Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDIJE DODELILE KARADŽIĆU „ZASTUPNIKA U PRIPRAVNOSTI”

Zastupnik će na dužnost stupiti ukoliko Karadžić nastavi da bojkotuje suđenje nakon što ono u martu bude nastavljeno.
By IWPR ICTY
Na haškom suđenju Radovanu Karadžiću, sudije su imenovale branioca u pripravnosti koji će bivšeg lidera bosanskih Srba zastupati ukoliko on bude nastavio da bojkotuje svoje suđenje za ratne zločine.



Suđenje će biti nastavljeno 1. marta 2010., kako bi se zastupniku u pripravnosti ostavilo dovoljno vremena da se pripremi za slučaj – navodi se u sudijskoj odluci od 5. novembra. Iako su sudije potvrdile Karadžićevo pravo da se brani samostalno, ukoliko se ne bude pojavio na sudu ili pak bude „opstruirao prikladno i ekspeditivno“ vođenje procesa, njemu će biti „oduzeto pravo na samostalnu odbranu“, a njegov slučaj će u potpunosti preuzeti zastupnik.



Međutim, što se Karadžića tiče, jedina razlika se za sada sastoji u tome što će on imati više vremena za pripremu – a to je upravo ono što on traži i zbog čega je prevashodno odbijao da se pojavi na suđenju.



„U suštini je sudsko veće izašlo i reklo: ’Nećemo ti dati deset meseci [kao što si želeo], daćemo ti četiri’“, izjavio je Kevin Jon Heler (Kevin Jon Heller), jedan od Karadžićevih pravnih savetnika i viši predavač na Pravnom fakultetu u Melburnu.



„Sa moje tačke gledišta, za tim odbrane se ništa nije promenilo.“



Kada suđenje bude nastavljeno u martu, Karadžić će svejedno imati pravo na uvodnu reč, saslušavanje svedoka i direktno obraćanje sudu.



U međuvremenu, sudije su rekle da će Karadžić i njegov tim pravnih savetnika nastaviti da se bave „svakodnevnim aktivnostima“, poput sastavljanja podnesaka, dok će se zastupnik u pripravnosti – koji tek treba da bude izabran – „usredsrediti samo na pripremu suđenja“.



Heler je naglasio da će novi branilac u pripravnosti igrati aktivnu ulogu u procesu samo ukoliko Karadžić bude odbio da se pojavi na suđenju u martu. Štaviše, od Karadžića se ne zahteva da radi zajedno sa novim advokatom – premda su mu sudije to sugerisale.



„Sudsko veće ohrabruje optuženog da raspravlja o svojoj odbrani i u potpunosti sarađuje sa dodeljenim braniocem, kako bi on ili ona na najefikasniji način iskoristili vreme koje im predstoji za pripremu“, napisale su sudije u svojoj odluci.



Kao predsednik Republike Srpske (RS) u periodu od 1992. do 1996., Karadžić se tereti za neka od najtežih zlodela koja su počinjena tokom bosanskog rata. Nakon što je 13 godina izbegavao hapšenje, on je u julu 2008. napokon bio uhvaćen; živeo je u Beogradu pod lažnim imenom i bavio se alternativnom medicinom.



Optužen je za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva prilikom koje je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr nad gotovo 8,000 muškaraca i dečaka u Srebrenici, počinjen u julu 1995.



Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je okrivljeni odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubistva i prisilnog razmeštanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.



Kako će Karadžić odgovoriti na najnoviji razvoj događaja ostaje da se vidi. Njegov glavni pravni zastupnik, Piter Robinson (Peter Robinson), izjavio je da je obavio kratak telefonski razgovor sa okrivljenim nakon objavljivanja sudijske odluke.



„Narednih ćemo dana utvrđivati strategiju“, kazao je Robinson, odbijajući da kaže bilo šta drugo.



Heler nije bio u prilici da razgovara sa okrivljenim, ali je rekao da je doneta odluka „najbolja koju smo mogli očekivati.



„Što se mene tiče, svakako bih ga ohrabrio da prihvati [odluku] kao, ako ne idealan kompromis, onda nešto što je u najmanju ruku razumno.“



Na saslušanju koje je održano 3. novembra, kompromis se činio mnogo manje verovatnim.



Sudije su usmeno već kritikovale Karadžića zbog toga što se u sudnici nije pojavio prvoga dana svog suđenja (26. oktobra), kao ni na uvodnim obraćanjima koja su usledila 27. oktobra i i 2. novembra.



„Ponavljamo svoje upozorenje da postoje situacije u kojima veće može nastaviti suđenje u odsustvu okrivljenog i odrediti branioca za taj postupak“, rekao je 27. oktobra sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon).



Na saslušanju održanom 3. novembra, Karadžić se po prvi put pojavio pred sudom otkako je suđenje počelo.



„Ne želim da bojkotujem [suđenje], ali ne mogu sudelovati u nečemu što je loše od samog svog početka“, rekao je Karadžić sudijama, ponavljajući zahtev da mu se odobri dodatno vreme.



„Na sudskom je veću, a ne na okrivljenom, da utvrdi spremnost za suđenje“, odgovorio je sudija Kvon, dodajući to da su Karadžićev zahtev za dodatnih deset meseci pripreme već odbile i sudije i žalbeno veće.



U diskusiji koja je usledila pomenuto je nekoliko scenarija, uključujući hitno dodeljivanje branioca koji bi slučaj preuzeo u potpunosti, nastavak suđenja bez Karadžića ili bez ikakvog advokata, pa čak i prinudno dovođenje Karadžića u sudnicu.



„Ukoliko okrivljeni bude doveden silom, zar bi se to po bilo čemu razlikovalo od suđenja u odsustvu – kad on već odbija da sarađuje?“, pitao je sudija Kvon tužioce.



Neki posmatrači su bili iznenađeni odlukom sudija.



„Mislio sam da će sudsko veće biti oštrije prema Karadžiću“, izjavio je profesor Univerziteta Severne Dakote, Gregori Gordon (Gregory Gordon).



Oni su se opredelili za svojevrsni „srednji put“ – kazao je on.



„Ono što je mudro u odluci jeste to što, iako poštuje pravo na samostalnu odbranu, ona ujedno predstavlja pripremu za ono što bi se moglo desiti ukoliko Karadžić bude nastavio sa opstrukcijom“, rekao je Gordon.



A čak i da su sudije odlučile da imenuju branioca koji bi odmah preuzeo slučaj, to bi takođe dovelo do odlaganja, i to verovatno mnogo dužeg od četiri meseca, koliko je dato zastupniku u pripravnosti – rekao je on.



„Da su ga sada lišili prava na samostalnu odbranu – zar bi se time išta promenilo?“, dodao je.



Bivši tužilac u Tribunalu, Nik Kaufman (Nick Kaufman), saglasan je sa ocenom da su se sudije opredelile za kompromis kojim se izlazi u susret potrebama svih zainteresovanih.



„Mislim da je ovom odlukom uspostavljena pravična ravnoteža između želje okrivljenog da mu se obezbedi dodatno vreme za pripremu slučaja s jedne, i – sa druge strane – želje tužilaštva da mu se imenuje zastupnik kako bi se sprečilo bilo kakvo dalje odlaganje postupka“, kazao je on.



Dodeljivanje branioca u pripravnosti je trebalo da se desi znatno ranije – tvrdi Gordon.



Tokom poslednjih godinu dana, Karadžić je u više navrata izrazio zabrinutost da proces teče prebrzo i da neće imati dovoljno vremena za pripremu.



„Zar bi škodilo da je zastupnik u pripravnosti bio dodeljen pre nekoliko meseci, ukoliko je već postojao osećaj da stvari ne idu u željenom pravcu?“, pita Gordon.



Ostali, međutim, tvrde da to ne bi išlo tako lako.



„Karadžić je bio kooperativan i ja ne znam da li je sudsko veće moglo jednostrano da kaže: ’Predviđamo da ćete pribegavati opstrukciji i stoga ćemo Vam . . . nametnuti zastupnika“, izjavio je Luka Mišetić, branilac u Tribunalu.



Nezavisno od onoga što je moglo biti učinjeno u prošlosti, trenutni kompromis znači da će Karadžić dobiti drugu priliku za dokazni postupak odbrane.



A ukoliko je ne iskoristi, sudije su jasno stavile do znanja da mu više neće biti pružena nijedna.



„Nema sumnje da će mu, ukoliko 1. marta bude nastavio sa bojkotom, biti oduzeto pravo da se brani samostalno, pa će zastupnik u pripravnosti postati imenovani zastupnik“, rekao je Heler.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.