Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudije odbacuju predlog da suđenje Karadžiću počne ispočetka

Advokati kažu kako okrivljeni nije dokazao da je kašnjenje u obelodanjivanju dokaza ugrozilo sudski postupak.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 754, 31. avgust 2012.)

Tužioci su ove sedmice u Haškom tribunalu pozvali sudije da odbace zahtev bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, za novim suđenjem.

Karadžić je 13. avgusta izneo tvrdnju da je novo suđenje neophodno zbog toga što je tužilaštvo „brojnim“ kršenjima pravila o obelodanjivanju dokaza tekući sudski proces učinilo nepravičnim. (Vidi tekst „Karadžić zahteva novo suđenje“.)

Otkako mu je suđenje u oktobru 2009. počelo, Karadžić je predao preko 70 podnesaka u kojima se pozivao na to da tužilaštvo dokaze otkriva ili sa zakašnjenjem, ili na neprikladan način.

U pismenom odgovoru na Karadžićev poslednji zahtev, tužilaštvo je 27. avgusta saopštilo da integritet suđenja nije ugrožen, tako da saslušanja treba da budu nastavljena prema postojećem planu.

„Suđenje je pravično i treba da bude nastavljeno. Okrivljeni u svom podnesku nije pokazao da je novo suđenje opravdano, ni kao pravni lek, ni kao sankcija“, saopštilo je tužilaštvo.

Karadžić je u svom zahtevu naveo da je propustima u obelodanjivanju dokaza načinjena „šteta . . . kojom je ugrožena pravičnost suđenja“, te da se to može ispraviti samo potpuno novim procesom.

Karadžić je optužio tužilaštvo da nije na vreme obelodanilo 406 iskaza svedoka ili delova njihovih svedočenja, kao i da je „stotine hiljada“ potencijalno oslobađajućih dokumenata obelodanilo prekasno.

Tužilaštvo tvrdi da okrivljeni nije uspeo da dokaže te tvrdnje.

„Ne samo da je dokazni postupak tužilaštva jasno i pravilno obrazložen u optužnici, predprocesnom podnesku i uvodnoj reči, nego okrivljeni ne navodi nijedan primer obelodanjivanja koje je izmenilo dokazni postupak tužilaštva“, kažu advokati.

Dodali su da Karadžić nije utvrdio ni pravnu osnovu za svoj zahtev, niti je pokazao da je novo suđenje neophodno.

Naveli su i da su sudije „već zaključile da okrivljeni nije pretrpeo nikakvu štetu zbog toga što tužilaštvo u pojedinim situacijama nije blagovremeno otkrilo materijal“.

Tužilaštvo je konstatovalo i da su sudije postupak vodile na način koji je obezbedio pravičnost, pogotovo kada je reč o pitanjima vezanim za obelodanjivanje. To uključuje odlaganje iskaza svedoka, obustavu procesa kako bi se Karadžiću omogućilo da se pripremi, te zahtev da tužilaštvo objasni svoje metode obelodanjivanja.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.

Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.