Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Suđenje Krajišniku i advokatske zloupotrebe

By IWPR ICTY
Momčilo Krajišnik, nekadašnji predsednik države bosanskih Srba, je proveo protekle tri godine u ćeliji Međunarodnog suda u Hagu, očekujući početak svog suđenja po osnovu sedam tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i genocid u ratu u Bosni i Hercegovini. Suđenje je trebalo konačno da počne 12. maja 2003., ali je u zadnji čas otkazano jer j eustanovljeno da je pravosudna dozvola Krajišnikovog advokata Dejana Brašnića suspendovana na godinu dana u državi New York. Svi advokati koji se pojavljuju pred Međunarodnim sudom moraju da imaju čisti status u svojim matičnim zemljama (Direktiva o imenovanju advokata branioca, Član 14 (A) (ii)).
Vrhovni sud države New York je suspendovao Brašnića zbog neprofesionalnog ponašanja i zato što je naplatio 'nelegalnu i preteranu svotu' udovici koju je zastupao u suđenju oko imanja njenog pokojnog supruga. S obzirom na to da je protiv Brašnića ranije već bilo pokrenuto sedam disciplinskih postupaka, Sud se odlučio za suspenziju, a ne za opomenu. Iako izgleda da će Brašnić da uloži žalbu na suspenziju, on je pod zakletvom već priznao da je preterano naplatio svoje pravničke usluge.

Bez obzira kako se završi taj slučaj, Brašnić do daljnjega -- a možda i nikada -- neće moći da zastupa Krajišnika. Iako mu je Međunarodni sud naložio da za sada asistira osobi koja će da preuzme Krajišnikovu odbranu, Brašnićevi advokati su mu preporučili da ne daje pravne savete i da ne ostavlja dojam da aktivno učestvuje u Krajišnikovoj odbrani sve dok se Vrhovni sud u New Yorku ne izjasni da li on za to ima njihovo odobrenje.

Brašnić se našao u dilemi. S jedne strane, ima obavezu prema svom klijentu, Momčilu Kraijišniku i na Međunarodnom sudu koji bi mogao da ga kazni za nepoštovanje suda ako stavi svoje interese ispred intersa svog klijenta ako bi odbio da asistira novom braniocu. S druge strane, ako poštuje nalog Međunarodnog suda, sud u New Yorku bi mogao da mu produži suspenziju na duže od godinu dana, ili čak da pokrene novi disciplinski postupak protiv njega zbog nepoštovanja njihove odluke. Brašnić je za sada rekao Međunarodnom sudu da za 15. maj ove godine ima zakazano saslušanje u New Yorku i da će tom prilikom da dobije objašnjenje od njih šta sme a šta ne sme da radi. U međuvremenu, on će morati sam da proceni koliko saveta da ponudi zabrinutom Krajišniku, koji pak treba da odluči kako da postigne da suđenje počne što je moguće ranije a da pri tome ne uđe u suđenje sa oslabljenom odbranom.

Nakon trogodišnjeg pritvora, i Kraijšniku i Pretresnom veću je stalo da suđenje počne što je moguće pre. Sada, kada je izgubio svog glavnog advokata branioca, optuženom su ostale barem tri mogućnosti: (1.) Pomoćnik branioca Nikola Kostić bi mogao da pređe na čelo tima. Kao što je potsetio sudija Ori, Kostić je već naplatio od Suda 2400 sati priprema za suđenje, što bi trebalo da znači da je izuzetno dobro upoznat sa predmetom. Ipak, čini se da Krajišnik nije sklon da angažuje Kostića kao svog primarnog advokata. (2) Kostić ili Nikolić, članovi tima odbrane, bi mogli privremeno zajednički da preuzmu ulogu glavnog advokata branioca, dok se ne nađe pogodna zamena. Advokat Nešković je proveo 4683 sata na terenu, istražujući predmet, ali je rekao Sudu da nema sudničko iskustvo u sistemu običajnog prava. (3) Postoji i mogućnost da se privremeno angažuje novi advokat koji bi bio na čelu tima, kome bi Kostić i Nešković asistirali. U svakom od ova tri scenarija ključnu ulogu bi igrao advokat Brašnić, s obzirom na to da je najbolje upoznat sa predmetom i sa strategijom odbrane. Ali, Vrhovni sud države New York bi mogao da zabrani Brašniću da na bilo koji način učestvuje u odbrani.

Bez obzira na to koji scenarij će da bude prihvaćen, suđenje bi trebalo da počne najkasnije polovinom juna. Ako bi se išlo na formiranje potpuno novog odbrambenog tima, početak suđenja bi bio odložen do septembra, posle letnje pauze.

Pretresno veće je zatražilo od optuženog da razmotri sve opcije i da u sledećih sedam do deset dana, ako je ikako moguće, objavi svoju odluku. Sudija Alfons Ori ((Alphons Orie)) je naglasio će Registar Suda da uzme u obzir Krajišnikovu odluku u tim većoj meri što je on ranije donese. Sudije su veoma pažljivo i detaljno objasnili gospodinu Krajišniku kriterijume kojih se Sud drži za imenovanje advokata branilaca.

Sud daje pravo Registru da odabere i imenuje branioca kada optuženi nema mogućnosti da plati odbranu. Sudija Ori je rekao da Sud ima obavezu da pri tome konsultuje optuženog o tome koji mu branilac više odgovara. Ali, nejasno je da li Sud mora da poštuje volju optuženog, ili samo treba da uzme u obzir njegov izbor. Sudija Ori je jasno rekao da on smatra da u ovom pitanju odluka optuženog nije obavezujuća za Sud, i potsetio je Krajišnika da je njegov izbor ((Brašnić)) 'doveo sve nas u ovako katastrofalnu situaciju.'

Sudije Ori se takođe osvrnuo na ogroman broj sati koje su advokati odbrane do sada naplatili Sudu na ime priprema za suđenje. Sudija je zatražio od Brašnića da proceni o kom broju sati se radi, na šta je ovaj odgovorio da pretpostavlja da su advokati i istražitelji naplatili ukupno između 15 i 20 hiljada sati. Sudija Ori, koji ima na uvid formulare, ga je ispravio: 'Trebate da dodate 50% da bise došli do približnijeg broja.' Sudija je zatim pitao za procenu koliko je novca do sada potrošeno, ne uključujući troškove puta i boravka aadvokata i istraživača. Pre nego što je ponudio brojku od 900.000 do milion dolara, Brašnić je naglasio da je u pitanju 'opsežan' predmet. Sudija Ori ga je opet ispravio: 'Mogli biste da dodate 50% i bili biste bliže.'

Ako je Sudija Ori ovo upredio sa svojim angažmanom u slučaju Duška Tadića, kada je radio pro bono, verovatno nije imao mnogo razumevanja za tegobe Krajišnikovih branilaca. Ne samo da su naplatili milion i po dolara i desetine hiljada sati u pretparničnom postupku, nego se u zadnji čas pokazalo da nisu spremni za suđenje zato što je šef tima disciplinki kažnjen zato što je u drugom slučaju preterano naplatio svoje usluge. Podjednako je uznemiravajuća činjenica da optuženi nije voljan da jednostavno angažuje advokata koji je već, navodno, proveo 2400 sati u pripremi za suđenje.

Takođe malo ko ima razumevanja za optuženog Momčila Krajišnika, čija tvrdnja da nije u finansijskoj mogućnosti da plati advokata izaziva potsmeh onih koji su upoznati sa zbivanjima na Balkanu. Ako on nije spreman da prihvati odbranu advokata koji je već naplatio 2400 sati rada na ovom predmetu, nije jasno zašto je taj advokat tri godine zadržan na predmetu.

Sud ima pravila koja se odnose na situacije kada advokat naplaćuje više nego što je radio i kada optuženi lažno tvrdi da ne može da plati dobranu. Ako optuženi misli da ne može da plati, treba da popuni imovisnku deklaraciju i da iznese dokaze kojim bi to potkrepio. Registar tada vrši istragu i donosi odluku. Naravno, potrebno je da se uloži mnogo truda da se otkriju sredstva sakrivena u inostranstvu. Do sada je Sud samo u jednom slučaju odbio da plaća advokata, jer je otkriveno da optuženi ima dovoljno ušteđevine da samostalno plati advokata.

Što se tiče naplate, poštuje se cenovnik usluga: šef tima branilaca koji ima minimum od dvadeset godina radnog iskustva, naplaćuje $110 na sat; ostali advokati branioci po $80 na sat; pravni savetnici i istraživači su plaćeni između $15 i $25 na sat, ovisno od iskustva. Uz to, postoji maksimalni ukupni iznos koji može da se naplati u svakoj fazi procesa, i svi troškovi -- koji moraju da budu razumni i potrebni -- moraju da budu unapred odobreni.

Ima sve više indikacija da ova pravila nisu dovoljna da se spreče zloupotrebe, pa Sud i Registar, razmatraju uvođenje dodatnih metoda kontrole troškova. Situacija sa Krajišnikovom odbranom će možda da ih navede da intenzivnije rade na rešenju tog problema.

Znatnija zadrška u bilo kom suđenju remeti raspored drugih suđenja. Ako Krajišnikovo ne počne do septembra, posledice bi mogle da budu značajne. Sud treba da ude zatvoren 2008 godine, nekoliko drugih predmeta je već spremno za suđenje, a sve su češća hapšenja i isporuke drugih optuženih.

Registar će brzo da reaguje na Krajišnikovu odluku, ana Brašniću je da sam reši svoj problem i podnese posledice. Iz toga što nije pretpostavio da bi mogao da bude suspendovan, iako ima za sobom sedam drugih disciplinskih kazni, vidi se da je neodgovoran. Zar nije lična odgovornost ključ do pravde?