Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudije odbile zahtev za odlaganje Mladićevog suđenja

Tim odbrane zatražio je dodatno vreme za pripremu dokaznog postupka.
By Dzenana Halimovic

Piše: Dženana Halimović iz Sarajeva (TU br. 739, 4. maj 2012.)

Sudije Haškog tribunala odbile su dva zahteva advokata bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića, da početak njegovog suđenja bude odložen za 90 dana.

U kratkoj odluci objavljenoj 3. maja saopšteno je da će „razlozi biti obrazloženi u pismenom vidu“. Prema sadašnjem rasporedu, suđenje bi trebalo da počne 16. maja.

Na pred-procesnoj konferenciji održanoj 3. maja, pitanja koja su se ticala obelodanjivanja materijala – to jest, više hiljada dokumenta koja bi tužilaštvo trebalo da predoči odbrani – ponovo su se našla u središtu pažnje.

Mladićev advokat Branko Lukić zastupao je stav da devedesetodnevno odlaganje treba odrediti od trenutka kada je tužilaštvo obelodanilo sva dokumenta koja su relevantna za suđenje. U protivnom bi se, po njegovim rečima, „moglo smatrati da je odbrana oštećena, ne samo zbog zakasnelog obelodanjivanja, nego i zbog toga što nije u stanju da prouči dokumenta za unakrsno ispitivanje svedoka“.

Tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) prihvatio je odgovornost za zakasnelo obelodanjivanje dokumenata, ali je rekao i da su tužioci i dalje spremni da uvodnu reč iznesu 16. maja.

Prvi svedok bi trebalo da bude pozvan već 29. maja.

Većina dokumenata koji su neophodni za 23 svedoka – čije se pojavljivanje očekuje pre letnje pauze u radu suda – već je obelodanjena, konstatovao je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie).

Ukoliko ostali dokumenti budu kasnili, „svedočenje može da bude odloženo, ili svedok može da bude pozvan ponovo“, kazao je on.

Grum je od sudskog veća zatražio i da ponovo razmotri svoje smernice u vezi sa time kako će se suđenje sprovesti.

„[Smernice] nas prisiljavaju da nepotrebno gubimo vreme“, rekao je Grum, imajući na umu zahtev da tužilaštvo pribavi nove, pročišćene iskaze svedoka koji su već svedočili.

Ovaj zahtev će, po Grumovim rečima, dovesti do rasipanja vremena, novca i raspoloživih resursa, kao i do „[mogućeg] ponovnog traumiranja samih svedoka“.

Sudija Ori je kazao da će sudsko veće sve te prigovore razmotriti u najkraćem roku.


Mladić je u maju 2011. uhapšen u Srbiji, posle 16 godina provedenih u bekstvu. Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, on je navodno odgovoran za neke od najtežih zločina koji su počinjeni u bosanskom ratu.

Među njima je i srebrenički masakr, u kojem je 1995. godine ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka; kao i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, u kojoj je poginulo oko 12,000 civila. Osim toga, Mladić se tereti i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva.

Optužnica protiv njega je u decembru 2011. redukovana na zahtev sudija, i u njoj se sada spominje ukupno 106, umesto 196 zločina, dok je broj bosanskih opština smanjen sa 23 na 15.

Ključni elementi slučaja – opsada Sarajeva, masakr u Srebrenici, zločini počinjeni u velikom broju opština, korišćenje pripadnika mirovnih trupa Ujedinjenih nacija kao talaca – ostaju isti, a optužnica i dalje sadrži 11 tačaka.

Tužilaštvo je saopštilo kako namerava da pozove ukupno 410 svedoka, pri čemu očekuje da će se njih 158 pojaviti pred sudom.

Dženana Halimović izveštava za RSE i IWPR iz Sarajeva.