, niti u svojoj uvodnoj reči, nije nedvosmisleno naznačilo da bi zločini počinjeni u Veleprometu trebalo da budu obuhvaćeni prvom tačkom optužnice.
Sudije tvrde da se optužnica u više navrata vraća na ono što se navodno desilo osobama koje su evakuisane iz vukovarske bolnice i potom ubijene na Ovčari.
Ali, saglasile su se i sa time da i događaji u Veleprometu mogu biti posmatrani kao nešto za šta su okrivljeni mogli znati, tj. kao dio saznanja koja su mogli imati o mučenju i ubijanju Srba „u objektu unutar njihove zone odgovornosti, koje su počinile srpske snage pod njihovom komandom“.
Tokom ovosedmičnog zasedanja svedočila je i bivša predstavnica za štampu haškog tužilaštva, Florans Artman (Florence Hartmann), koja je iznela podatke koje je prikupila tokom 1992., u vreme dok je radila kao dopisnica iz regiona za francuski dnevni list Mond (Le Monde).
Artmanova je pred sudom ispričala kako je potkraj oktobra 1992. otkrila masovnu grobnicu koju su čuvali vojnici iz sastava UN-a. A kada se u novembru vratila u Vukovar, u kojem je tada bila u toku proslava godišnjice „oslobođenja“ grada, susrela je i majora Šljivančanina.
Artmanova tvrdi da ga je tada pitala: „Šta se dogodilo na Ovčari?“, na šta je on navodno odgovorio: „Morali smo negde zakopati tela.“
Na uporna pitanja branilaca zbog čega ovu opasku nije nikom prijavila, niti je kasnije spomenula u svojoj knjizi, Hartmanova je odgovorila da je ovu primedbu shvatila kao priznanje da je optuženi znao šta se dogodilo, ali da, kao novinar, nije mogla da upotrebi njegove reči, a da ih nečim ne potkrepi.
