Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDIJE ĆE ODLUČITI O MILOŠEVIĆEVIM DOKUMENTIMA

(TU br. 453, 22. maj 2006.)
By IWPR
Advokati koji su prethodno bili dodeljeni bivšem jugoslovenskom predsedniku, Stiven Kej (Steven Kay) i Džilijen Higins (Gillian Higgins), tvrde da je i sam Milošević želeo da taj materijal bude objavljen.



Oni su već razmatrali mogućnost da od veća koje je vodilo suđenje – a koje su činili sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy) i sudija O-gon Kvon (O-gon

Kwon) – zatraže da razreši to pitanje. Međutim, Sekretarijat ih je obavestio kako, s obzirom da je slučaj zatvoren, ove sudije više nisu u poziciji da o tome odlučuju.



Sledeći potez Keja i Higinsove bio je da se obrate veću zaduženom za odlučivanje o tome da li poverljivi podaci sa Miloševićevog suđenja mogu postati dostupni u svrhu ispitivanja ili istrage. I ponovo im je bilo rečeno da se obraćaju na pogrešnu adresu.



Potom su se obratili žalbenom veću, u nastojanju da obore prethodnu odluku. Ali ni u tome nisu uspeli, što su im ove nedelje sudije obrazložile tvrdnjom da njih dvoje više ni formalno ne sudeluju ni u jednom slučaju koji se vodi pred Tribunalom, te da stoga nemaju prava da sudijama podnose bilo kakve zahteve.



Advokati su pak insistirali na tome da tu činjenicu treba zanemariti. Sud je u obavezi da razreši otvorena pitanja koja bi u protivnom – po njihovim rečima – „zbunila“ Miloševićevu porodicu i dovela u pitanje reputaciju Tribunala, pogotovo kada se u vidu ima istorijski značaj njegovog suđenja.



Sudije žalbenog veća insistirale su na tome da će se holandskom i internom istragom o Miloševićevoj smrti, kao i proverom pritvorskih objekata Tribunala, pribaviti „dovoljno informacija“ za Miloševićeve rođake i zadovoljiti interes javnosti za ovaj slučaj.



U svojoj poslednjoj odluci, objavljenoj 18. maja, sudija Pokar zahteva od sudija Robinsona, Bonomija i Kvona da odluče „postoji li bilo kakav razlog u interesu pravde“ da se ovi dokumenti obelodane.



Napominje i da se, donoseći odluku, rukovodio „vođenjem suđenja i potrebama rasporeda slučajeva“.